header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Екатерина Лазарева о ултиматуму председника Русије колективном Западу Штампај Е-пошта
среда, 22 децембар 2021

 – Известан сукоб јудео-хришћанске цивилизације против словенско-православне - Русије, Белорусије и Србије -

Експерти: није било опасније од кубанске ракетне кризе

Председник Владимир Путин је 21. децембра одржао прилично оштар говор на колегијуму Министарства одбране Русије. Као одговор на планове НАТО-а да прошири зону утицаја, Путин је показао да руска војска сваког тренутка може да пређе у режим бојеве готовости и да се повуче, као што то није било деведесетих година, објашњавају стручњаци. Наставак америчке манипулације приморава руске власти да поставе ултиматум „колективном Западу“. Ако га не чује, Русија ће одговорити силом, кажу политички аналитичари.

У свом говору руководству Оружаних снага Русије, Путин је одлазећу 2020. годину назвао „изванредном“. Пре свега, због епидемије корона вируса, у којој је настављена модернизација војске и морнарице, одржане су војне вежбе и појачана борбена обука трупа. Војни лекари помогли су регионима у борби против корона вируса, док су мировне снаге наставиле своје мисије у Сирији и Нагорно-Карабаху.

Изванредност ове године лежи и у повећању „конфликтног потенцијала“, усложњавању војно-политичке ситуације у свету. „Изузетно смо забринути због распоређивања елемената америчког глобалног одбрамбеног ракетног система у близини Русије. Лансери Мк 41 који се налазе у Румунији и планирани за распоређивање у Пољској су прилагођени употреби ударних система Томахавк. Ако се ова инфраструктура помери даље, ако се ракетни системи САД и НАТО појаве у Украјини, онда ће њихово време лета до Москве бити смањено на 7-10 минута, а са размештањем хиперсоничног наоружања – на пет. За нас је ово најозбиљнији изазов – изазов нашој безбедности“, рекао је Путин.

Председник је подсетио да је свом америчком колеги Џоу Бајдену предложио „да започне преговоре о развоју конкретних споразума”. „Па, ти и ја их добро познајемо: а томе се не може веровати, никаквим правним гаранцијама, јер се Сједињене Државе лако повлаче из свих међународних уговора, који им из овог или оног разлога постају неинтересантни... Али бар ово, барем нешто, иако би правно обавезујући споразуми требали бити, а не усмена уверавања. Знамо цену оваквих вербалних уверавања, речи и обећања“, рекао је Путин.

И присетио се касних 1980-их – почетка 1990-их, када су Русију убеђивали да су „бриге око могућег ширења НАТО-а на исток неосноване”. Међутим, након тога је уследило „пет таласа ширења НАТО-а” ка руским границама. Путин је такође подсетио на америчке специјалисте који су стално радили у „објектима руског комплекса нуклеарног наоружања“, америчке саветнике и особље ЦИА у руској влади. „Они су јасно подржавали терористе. Зашто?" – упитао је Путин.

„Оно што се сада дешава, тензија која се развија у Европи је њихова кривица“, навео је председник. Према његовим речима, од 90-их година прошлог века ситуација се само погоршавала. И данас треба да „нешто одлучимо“. „Русија се залаже за једнаку и недељиву безбедност на целом евроазијском простору.

У случају да се настави очигледно агресивна линија наших западних колега, ми ћемо предузети адекватне узвратне војно-техничке мере и оштро реаговати на непријатељске кораке. Имамо пуно право да предузмемо акције које су осмишљене да осигурају безбедност и суверенитет Русије“, рекао је Владимир Путин.

У потврду озбиљности својих речи, Путин је изнео пет главних задатака за Оружане снаге за 2022: наставак опремања трупа савременим наоружањем и опремом, борбену обуку и овладавање овим новим оружјем, увођење технологија вештачке интелигенције, јачање обуке командног особља и стварање кадровске клупе, као и – развој војне сарадње са савезницима у ШОС и ОДКБ и јачање „одбрамбене способности Савезне државе Русије и Белорусије“. Истовремено, председник је уверио да ће држава у потпуности обезбедити све социјалне гаранције војсци.

После недавне телеконференције са америчким председником Џоом Бајденом, ово је можда прва прилично оштра изјава руског председника против колективног Запада. Путин је то рекао не само за руску војску, већ и за становнике земље, рекао је Андреј Климов, заменик председника комитета Савета Федерације за међународне послове. Председник је јасно ставио до знања да „неће бити повратка у 90-те, када је Русија скоро дошла под пуну контролу америчких специјалних служби“, објаснио је сенатор. „Запад жели да нас врати у ове године. Људи не могу очекивати ништа добро од овога“, рекао је Климов.

С друге стране, то је и сигнал Сједињеним Државама и њиховим НАТО партнерима, којима су прослеђени руски предлози о безбедносним гаранцијама. „Путин је скренуо пажњу да нећемо чекати још 50 година да ово прочитају. Реч је о документима о претњама НАТО-а Русији. Веома су конкретни, јасно упућени на адресу. Председник јасно ставља до знања да је то наш заједнички приступ, који захтева барем пажњу, јер је у питању безбедност читавог човечанства.

Ми говоримо о неприхватљивости ракетно-нуклеарног рата. А Американци су једина држава на свету која је дозволила употребу нуклеарног оружја. Чекамо њихову реакцију, а онда ће човечанство схватити ко шта заиста жели“, рекао је Климов.

Москва и Вашингтон нису били толико близу покретања нуклеарног рата од кубанске ракетне кризе, потврђује војни експерт Дмитриј Литовкин. Међутим, као одговор на могуће размештање америчких ракета средњег домета у Пољској и Румунији, Русија је спремна да испоручи ракете Искандер у Калињинградску област, Крим и Белорусију како би се „одбранила од ових претњи“. „Позиција председника је покушај да се спречи најгори развој ситуације. Сједињене Државе су градиле униполарни свет који пуца по шавовима. Американци су на губитку: схватају да више нису изузетни. Они схватају да ће сваки војни сукоб са Русијом прерасти у нуклеарни рат. Осигурач је запаљен и потребно је нешто предузети. Наше руководство покушава да их приведе памети и стави за преговарачки сто“, рекао је Литовкин.

У актуелној геополитичкој ситуацији политиколог Дмитриј Нечајев види испуњење пророчанства америчког политиколога Семјуела Хантингтона. Хантингтон је још 1993. године у својој књизи „Сукоб цивилизација“ писао да ће доћи до сукоба „западне јудео-хришћанске цивилизације са словенско-православном, чији су саставни део Русија, Србија и Белорусија“. А 2021. године ово пророчанство је „попримило конкретан облик“, рекао је Нечајев. „Фактор моћи је увек био одлучујући у дефинисању хијерархије држава. Русија данас има фактор снаге: избалансирано се припремила за конфронтацију, а сада по много чему изгледа много јача.

У ствари, [речи председника] су ултиматум Западу: или престаните и договорите се, или ћете добити адекватан војно-технички одговор. Напетост ће расти, а питање је ко ће посустати. Али Путин је показао да Русија има озбиљне намере и да више неће бити повлачења“, уверен је експерт.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Извор: "Борба за веру" / ura.news

Последњи пут ажурирано ( среда, 22 децембар 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.