Дана 20.2.2022. у 82. години живота упокојио се архимандрит Јоил (Булатовић), игуман манастира Ћириловац, објављено је на сајту Митрополије црногорско-приморске.

Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остао је без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот – у једном дану су од нађене бомбе погинула  његова три брата, а преживио је само један његов брат – Јанко.

Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију у Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи „Вуко Јововић“ у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије.

Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни савјетник. Након неколико посјета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свијету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности.

Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свјежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно прољеће.

Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине – манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савјет, молитву и исповијест.

Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као вјерна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини манастира Ћириловца.

Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповијест и савјет, а више се посвећивао молитви.

Упокојио се након краће болести у својој задужбини манастиру Ћириловцу, гдје ће бити и сахрањен.

АНЕГДОТЕ

Када се испред оца Јоила из Ћириловца појавила изразито крупна жена, упитао ју је да ли пости? Жена је одговорила да не пости, да никада није постила, те да не жели да пости јер ништа није згријешила у животу. Тада је 0 Јоил направио метанију, прекрстио се и рекао: „Радујте се црви, имаћете три године шта да једете.“

Исти духовник упитао је другу жену „Шта си згријешила, кћери?“ на шта је одговорила:
- „Ништа, ја нисам грешна.“

- „Баш ништа?“

- „Ништа.“

- „Имаш ли ти свекрву, кћери?“ упита отац, на шта жена одговори: „А, ту кучку ми не помињи!“

Упечатљив и препричаван одгово, отац Јоил упутио је и „реформаторима“ литургије: „Они научили високе школе па им се не свиђа што је Јован Златоусти написао литургију, но и они `оће. Светом Јовану Златоусту се јавио апостол Павле и три дана и три ноћи му говорио како ће литургију написати. А, овима ни комарац није на уво запјевао, а хоће литургију да мијењају.“

Као велики противник пушења, архимандрит Јоил није причешћивао пушаче. Када је то чуо митрополит Амфилохије, рекао му је да то мора да се промијени.

„Јел тако?“ упитао је Јоил?

„Тако је.“ Потврди митрополит.

Сутрадан на литургији, када је дошло вријеме за причешће, приступила је особа за коју је отац знао да пуши. Како је послушање по ријечима оца Тадеја изнад поста и молитве, отац Јоил је пристао да причести ту особу, али уз ријечи:

„Причешћује се слушкиња Божија… На душу митрополита Амфилохија. Амин.“

Када је то чуо митрополит, одмах је дојурио у Ћириловац, ужурбано ушао у манастир обративши се архимандриту: „Ради како год хоћеш, само ме више не помињи!“

Отац Јоил је био досљедан ставу да је дуван кâд ђавољи.