Владимир Димитријевић

Узроци занимања за ”алтернативу”

    Савремена медицина је постала, већ одавно, сурова и бездушна, лишена узајамног поштовања лекара и пацијента. Лекар болесника посматра као механички објекат за медикаментозну или  хируршку манипулацију, а не као словесно биће коме треба помоћ и утеха. Класична медицина је у капитализму страховито скупа, па Њу Ејџ лекари, који не нуде само лекове, него и своју пажњу и саосећање, постају све популарнији. Још 1991, према писању "Тајмса", алтернативна медицина у САД била је индустрија с приходом од 27 милијарди долара годишње.

Још 1982, један од кључних "мегатрендера", Xон Најсбит, указао је да губљење поверења у класичну медицину све више води тзв. "алтернативи". Нарочито су велики утицај остварили људи попут Дипак Чопре (кога је "Тајм" назвао "царем душа") и Ендрју Вејлф, који се учио од индијанских шамана. Многе популарне личности препустиле су се новим облицима лечења - Деми Мур је била опчињена Чопром, а Ширли Меклејн је још 1985. тврдила да више не иде код лекара, него се лечи кварцним кристалима, мантрама, визуелизацијом, итд. Основни правци Њу Ејџ лечења су: манипулација енергијом (акупунктура, шиацу, терапетуски додир, рефлексологија); лекови за ум и тело (јога, трансцедентална медитација, визуализација, биофидбек, хипноза); прорицање (гатање помоћу клатна, примењена кинезиологија, иридологија, читање ауре); деловање помоћу духова (каналисање, парапсихичко лечење, балансирање чакри); "природна" лечења (хомеопатија, ароматерапија). Ове методе често се повезују са макробиотиком и култом здраве исхране.

Њу Ејџ лекари нису толико заинтересовани за промену система здравствене заштите колико за промену погледа на свет својих пацијената. Болест буди човека за нове вредности и мења га. Вил Барон, који је дванаест година лутао кроз Њу Ејџ, исповеда се: "Иако сам био васпитан у хришћанској породици, која је сваке седмице ишла у цркву, ипак сам био обманут обећањима Њу Ејџа о здрављу, срећи и задовољењу жеља. Потпуно сам заведен, и на крају сам потпуно утонуо у свет окултизма /.../ Не знајући чак ни шта израз "Њу Ејџ" значи, нисам тражио духовне вође или окултну праксу. Једноставно сам био заинтересован да добијем обавештење о техникама алтернативног лечења стања које ме је мучило".

Колико је Свети Златоуст био Богом надахнут када је упозоравао хришћане да се чувају приче о телесном здрављу која би могла да их одвоји од Бога!

Пантеизам и универзална енергија

Основно веровање свих пагана је да је космос, скупа са свим бићима у њему, прожет иманетном божанственом силом, коај је и позитивна и негативна, и која се може користити и за добро ("бела магија") и за зло ("црна магија"). У таоизму се ова енергија зове чи, у шинтоизму ки, код пагана Грка "пневма", у индуизму је реч о "прани" (животној сили), полинезијска племена звала су је "мана", амерички урођеници "оренда". Месмер, отац хипнозе, звао ју је "анимални магнетизам", Ханеман, оснивач хомеопатије, говорио је о "виталној сили", Фројдов ђак, секс-револуицонар Вилхелм Рајх, звао ју је "оргон", а Xорx Лукас, у "Ратовима звезда" "сила" (May the Force be njith you!") руски окултисти зову је "биоплазма".

Оснивачи Њу ејџ медицине

Један од првих "алтернативаца" био је Самуел Ханеман (1755-1843), следбеник спиритисте и визионара Емануела Сведенборга. И сам спиритиста, залагао се за примену начела "слично се сличним лечи". Као масон, интересовао се за многобројна окултна учења, па и она далекоисточна, која су веома утицала на његов начин припреме хомеопатских лекова.

Мери Бејкер Еди, оснивач секте "Хришћанска наука" (Christian Science), после искуства подвргавања хипнози код једног месмеристе, верујући да јој је то помогло да се излечи од кичме, створила је теорију по којој је болест само илузија смртног ума, подложног страху, незнању и греху. Њена ученица Еми К. Хопкинс устврдила је да су "ум, свест, идеје и мисли основа стварности", па човек сопственим мислима саздаје своју стварност.

Едгар Кејси, "успавани пророк", наставио је у њу ејџ медицинском правцу. Од 23. године падао је у стање транса, говорећи разна "пророштва" и дајући лекарске савете, али сасвим туђим, измењеним гласом... Иако није студирао ни биологију, ни медицину, Кејси је "лечио" у трансу када су кроз њега говорили "исцелитељски духови".

Оснивач антропософије, Рудолф Штајнер, правио је хомеопатске лекове на основу откривења духова.

Елмер и Алис Грин, оснивачи "biofeedback" терапије, читали су окултну литературу Јелене Блавацке, Алисе Бејли, Карлоса Кастанеде и других, а Елмер Грин је примао савете неког "духа - учитеља". Оснивачица терапеутског додира, професор Њујоршког универзитета, постала је следбеница будизма, и своје идеје засновала на верским учењима Кине, Индије и америчких урођеника. Своје студенте је подстицала да бележе снове, консултују Ји \инг и користе мандале и медитацију.

Речник Њу ејџ медицине

Чим чујете да Вам неко помиње извесне појмове, будите трезвеноумни. Почев од, наравно, "енергије" (ки, чи, пране, биоплазме, биоенергије, силе, итд.). Технике које "доводе у равнотежу" енергију, поправљају Вашу "ауру", баве се "енергетским меридијанима" и "чакрама" нека Вас покрену на опрез. Њу Ејџ лекари ће нудити сједињење са "космосом", стицање "христосвести", итд. Причаће се и о реинкарнацији, карми, итд. Болест се, по њима заснива на "оштећеној аури", дисбалансу енергетских токова. Све ће бити праћено квазинаучном терминологијом, која је ту да покрије заблуде и лажи.

Зато човек треба да на уму има низ контролних питања:

1. Какав је извор неке лекарске технике? Ко му је оснивач? У шта је оснивач веровао? Да ли је техника окултно-миситчког порекла?

2. Каква групација упражњава ту технику? Да није можда реч о некој секти или врачарско-гатарској групи?

3. Да ли група говори о "самоисцељењу" и да ли њихово учење приближава Богу Који је Тројица или пак удаљава од Њега?

4. Да ли се заснива на правим законима анатомије и физиологије, или је реч о квази-научном бунцању које помиње "токсине", "блокере", "дефицијенције"?

5. Да ли вас лекар уверава да је техника "истинита" самим тим што "делује"?

Једном речју, човек себи не сме да дозволи да наседне на обману звану "прагматизам": ако делује, истинито је. Много шта "делује" по дејству ђавољем, али нема никакве са Истином, Која је Христос.

Идући алфабетним редом, указаћемо на извесне појаве у додиру с којима треба бити опрезан.

Аикидо

Јапански учитељ Морихеј Ујешиба засновао је своју технику на употреби окултне "ки" енергије, у складу са будистичким и шинтоистичким учењима. Борилаштво аикидоа има своју механику, али и мистику, која је, као и остала мистика Далеког Истока, паганска.

Ајурведа

Индијска медицина, утемељена на учењу о човековом телу као микро-космосу, сазданом од пет елемената. У складу с овим елементима, постоји пет типова људи, од којих је сваки склон одређеном типу болести. Болести, тобож потичу од недостатка или вишка телесних течности, што се лечи корективним дијетама или специфичним, магијски прављеним "лековима".

Ароматерапија

Реч је о терапијској употреби извесних етерских уља добијених из биљака, цвећа и смола. Ароматерапија се широко примењивала на Далеком Истоку, а шездесетих година 20. века у западну "алтернативну медицину" су је убацили француски хомеопати, брачни пар Мори. Тврдили су да мирисна уља, ушавши кроз кожу, остављају благотворне последице по тело због тога што "мирисни молекул" има више слободних електрона од обичног молекула.

Аутогени тренинг

Двадесетих година 20. века немачки лекар Јохан Шулц примењивао је хипнозу и открио да хипнотисани пацијенти успевају да надзиру функције за које се мислило да су аутономне, попут регулације температуре, срчаног ритма и крвног притиска. Пацијентима који нису желели или могли да буду хипнотисани, понудио је аутохипнозу, у име релаксације. То је "аутогено тренирање".

Бахови цветни лекови

Едуард Бах, почетком 20. века, радио је као обичан лекар, а онда је постао хомеопата и развио терапију на основу исцељујућих својстава 37 цветова. Ова својства нису хемијска, него "енергетска", и лече емоционалне поремећаје који су, по Баху, узрок болести.

Биоенергетика

Оснивач биоенергетике, Александар Ловен, имао је за циљ да се човек врати животу свог тела, и да човек у том животу ужива. Настојећи да споји западне и источне приступе телу, Ловен се бавио и сексуалношћу, као "позитивним пражњењем" своје енергије у свет. Што је човек "енергичнији", то је више у додиру с "космичком енергијом", и самим тим "живљи". Животност зависи од протока енергије. Проток енергије треба да иде од центра ка периферији, а енергетски центри су глава, руке, стопала, гениталије.

Биофидбек

Биофидбек (биоповратна спрега) назива се "електронском јогом", чији је циљ да се постигне "свесна контрола унутрашњих телесних деловања или нормалних аутономних телесних функција и њиховог физичког одговора" (М. Веласкез). К. Норман Шили, један од стручњака за "њу ејџ медицину", каже о биофидбеку: "Употребом нарочитих електронских мониторских уређаја, као што су електромиограми (ЕМГ), за посматрање тензије мишића, електроенцефалограми (ЕЕГ) за проучавање можданих таласа и менталне вежбе (медитација, визуализација), биофидбек покушава да увежба човека да свесно контролише крвоток, метаболизам, температуру коже, дисање, откуцаје срца и друге телесне функције које не контролише воља. ЕЕГ апарат делује као огледало мозга који мери и даје резултате (биоповратна спрега) о активностима можданих таласа".

Биофидбек за стимулацију мозга користи кружне цртеже са одређеним геометријским облицима, као и слике "божанства" које симболишу свемир, целовитост, здравље и јединство; цртежи и слике су слични будистичким и индуистичким мандалама.

Јоги Шри С. Р. Кришна Ијенгар је у Индији пристао да га лекари испитају - био је закопан у земљу, са једним кубним метром ваздуха, и прикачен за апарате који су пратили његове физиолошке процесе. Издржао је десет сати.

Дакле и биофидбек је окултна техника, која користи медицинске апарате да би потврдила делотворност далекоисточних мандала у самоусредсређењу и другим активностима чији је циљ да од човека створи "бога" који у потпуности надзире своје тело. Овакав, квази-научни приступ, имају и секте попут сајентологије. Оснивач сајентологије, Лафајет Рон Хабард, конструсао је "Е-метар", неку врсту примитивног "детектора лажи", који прати дивљу "психотерапију" (испирање мозга) што се врши на почетницима, на тзв. курсевима дијанетике и "одитнзима". Пошто је "наука" богиња савременог палог човека, коришћење њене терминологије у пропаганди окултизма сасвим је разумљиво.

Примењена кинезиологија

Постоји права кинезиологија (наука) и тзв. "примењена кинезиологија", чији је оснивач био амерички киропрактичар и психијатар, др Xорx Гудхарт, који је 1964. почео да учи како је "свака дисфункција органа пропраћена одређеном слабошћу мишића". И такозвана "примењена кинезиологија" се заснива на кинеском учењу о "акупунктурним меридијанима". Постоји и још једна њу ејџ техника, тзв. "бихјевиорална кинезиологија", која укључује и психологију у програм лечења човекових траума путем праћења затегнутости и опуштености његових мишића.

Радионика

То је, у ствари магијско лечење на даљину. Удружење радионичара дефинише радионику као "метод лечења на даљину, коришћењем екстрасензорних моћи, преко неког инструмента или других средстава".

Ролфинг техника

Физилог Ида Ролф називала ју је "структуралном интеграцијом", чији је циљ да успостави "поремећену гравитациону равнотежу" и опусти мишиће, јер је њихова укоченост изазвана психолошким траумама. Повећава се "проток енергије". Ублажавају се психосоматски поремећаји и анксиозна стања, појачава се "рецептивност и сензитивност", као и "самопоштовање".

Таи чи

Кинески систем вежбања и медитације, чији је циљ да обезбеди бољи проток чи енергије, чиме се "поправља" телесно и душевно стање. Кружни покрети таи чија изражавају "усаглашено међуделовање јина и јанга".

Источне и западне окултне вештине

Месмеризам

Франц Антон Месмер је дошао из Немачке у Беч да студира медицину, а дипломирао је 1766. с темом "Утицај планета на лечење болести". Тврдио је да Сунце и Месец делују на човека путем финог флуида званог "животињски магнетизам". У његов храм исцељења, испуњен тамјаном и омамљујућом музиком, долазили су многи, нарочито жене. Женама су приступали млади магнетизери (хипнотизери), који су их масирали, нарочито по дојкама (што је доносило "таласе магнетизма"). У кључном тренутку, Месмер би ушао. Ходао је, пун себе, и вршио "исцељења". Месмеризам су својевремено изучавали Бенxамин Френклин и Лавоазје, али су закључили да је реч о "измишљотинама".

Хомеопатија

Хомеопатију је основао немачки лекар др Семјуел Ханеман, који је крајем 18.  и почетком 19. века устврдио да се "слично сличним лечи". Хомеопатија је, попут акупунктуре, заснована на тврдњи да постоји универзална космичка енергија, без које нема исцељења.

