Више наших читалаца, у претходних неколико дана, послало нам је мејл идентичне садржине. Реч је о кратком извештају - који циркулише друштвеним мрежама - о посети Светој Гори једне групе српских поклоника. Овај извештај, и изречено у њему - повод је да дамо битно упозорење.

Прочитајмо, најпре, извештај:

 

 

>> Наша група из Б. Луке са браћом из Београда вратила се са Св. Горе. 

Обишли смо манастире; Хиландар, Есфигмен (новотарски Есфигмен, а не правоверни, зилотски Есфигмен – нап. „Борба за веру“), Кареју, испосницу св.Саве, келију Патерицу, манастир Кутлумуш, Скит св. Андреја Првозваног, манастир Ивирон, манастир св. Пантелејмона и стари м. Русик, бивши стари м. Пантелејмон, гдје се замонашио св. Сава и метох Хиландара Каково. 

У наставку оцјена стања на св. Гори мог пријатеља и писца књига о св. Гори, Ненада Андрића из Београда који је био вођа наше групе. 

Света Гора, јубиларни 50. пут, са браћом из Београда и Бањалуке, на обележавању 700 година од упокојења краља Милутина, другог ктитора Хиландара.

У ова смутна времена, желим да српском народу кажем право стање ствари на Светој Гори, како би се сви дубоко замислили над оним што чинимо и тако исправили своје животе и спремили се за оно што долази...

Због корона вируса, затворени су манастири Велика Лавра, Ватопед, Пантократор, скит Св. Илије и колиба старца Пајсија. Вакцинисани су сви монаси у манастиру Ксенофонт и половина у манастиру Дохијар. У Хиландару није вакцинисан нико. У Ватопеду је било речи о обавезној вакцинацији свих монаха, али се од тога одустало, након што је половина монаха запретила да ће напустити манастир. Остављено је монасима да сами одлуче. Већина вакцинисаних монаха у манастиру Пантократор се разболела од короне. Манастир Есфигмен је био затворен једно време, јер се 30 монаха разболело. Скит Мале Св. Ане, где се подвизавао Св. старац Јосиф Исихаста, донео је одлуку да само вакцинисани монаси могу да бораве у том скиту. Због тога су неки монаси напустили скит Мале Св. Ане.

У манастиру Ивирон смо видели групу ходочасника како са маскама целива чудотворну икону Мајке Божије Портаитису! У манастиру Ставроникита не пуштају без маске. У скиту Св. Андреја НЕ ДОЗВОЉАВАЈУ да било ко у цркви носи маску. Скит Св. Андреја оптужују за ширење короне, јер им долази доста људи.

"Сви носе маске, али су сад све маске пале. Чега се боје монаси, који би требало да су сваког дана спремни за смрт?", речи су једног светогорског монаха.

По речима једног монаха, Васељенски патријарх Вартоломеј изјавио је да му је папа ближи од московског патријарха.

"Свет никада више неће бити исти, ако ова пошаст прође, доћи ће нешто још горе. Преживеће онај ко се најбоље прилагоди новонасталој ситуацији", поручују са Свете Горе.

Једини лек је молитва, пост, исповест и причест, саветују светогорски старци.<<

Горњи извештај је добар пример на коме би се могао направити тест расуђивања. Искрено, верујемо да би само мали број (наравно, православних) читалаца успео да уочи шта је спорно.

 Елем, најпре да кажемо да састављач извештаја сноси велику одговорност и пред Богом и пред људима за све изнето. Што се тиче података о вакцинисаним и невакцинисаним Светогорцима, то сада не узимамо у обзир. Ти подаци могу бити или не бити тачни. Сада нам нису битни.

Али, битно је то што неко (да ли?) са Свете Горе поручује:

„Свет никада више неће бити исти, ако ова пошаст прође, доћи ће нешто још горе. Преживеће онај ко се најбоље прилагоди новонасталој ситуацији“.

Овакву изјаву не би могао да изрекне чак ни искушеник који има здраво расуђивање, а камоли старац. Додуше, аутор извештаја и не каже ко је то рекао, већ користи уопштену формулацију „поручују са Свете Горе“ (као да све што долази са Свете Горе има тапију на напогрешивост, а ми видимо да није тако, већ да је више манастира ушло у раскол и ступило на пут коронаверја).

Елем, сужавамо фокус на само једну реченицу:

„Преживеће онај ко се најбоље прилагоди новонасталој ситуацији“.

Разматрамо две речи: „преживеће“ и „прилагоди“. Реч „прилагоди“ може се посматрати двострано. „Прилагоди“ у смислу да се прихвати све што корона фашисти траже и „прилагоди“ –  ићи и живети противно свега што корона фашисти траже. Међутим, пошто реч „преживеће“ има световну, а не духовну садржину, онда се и „преживеће“ односи на реч „прилагођавање“ у смислу потчињавања. Да је аутор цитиране поруке истински духовник, он би користио реч „спашће се“, а не „преживеће“. Јер, за православне хришћане није пресудно преживљавање, већ спасење. Свакако, вечно спасење. И баш напротив изреченој тврдњи: у време Антихристово већински ће преживљавати они који се неће и спасавати. Преживљаваће жигосани (но, само за кратко). А од оних који се буду спасавали, преживеће мали број.  О њима говори Свети Апостол Павле у 1. посланици Солуњанима од 15-17. стиха:

Али, они који буду живи о Доласку Господњем, који ће бити узети у облаке на сусрет Господу - неће бити они који су се прилагођавали Антихристу и његовим уредбама, већ они који су се противили и остали верни до краја. Уколико имамо у виду и речи Златоуста Српског – Светог Владике Николаја – да је "Христос Неуједначитељ и Неуједначиви", који ће – као такав – "највише сметати уједначитељима људи, народа и вера", - онда је несумњиво да су и православни хришћани, попут Господа свога – неуједначитељи, неуједначиви и наприлагодљиви. „Лаж се не противи овом уједначењу (читај: прилагођавању), она га тражи, али јој се истина противи”, - каже још Свети Владика Николај.

Запамтимо, браћо и сестре: првенствени циљ православног хришћанина није да преживи, већ да се спасе. А ако спасавајући се и преживи, велика је милост Божија на њему. Као што је велика милост Божија на њему ако спасавајући се и не преживи. Свако од нас треба да има настројење Светог Апостола Павла, који је рекао:

„Јер је мени живот Христос, а смрт добитак”

(Филип.1,21).

И још:

„Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо”

(Рим. 14,8).

А оне који хоће да се спасу у времену у којем смо и оном које долази, чека - Голгота. То је пут Господа нашега Исуса Христа, пут Светих Апостола и безброј Светих Мученика и Мученица и светих и честитих предака наших. А то ће многе саблазнити и отпашће од пута Христовог. О томе говори старац Антоније у фељтону који ових дана објављујемо. Када људи чују да ће животима својим морати да потврде верност Христу (да одбију жиг уз све невоље које ће из тога произаћи), већина ће отпасти.

Зато бдијмо и пазимо шта читамо и шта другима прослеђујемо на читање. Не чинимо ништа добро ако другима механички проследимо оно што смо од других добили. Имајмо страха Божијег у себи, и молимо се Богу за дар расуђивања, како не бисмо били преварени и друге – нехотимично - преварили и на погрешан пут усмерили и тако душе своје огрешили.

А ових што нам свакодневно прете – не бојмо се! И ту нам је велики Светитељ наш Владика Николај  поуку, утеху и наду дао: