Папа нам се у посету спрема...

ал' ја нешто стрепим – кад се врати,

кад он оде, да ли ћемо знати

шта ли ћемо бити: Срби ил Хрвати?

Одувек смо први на удару

православан тешко је опстати,

ако папа до Србије сврати

ко зна, можда бићемо Хрвати.

Некима то није тол'ко страшно,

страшније им Србином се звати.

Србин бити  то се не исплати,

 што и не би постали Хрвати?

Уосталом, докле ћемо тако

само још ми од света штрчати?

Веру? О, не, нећемо продати,

 само, ето, будимо Хрвати.

Не тражи се од нас тако много,

а свет нама жели много дати.

На ситнице што се освртати,

браћо Срби, будимо Хрвати.

Кад помислиш колико ће сав свет

у будућност нашу улагати,

зашто инат упорно терати?

Браћо Срби, будимо Хрвати.

Кол'ко живот биће лагоднији,

пост, молитва, све ће да се скрати,

докле ћемо то древно држати,

браћо Срби, будимо Хрвати.

А од кад смо још ми све то могли,

не знам што смо морали чекати,

ех, од кад смо могли уживати,

да смо још пре постали Хрвати.

Замислите ви ту нову срећу

кад нас сав свет к'о људе прихвати

и кад почне Србе величати

што постасмо, нормално Хрвати.

А од онда, неко ново доба

сигурно ће за Србе настати

само руже нама ће цветати

јер сад нисмо Срби, већ Хрвати.

Ал' наравно, што је најважније,

Папин ћемо благослов имати,

муке ће се од нас разбежати,

само, Срби, будимо Хрвати.

А све је то тако једноставно

само папу у госте позвати,

после ће се све само низати

и убрзо бићемо Хрвати.

И тим ће се, по природи ствари

све невоље српске избрисати

Срби неће чак ни умирати!

Јер...

                  * * *

Ипак, неко мож' све да поквари

јер велика „мана“ Србе прати

Кад му зли на Веру удари

Србин неће веру своју дати!

                                                    д.м.