Папине игре са екологизмом не слуте на добро свету

Ко, дакле, намерава да се сретне са Свјатјешим патријархом Кирилом?

Папа Фрања најавио је сусрет са Његовом светошћу патријархом Кирилом. Међутим, сам Предстојатељ Руске Цркве мудро о томе дубоко ћути. И било би још мудрије не срести понтифика...

Појаснићу. Папа Фрања је човек који настоји да истреби човечанство. Зашто сам тако оштар? Просудите сами. Папа је више пута говорио о питањима екологије у одговарајућем духу. Веома интересантна изјава дата је у зиму 2021: понтифик је говорио о томе да је опасност од другог свеопштет потопа у наше време веома реалан због отапања глечера, до којег наводно долази због емисије гасова индустријске и пољопривредне делатности људи, која ствара феномен стаклене баште.

Ја лично нисам, наравно, ни климатолог ни метеоролог, али сам имао прилику да проучим ово питање и консултујем се са неколико метеоролога, укључујући Игора Михајловича Ашика, сина хероја Совјетског Савеза који је много година провео на Арктику. .

Испоставља се да тачку гледишта да наводно људска активност и емисија гасова стаклене баште могу довести до топљења арктичких и антарктичких глечера и, као резултат тога, до глобалне катастрофе, не деле, најблаже речено, сви научници. У том смислу, светска научна заједница је подељена 50 на 50. Једна половина верује да људска активност доводи до ефекта стаклене баште, а друга половина верује да људска делатност овде игра далеко од главне улоге, а можда и не игра – уопште - никакву улогу.

Чињеница је да у животу планете Земље постоје добро познати циклуси: циклуси хлађења и загревања. Једно од најпознатијих загревања довело је до топљења глечера у раном неолиту, а, као што знате, људи су били потпуно неумешани.

Једно од последњих озбиљних загревања догодило се у преиоду од 9.-13. века. Тада је Гренланд био зелена земља, а грожђе је расло на полуострву Лабрадор. И људска делатност није имала никакве везе са тим. Размере људских активности на промени климе планете Земље врло често се преувеличавају, јер су људске могућности далеко од великих.

Био је експеримент. Американци су покушали да зауставе торнадо детонацијом атомске бомбе. Нису успели. Торнадо уопште није променио путању и није се зауставио.

Треба напоменути да је Земља довољно милостива. Према причама покојног оца Александра Половинкина, када се он крајем 1940-их - почетком 1950-их играо као дечак на Мамајевом Кургану, свуда су вирили фрагменти, комадићи граната и бомби, а после 20 година све се то покрило. Колико год човек правио свињарије, Мајка Земља је, уз Божију помоћ, у стању да прикрије његов безбразлук и свињарије.

Према прорачунима бројних научника, укључујући Дмитрија Ивановича Мендељејева, планета Земља је у стању да нахрани не само 8 милијарди људи, већ чак 14 милијарди људи. Наравно, уз правилно и разумно управљање и очување природне околине и земљишта. Али, нажалост, љубитељи екологије, који се често повезују са неопаганизмом, то не желе да виде.

Позната је изјава принца Чарлса и других лидера еколошког покрета да Земља наводно може да прехрани само 500 милиона људи. То је лаж! Наравно, ако 500 милиона људи сваке године промени ауто јер је тамо запушена пепељара, или изгради себи луксузне станове, или сваке године свако од њих сипа центнер нафте у океан, онда ниједна средина то не може да издржи. Али ако људи управљају мудро, задовољавају, а не репродукују своје потребе, као што се све време дешава у савременом друштву, Земља ће издржати 14 милијарди људи.

Према томе, игре папе Фрање са модерним екологизмом не слуте на добро свету. Штавише, присетимо се да је он само продужетек традиције за коју се повезивао папа Јован Павле Други, који је 1986. организовао скандалозну молитву за мир и очување животне средине, не само скупа са хришћана, већ и са муслиманима , будисти и зороастријанцима. Како се касније испоставило, иза акције су стајале међународне еколошке организације неопаганске и сатанистичке природе. У овом контексту, изјаве папе Фрање не могу а да не делују злокобно.

Карактеристично је и следеће: у Катедрали Светог Петра папа Фрања је изјавио да је сам потоп можда мит, али је, ипак, како кажу, велики образац и сјајан пример да је човек одговоран за свет око себе и околину.

Неко би се запитао да ли папа Фрања верује да је праведни Ноје заиста постојао и да се догодио потоп? Тада можете са поверењем веровати ономе што он говори и чему учи своје стадо. А ако папа Ноја сматра митом, таква ласцивна игра са значењима не пристаје особи која тврди да је наследник Светог Апостола Петра, чије су проповеди и поруке одликовале искреност, поштење и дубока вера.

После изјаве понтифекса о митологији Ноја, римски папа као верник, као бискуп, као наследник апостола, не може се доживљавати озбиљо. Он свакако представља огромну снагу као политичар повезан са снагама иза кулиса. Посебно код масона, с обзиром да је за време владавине Јована Павла II укинута забрана боравка римокатоличког свештенства у масонским организацијама. И сам папа Јован Павле II био је заробљен у масонском ланцу и масонском колу. Наравно, папа је таква сила. Ужасна сила, а ова сила је способна да увуче свакога у свој коло.

Оставимо по страни наду да ће Његова Светост Патријарх Кирил моћи да обрати папу Фрању к покајању. Папа је непоправљив. Како су говорили за Бурбоне: „Они су непоправљиви и неспособни да се поправе“. А састанак са папом може да саблазни свакога. Зато је покојни патријарх Алексије II избегавао сусрет са папом.

Ако се Његова Светост Патријарх Кирил ипак одлучи на овај сусрет, онда од њега неће добити ништа, осим дискредитације и стицања репутације саучесника глобалиста, какав је папа римски, што не може а да не доведе до најтежих нереда у Руској Православној Цркви, њено дискредитовање и одлив верника из ње.

Извор: „Борба за веру“ / „Руска народна линија“