По Ханеману, основна начела хомеопатије су:

1. Супстанца која изазива извесне симптоме код здраве особе лечи их код болесне особе;

2. Животна (космичка) сила је динамична и делује на болесника, па и медицина мора бити динамична;

3. Пацијенту је потребан само један лек у одређено време;

4. Тај један лек мора се открити и прописати за све симптоме и све болести од којих дотични болује.

Хомеопатски лекови се спремају од минерала, биљних твари, животињских ткива и других супстанци, ослабљених многоструким разблаживањем. Неке хомеопате тврде да супстанца разређена чак до 1:100000 делова дејствује и "лечи болест брзо и трајно, без штетних дејстава". Али, ако од оригиналне супстанце не остане ништа, шта лечи болеснике? "Алкохолу слична суштина", која оживљава "животну силу". Ханеман је тврдио да права болест није физичка, него нешто "духовно". Хомеопатски лекови садрже "дух" оригиналне супстанце, па су више спиритуални него физички. Васкез у вези са хомеопатским "разблаживањем" каже да употреба таквих лекова може да се пореди са "лечењем маларије пражњењем дволитарске флаше кинина у Тихи океан код јапанске обале, док бесни тајфун, да би се захватила, на калифорнијској обали, кашика воде из океана, уз веру да та вода садржи суштину оригиналног кинина".

Ханеман је својевремено тврдио: "Болест никад не треба посматрати као да негде у човековој унутрашњости или спољашњости постоје  штетне материје, већ као нешто што се ствара деловањем непријатељских духова који, попут инфекције, доводе до поремећаја нагонског постојања духовног начела живота у организму, мучећи га као зли дух и доводећи га до одређених поремећаја и сметњи у уобичајеном животном току".

Основна теза хомеопатије је да је "ефикасност лека обрнуто пропорционална количини активног састојка". (Као да се каже: што мање соли у јелу, јело је сланије.) Да би избегао оптужбе за шарлатанство, Ханеман је смислио мистичко начело "сукусије" (мућкања лека). Агенс се поступно убацује у раствор, уз мућкање, чиме се преноси његова "енергија". Моћ лековите супстанце није у материји, него у њеном принципу. Што је мање материје, већа је моћ принципа.

Хомеопатију је радо упражњавао и познати оснивач антропософије, Рудолф Штајнер. Године 1924, у граду Кобервицу у Шлезији одржана је конференција о пољопривреди, чији је покровитељ био угледни племић фон Кајзерлинк, антропософ. На његовом имању се појавило много дивљих зечева који су наносили штету комшијским поседима. Рудолф Штајнер је, после неколико уводних предавања о "спиритуалној пољоприведи", показао како се хомеопатски ослободити штеточина. Штајнер је тражио да убију једног зеца и донесу му га. Кад су то урадили, он је животињи извадио тестисе, слезину и одсекао део коже с крзном, а затим све то спалио. Његови помоћници су пепео помешали са млечним шећером и кренули са "разблаживањем". После разблаживања, капи хомеопатске панацеје распршене су по Кајзерлинковом имању и, како тврде окултисти, зечеви су отишли, да их више не буде. Нагон одржања претворио се, каже Ж. М. Славински, домаћи "гностичар", у несигурност и бекство. Сапиенти сат.

Хомеопата Мишо је тврдио да се ова вештина мора усклађивати са применом астрологије и акупунктуре, да би се лечење индивидуализовало.

И овде - сапиенти сат.

Акупунктура

Као и остали елементи традиционалне кинеске медицине, и акупунктура је веома стара - потиче из петог века пре Христа. У доба продора западноеврпских идеја у Кину била је занемарена зарад класичне западне медицине, да би је комунистички вођа Мао Цедунг поново "вратио у моду". Интересовање за акупунктуру на Западу почело је 70-их година 20. века, чланцима у "Њујорк Тајмсу" и после посете Ричарда Никсона, председника САД, Кини.

Акупунктура се заснива на веровању да у телу постоје меридијани (канали) преко којих животна сила (ки) и крв циркулишу, а витални органи се узајамно повезују, усклађујући свој рад. На површини тела, ови меридијани се испољавају кроз акупунктурне тачке "на којима је површина тела спојена са унутрашњим органима". Болест се лечи тако што се акупунктурне тачке стимулишу иглама или надраживањем да би се регулисао проток животне силе (ки) и крви.

