Драги и љубљени у Христу, 

Задњих дана јављају се многи и казују о искушењима од када смо, пре годину дана, почели саборно да читамо Псалтир и 90. Псалам. Уједно говоре и о радости и благодати због које не одустају од овог саборног дела и што је изузетно важно, казују и о спознаји нове силе и о томе да просто осећају да нису сами у ове смутне дане тзв. социјалне, људске и сваке друге дистанце.

Ипак, највредније од свега јесте то што се у овом саборном делу, у љубави Христовој, налазе и они који се причешћују ређе и они који се причешћују чешће, и они који ревнују више, и они који су слабији, и они који су редовни на богослужењима и они који то тек треба да буду. Просто казано, саборна молитва нас сабира какви год да јесмо, она нас јача, и као појединца и као заједницу, док у исто време од нас одгони смутње, поништава и уклања наше међусобне личне разлике, размирице и личне приступе Богу и вери. Ово никако не значи да ми не верујемо исто и да не следујемо учењу Отаца Цркве Православне. Управо, поред личног молитвеног правила, ово саборно мољење јесте наша најбоља одбрана и заштита од свих лоших модерних приступа, либералних схватања и екуменистичких уплива у нашу Цркву и утицаја на нас верујуће људе.

Поред свега, каже се, важан је сој и то јесте тако, али драга браћо и сестре, ако Богу и ближњем чинимо, има своје место и број. Зато пребројавамо и сабирамо наше молитве. Па само од наше мале групе у дану буде прочитано 2000 и више псалама. На месец дана то је 60 000 и више, а на годину дана молитвено буде ишчитано и до милион псалама. То је милион и више молитвених 'ракета' испаљених ка поднебесју тамо где обитавају духови зла. Које постоји оружје, а да је јаче од овог поменутог!? Нема га! Посебно у ова времена свеопште муке, када је човеку због оптерећености послом и многим бригама, уопште тешко да натера себе да мисли о Богу, ова наша саборна молитвена хришћанска православна заједница просто нас 'тера' и обавезује на међусобно молитвено сабрање, на заједничко молитвено дело и мисао о заједницу у Богу. Тако на један неформалан начин, иако се већина нас и не познајемо, ми смо се обавезали Богу, али и једни другима на саборно молитвено дело. А молитвено дело, то је разговор са Богом и кроз Бога Духа Светог то је наша међусобна повезаност. Каже се да ће у последња времена или она која макар буду близу тим последњим, бити спасен онај који с вером каже:'Боже помози!'. Ово наше молитвено ишчитавање Псалтира и 90. Псалма јесте велики тренинг и припрема да увек и у сваком тренутку наш ум, наше срце, наша душа буду спремни да кажу:'Боже помози!'. Овај молитвени 'тренинг' треба да нам послужи да увек будемо спремни и довољно снажни и сабрани да кажемо:'Боже помози мени и моме детету, моме ближњем, нашем народ!' Међутим исто тако, овај подухват нам помаже да будемо духовно спремни, свесни и јаки да изговоримо и оно велико:'Боже помози им, јер не знају  шта раде!'. Стога је пуно охрабрујуће благодати ово наше молитвено сабрање и узрастање у блискости иако се, у највећем броју, никад видели нити срели нисмо. Но сретање у Духу Светоме јесте најважнији и најкориснији сусрет. Држимо се заједно молитвом у Христу и нас ће Христос држати. Позивајмо и друге да се придруже како би нас било што више који се срећемо у Духу Светоме јер ће се тако већа сила пројављивати у нама и око нас, у народу и отаџбини нашој. Позивајмо све како би се препознали у Духу Светоме и како би драги Бог нас препознао као оне који су му са вером вапили за цео род Његов. Јер само ће награду добити онај који се труди како за себе тако и за ближњег, за другог, за народ Божји, а молитва, тај разговор са Богом, јесте највећи труд и највеће дело које овде у овом свету човек може да чини.

Драги у Христу, стога не одустајмо већ саборно настављамо молитвено ишчитавање Псалтира и 90. Псалма да од нас, наше деце, наших ближњих и целог рода србског, али и свеправославног, бежи ђаво, тај вечни смутљувац, лажов и непријатељ Бога и људи. Уз ђавола да буду поражене и слуге његове који овим светом хоће да овладају.

ПС. Уназад два три месец у читање су се укључила и мала деца 10, 12, 14 година. Уз њихову помоћ и велико дело ових најмањих Христових, стижемо на дан да ишичтамо и преко 15.000 пута 90. Псалам! Не стајмо јер без Бога се не може ни преко прага, а с Богом се све постиже и у вечни живот стиже. 

Помози нам вишњи Боже! 

Што је теже ми смо јачи, 

јер снагу нам даје Бог.

Још се никад збило није,

Да остави слугу свог. 

Милостиви драги Господ,

Брз на помоћ, пун љубави.

Увек крепи своје стадо,

На њег' благу руку стави. 

То сатана мрски види,

И шкргуће сав у бесу.

Богомољци Бога моле,

Адска му се врата тресу. 

Што непријатељ више стеже,

То се Србче више моли.

Тој љубави заједничкој,

Ко ће сад да одоли. 

Саборност нас Божја краси,

Молитва нам снагу даје.

Те врлине многоцене,

На челима србским сјаје. 

И тај сјај нам јасно светли,

Осветљава пут до Неба.

Постити и молити се,

Само то нам чинит' треба. 

А на ово придодајмо,

Милостињу, добра дела.

Па у мраку садашњости,

Да засветли земља цела. 

Од народа маленога,

Сломиће се вражи рог.

Јер тај народ воли Бога,

Јер и њега воли Бог. 

Па нек туку сви ти врази,

Сви што мрзе брата мог.

Уз молитву и уз Псалме,

Побједу нам даје Бог. 

Стога браћо Богомољци,

Све у страну одбацимо.

Држимо се се вере наше, 

На Бога се ослонимо. 

Јер ког' воли драги Бог,

Том' сатана ниш' не може.

Сва Србијо узвикнимо:

'Помози нам вишњи Боже!'

МВ