Ових дана како видимо, мада се не даје велика помпа (разлози су, како ће мо показати, очигледни), ипак српски амерички епископи одлазе у Београд на додатно објашњење шта су стварно урадили са Српском црквом у Америци. Ради лакшег сагледавања ситуације, подсетимо кроз један мали историјски пресек, како је јавност сазнала да се нешто догађа (касније, како се испоставило, крупно) унутар Српске цркве у Америци.

На скупштини епархије грачаничкосредњезападно америчке у априлу 2019 године поједини свештеници су постављали питања (по бурној реакцији надлежних, вероватно незгодна) куда иде наша црква у Америци. Они неупућени, којих је била већина,  сматрали су ова питања неодговорним па и претерано амбициозним. Међутим, када се појавио, на скупштини Српске Цркве у Америци у јулу исте године и, до тада ником познати, Нови Устав, под именом Устав српских епархија у Америци, велики број свештеника (иако се настојало њихов глас утишати доносећи скупштинску одлуку о знатном повећању свештеничких плата), ипак је реаговао у духу свога завета и предања. Стали су у одбрану поретка и власништва наше Цркве у Америци, сматрајући да је Нови Устав само на први поглед безазлен случај, док је свима одмах било јасно да ће он имати далекосежне последице ако се усвоји. Након тога српска јавност у Америци била је узнемирена и тражило се објашњење.

Међутим, појавила се корона и овај проблем доспио је у други план. Ипак су званичне српске црквене власти, свесне дубине проблема, сазвале поново скупшину Српске Цркве у Америци у марту 2020, на Флориди, настојећи да превазиђу овај проблем и све оне последице које су везане са њим. На самој скупштини присуствовала је и патријаршијска делегација на челу са почившим патријархом Иринејом. Донета је скупштинска одлука да се поништава Нови Устав и да се све враћа у првобитно стање на шта су се обавезали епископи Српске цркве у Америци. Од тада до данас само је номинално на званичном сајту промењен назив уместо Устав српских православних епископија у Америци стављен је стари пун назив Устав Српске православне Цркве у Северној и Јужној Америци. Међутим, сва акта издавана су од тада па (и) до данас по Уставу који је наводно укинут. Зато је Свети Архијерејски сабор у мају 2021 донео одлуку да делегација Светог Синода оде у Америку и испита случај на лицу места. Договорено је да би то требало да се уради почетком јесени. Ово је схваћено као могућност тако да су поједи српски амерички епископи почели да полако пуштају глас у народ о наводном доласку Патријарха у Америку али не, као шта је одлучено на Арх. Сабору, ради упознавања са стањем (проблемима) наше цркве у Америци, него наводно ради прославе, па се тако измислило неколико повода: Годишњица  успостављања српске епархије у Америци, осамдесет година од упокојења Св. Мардарија, и још доста тога, све како изгледа из разлога да би се прикрио прави долазак Патријарха и Св. Синода. И поред свега веровало се да Патријарх неће доћи. Међутим, када су Патријарх и Св. Синод озбиљније најавили свој долазак административним структурама Српске цркве у Америци ово је био знак за узбуну (из којих разлога!?), тако да су настојали да готово известан  долазак учине својим добром.

Сматрало се да би требало сваку парохију „опорезовати“ ради, наводно трошкова око дочека Патријарха. Поред тога само на простору Чикага организовале су се две донаторске вечере гдје је само улаз требао да буде плаћен 100 долара. Наравно да се народ одазвао али и тихо постављао питање: Је ли то требало Патријарху. Патријарх је одмах схватио, да прикупљање новца у његово име, јесте акција која, била она безазлена или добро смишљена, срозава њего достојанство Патријарха. Реаговао је веома мудро, али са довољно нејасним објашњењем зашто одлаже посету. Разлог недоласка био је кратак: Корона вирус. Тачно, корона вирус хара, али свакидашње Патријархове активности, којих смо очевидци сваког дана, у неку руку то демантују. Остаје нам зато да нагађамо прави разлог Патријарховог недоласка.

Шта је уствари мислио Патријарх и Св. Синод доласком у Америку а шта су мислили у Америци?

Патријарх и Св. Синод најавили су радну посету, речено дипломатски,  било би то извесно проверавање „пословања“ америчких епархија. У Америци су добро разумели језик дипломатије па су се добро „накнадно“ потрудили да „убеде“ Патријарха колико је заиста корона опасна.

