Протојереј – ставрофор др Матеја Матејић
О РОДОЉУБЉУ У својој књизи Жетве Господње" блаженопочивши Владика Николај Велимировић се, у "Разговору 7" обраћа вернима овим речима: "Хајд' још мало да разговарамо, света браћо моја, докле још има времена, да може брат са братом и богољубац са богољупцем разговарати. Докле није дошло време, да само злотвори вичу а браћа шапућу." (1) А затим пророчански предвиђа и опомиње: "Све силе које се боре за власт над светом говоре ружичасто о Једном Свету као свом идеалу, у коме се једино може остварити људско благостање и мир. Тако говоре. Па да би задобили хришћане за тај свој идеал о Једном Свету они се позивају на предвиђено у Откровењу хиљадугодишње царовање Христово." (2)
Оно што је Владика Николај предвиђао сада се остварује. На путу остварења Једног Света уместо Свете Христове Цркве пропагира се и намеће један несвети Светски савез "цркава". Маме се у тај "совјет нечестивих" (вијеће безбожничко) и верујући, да заједно са полувернима и безвернима остваре Нецркву која одговара Једном Свету. За чланство у тај Савез није важно у шта и колико се верује, а чак и да се не верује. Нису важне света божанска вера и истина, јер то није Божанска Црква, већ безбожничко веће. Да би се остварио Један Свет чини се све да се избришу нације и да се створи "Свенација". Силници овога света, а заправо слуге "сина погибељи", да би обезбедили место на коме ће се не само појединцима већ и нацијама ударити жиг "сина погибељи" (Откровење 13:16; 7:8; 14:9; 20:4 ), употребљавају сва могућа средства да се код људи и нација избрише свест о њиховом пореклу и националној припадности. Сатанским обманама учинили су да је реч нациоанализам постала непристојна и непожељна. Ко им од истакнутих националних предводника смета и кога желе да онемогуће, у штампи га нападају као "националисту". И колико су успели да залуде свет својом мрачњачком пропагандом види се по томе што је дошло дотле да данас бити националиста значи исто што и бити преступник. И жалосно је и смешно што се могло и још увек може видети и чути како се неки наши политички предводници куну и преклињу да нису националисти, е да би се тако и на тај начин удворили силницима који припремају остварење Једног Света за свог злодуха господара. Национализам не само да је дозвољен, већ је и пожељан и похвалан када су у питању Американци, Енглези, Французи, Мађари, Руси, Албанци у Албанији и на Косову, и сви остали народи и племена на свету, али се онда појам национализам камуфлира речју патриотизам. Енглези свој национализам јасно изражавају фразом, Right or Wrong - My country ( Право или неправо - моја земља). Њима је то дозољено, а шта би било ако би и Срби уптребили ту фразу? А шта је заправо национализам? То је свест о припадности једном народу од кога се потиче. То је, да употребимо један савремени израз, свест о својим "коренима", свест о својој вери, својој култури, својој историји. Насупрот шовинизму, који је изопачени национализам, национализам је природна, оправдана и вековима позната стварност. То је, како то изражава лепа и дубока српска реч: родољубље. А родољубље је љубав за свој род, за своју веру и културу. То је припадност своме, али не и мржња за друге. Ово друго је шовинизам. За све народе и племена родољубље је врлина, само се родољубље Срба означава сада погрдном, негативном речју национализам. Жалосно је што се могло чути како се неки прваци који живе у Србији одричу национализма, ако не и националности. Још жалосније је било чути једног српског епископа, тек приспелог из Србије у Америку, како се на Црквеном сабору обраћа присутнима и даје им савет да се оставе национализма, другим речима да забораве да су српског порекла. А присутни на Сабору су српски архијереји, свештеници, ђакони, председници црквених општина (односно парохија), по један делегат из сваке парохије, и представници српских културних удружења. Многи од њих су рођени у Америци, други су досељеници од краја Другог светског рата до најновијих времена. Све до недавно нико им није давао поруке да се оставе родољубља, па су чували и очували своје православље и свест да су српског порекла. Срби у Америци, који су лојални грађани те државе, за себе обично кажу да су амерички Срби, а не представљају се само као Американци. Кампања да се оставимо родољубља јасно се сагледа у уклањању речи српска и православна из званчног назива појединих епрахија и парохија. Кажу да због оног српска они који нису Срби не прилазе нашим парохијама. То није тачно. Српска православна парохија светог Стевана Дечанског у Колумбусу, Охајо имале је једно време као чланове православце: Србе, Русе, Украјинце, Ирце, Норвежане, Египћане, Румуне, Грке, Немце, Италијане, Карпато-Русе, Бугаре, Македонце, Енглезе. Сви су они знали да је то српска православна парохија јер је тако стајало видно обележено на табли испред цркве. Било им је довољно да је православна и није им сметало што је српска. Били су увек и остали као једна породица. Њима реч српска у називу парохије није сметала, али неким српским свештеницима и епископима то смета. Можда би било добро да они којима смета то српска оду тамо где нема те речи, а да оне којима не смета оставе да остану тамо где су. |