Колико је опасна технологија за препознавање лица и цела та база података?

"Clear View" из Њујорка попуњава своју базу података фотографијама лица претражујући изворе као што су Фејсбук, Јутјуб и милиони других сајтова, а њихову технологију већ користе бројне службе за спровођење закона и владине агенције широм света. У циљу борбе против криминала желе да направе збирку од 14 фотографија за сваког од 7 и по милијарди људи.

"Ми се заправо као грађани и потрошачи налазимо у маказама између две врсте интереса, оно што се сече је наше право на приватност. У неким државама регулатива је уређенија, добар пример је Европска унија која има ГДПР (General data protection regulation), систем различитих прописа и закона који штити од узимања фотографија и других података, а слично је и у Србији која има Закон о заштити података о личности. Постоји основа на којој би могла да се гради одбрана од непрекидног "праћења", међутим она се гради бирократским путем кроз законе, а пракаса указује да се они на различите начине заобилазе", рекао је стручњак за медије и нове технологије др Мирко Стојковић за "Спутњик".

Можда вас занима

Он разуме размишљање који доводи до аргумента да је оваква врста надзора нешто што смањује криминал, међутим, каже да постоје бројна истраживања у којима се на врло егзактан начин показује да је смањење криминала врло мало у односу на степен кршења права које иде уз дигитални надзор.

"Криминалци заобилазе закон, као што пљачкају банке у којима су чувари и камере, исто ће да раде, без обзира на камере које снимају људе на улицама, само ćе бити опрезнији. Наćи ćе могуćност да хакују камеру или да се сакрију на неки други начин. Проблем са таквом врстом надзора је заправо за све остале, јер нико од нас неćе да посвети живот томе да не буде препознат на друштвеној мрежи или да не буде видљив на улици. Ми ћемо бити ти чији се подаци сакупљају и обрађују, ми ćемо бити ти чији ćе начин размишљања и понашања бити модификован у складу са жељама најбољег понуђача", тврди Стојковић.

Циљ је искључиво профит.

"Ко плати и каже, хоћу да неко купује мој сладолед од ваниле, хоћу да купују жене старе између 29 и 34 године, које живе ту и ту, он ће добијати таргетоване области, вести које су тако формулисане да свесно или несвесно гурају ка куповини оног производа за који је неки произвођач платио такву врсту маркетиншке кампање. Рекламе које гледамо на телевизији су само делић онога што формира наше ставове и наше мишљење о разним стварима".

Да ли је у питању апсолутна контрола и губитак слободе?

"То је апсолутна контрола, ту нема слободе духа, нема слободе уопште. Мислим да је слаб аргумент да је криминал нешто што је основни циљ оних који се баве вештачком интелигенцијом на такав начин, оваквом врстом надзора, јер криминал не опада много. Мислим да је заправо контрола људи оно што је коначно исходиште свега овога", закључује Стојковић.