Интересантно да је прва седница, и то 14 октобра, требала да се одржи са професорима Богословског Факултета Светог Саве у Либертивилу. Зна се већ одавно  да ствари на Факултету не иду добрим путем. Неколико професора је, у последњих пар година, напустило Факултет а у јануару ове године и угледни професор, свештеник Бранислав Кончаревић, потомак старе далматинске свештеничке породице. Јавно је говорио да се повлачи са Факултета ради финансијских малверизација и недоследне кадровске политике водећих људи на Факултету. Говорио је да ће опширан извештај поднети Св. Синоду, шта, како нам је знано, ни до сада није учинио. Зашто можда је то још једна тајна од многих која је везана за овај Факултет, или му је тако нешто неко препоручио. Међутим, Декан је његове предмете, иако га и даље, на званичном сајту факултета, воде као предавача (вероватно да се Власи не досете.), распоредио по асистентима. Поред тога, услед недостатка предавача са академским звањима, да би изгледало све нормално, катедре су поделили између (себе) преосталих тројице професора. Овим се створио преседан да један професор држи по неколико катедри на истом факултету. Али, врхунац лицемерства свакако преставља постављање једног професора за шефа катедре Црквеног права иако је под забраном (суспензијом) надлежног епископа.  Надамо се да све ово није са знањем Св. Синода, јер би у том случају Св. Синод сам себи протуречио, шта би довело у знак питања његову надлежност и ауторитет.

Имајући све ово у виду и остале епархијске „тајне“, нарочито „тајну“ око промене Устава, али и „тајну“ у вези фондова и оставштина појединих парохијана, Св. Синод на челу са Патријархом, услед недоласка, позвао је српске америчке епископе у Београд (први пут), на образложење стања у нашој цркви у Америци. Међутим, до састанка планираног крајем октобра није дошло, јер се амерички епископи нису појавили (!?). Црквене власти, видећи да ствар измиче контроли на свим пољима, позвале су поново (други пут), како видимо из медија, српске америчке владике да, 8 децембра, појаве се у Београду и образложе, нарочито у вези Новог Устава, којег су, како је јавност већ обавештена, самовољно донели, иако су, како смо већ рекли, претходном благопочившем Патријарху Иринеју лично обећали да ће црквени поредак вратити у нормалне токове Српске Патријаршије. Међутим, и поред обећања претходном Патријарху и даље је остало све по истом. Остаје нам да видимо да ли ће нови Патријарх, издржати и остати усправан по питању Српске цркве у Америци, или ће као и његови претходници, преласком преко свега, највише страдати управо он. Сматрамо да је Патријархов потез да не долази у октобру био заиста паметан, али питање проблема унутар наше цркве у Америци остало је и даље отворено, односно одлагање решавање проблема довело је у неку врсту пат позиције. Свима нам је јасно да пат позиција није дугорочно решење. Међутим, пат позиција се у шаху решава само договором или се губи партија. Према томе: Је ли позив и одлазак српских епископа из Америке у Београд договор или је то нужда. И у једном и у другом случају, случај позива у Београд, већ значи много. Прво, црквеним властима у Београду постало је кристално јасно да стање у српским америчким епархијама није како треба. Очито је да постоје крупни проблими, вишеструке природе у све четири српске епархије у Америци (Милвока, Њујорк, Канада.). Црквене власти сматрају да ствар мора бити доведена до краја и јасна у супротном урушиће саме себе. То значи да ће српска америчка јавност морати на крају знати ко је у праву (не победник), и тиме ко заиста доследно, светосавски, заступа инересе Српске цркве у Америци. Простим језиком речено мораће се знати јесу ли то они који се оптужују или су то они који их оптужују. Да будемо јаснији, проблем није само,  како неки истичу, финансијске малверизације, него су се ствари унутар Српске цркве до сада, за ово кратко време, веома много умножиле и усложиле. Према томе, површна подела на оптужене и оптужујуће, има дубљу црквену природу. Ради се о томе да ли ће наша Црква опстати у америчком друштву или не. Оптужени заступају тезу да постоје само две опције регистрације наших парохија (Цркве) у Америци: цивилна и религијска корпорација (иако постоји и трећа опција која је сасвим у духу као код нас), и на основу тога предочавају нам и бране Устав српских епархија у Америци, шта је очито деградација претходног Устава и посебно деградација наше цркве у Америци. Са друге стране имамо српску јавност са патријаршијским властима које сматрају да на ово све треба ставити тачку. Можда би то било добро, али би онда само потврдили оно шта смо рекли на почетку: Није ли све ово, овај позив за долазак у Београд, договор да се ипак изиђе из пат позиције а да нико никог не матира, односно да се избегне она релација победник и побеђени. У том случају, како смо ових дана негде и прочитали, било би најбоље решење вратити ставропигијални статус (под директном управом Патријарха) манастиру Светог Саве у Либертивилу и поставити за игумана неког од викарних епископа Патријарха. Овим би се учврстило стање Српске цркве у Америци, али и ауторитет Београдске Патријаршије. Чекамо 8. децембар.

Стеван Ковачевић, Њујорк