Традиционална кинеска таоистичка мисао тврди да у космосу постоји универзална енергија која се дуалистички пројављује као јин и јанг. Пошто је и човеково здравље последица јин - јанг равнотеже, њен поремећај може се лечити уметањем игала у акупунктурне тачке, којих има од 150 до 1000, распоређених на 12 или 14 вертикалних телесних меридијана. Ова теорија није научно доказана, али се и даље примењује као основа лечења акупунктуром. Амерички изучавалац акутне медицине, Мануел Васкез, интервјуисао је једног од најпознатијих кинеских традиционалних видара, Ченг Ксинонга, упитавши га да ли је телесне меридијане могуће идентификовати медицинским и анатомско-физиолошким појмовима Запада. Одговор је био одречан: "Рекао ми је да су они мистични,  и да не постоји никакав начин за њихову идентификацију терминима западњачке медицине", каже Васкез. Ксинонг је објаснио: "Према исконској кинеској мисли ки је фундаментална супстанца која је образовала свемир, и све појаве настале су променама и кретањима ки". Силе ји - јанг налазе се у сталном узајамном протоку и сапрожимању, претварајући се једна у другу; мушко и женско, светлост и тама, дан и ноћ, добро и зло, претапају се једно у друго (ова идеја слична је основном ставу западног херметизма да се космичка равнотежа заснива на "јединству супротности".) И у телу је тако: срце је јанг, бубрези су јин; чим хармонија нестане, рађа се болест, Уз то, кинеска медицина се заснива и на теорији о пет елемената (ватра, вода, земља, дрво, метал) који повезују годишња доба, изглед природе, органе у телу, намирнице, лековито биље и лечење. Пошто је човеково тело микрокосмично, теорија о пет елемената у физиологији и анатомији такође има своју примену.

Амерички научници др Xон де Романе и Виљем Крајгер показали су, још 70-их година 20. века, да акупунктура, заснована на једномичним, и  понављајућим се, стимулацијама помоћу игала, електричне струје или звука, може чак и животиње да доведе до хипнотичких стања, на чијем се дејству и заснивају многи "позитивни" ефекти "алтернативних" техника. Др Ворен Питерс, у свом делу "Мистична медицина", истиче да заиста "постоје праве, физиолошке методе које користе физиотерапеути и други лекари, а којима се стимулишу нерви у организму и стварно блокирају путање болова". Правим лекарима уопште није потребна прича о телесним "меридијанима" и "јин - јангу", то јест окултна основа акупунктуре.

Хипноза

Једна од дефиниција хипнозе гласи овако: "Нарочито вештачки изазвано стање свести, које ослобађа подсвесне снаге у човеку, доводи га у везу са хипнотизером, наводи га да слуша и извршава сваки његов налог, било за време или после хипнозе, који се не коси с његовим дубоким нагонима самоодржања и морала, и изазива чудне физиолошке ефекте, на пример неосетљивост на бол и зачуђујућу контролу над органским процесима у телу. У хипнотичком сну се особа снажно одупире подстицајима на буђење, али чује и одговара".

Хипноза је стање слично сну, у коме човек ипак може да испољава низ активности. Као хипнотисан, он је подложан разним врстама сугестије и манипулације, којих се не сећа при повратку у будно стање.

Хипноза се корити у разним приликама: почев од одвикавања пушења, преко упражњавања самоозлеђивања у неком секташком трансу, до забаве коју нуди мађионичар. У "Енциклопедији Британика" налази се упозорење: "Погрешно употребљена, хипноза може да увећа болесникове психичке или физичке тегобе. Тако онај ко болује од неоткривеног тумора на мозгу може да повери живот хипнотизеру који га успешно ослободи главобоље, и тиме одгоди потребну операцију. Широко образовање из дијагностике и терапеутике неопходно је да би се избегла неодговарајућа и потенцијално опасна употреба хипнозе".

Апостол Павле је хришћане упозоравао да не дозволе да нешто овлада њима (1 Кор. 6, 12). Туђа воља, она хипнотизерова, је нешто чему не би требало допустити власт над собом. Свештеник Димитрије Дудко је, у својим пастирским белешкама из доба комунизма, описао случај православне Рускиње коју су, у току ислеђивања у КГБ-у, покушали да хипнотишу и тако сломе. Она се молила Исусовом молитвом, и хипнотизер је узвикивао: "Престаните тако да мислите!", да би на крају одустао. Толико о сили уз чију помоћ се хипнотише, и о сили Онога Који хипнозу спречава.

Визуализација

Средиште веровања у моћ визуализације састоји се у ставу да човеков ум може да надзире целокупну стварност, у складу са моћима које је стекао. У хиндуизму, визуализација спада у једну од "сиддхис" (магијских моћи), којима се контролише спољашња стварност; сама васиона је слика коју пројектују божанства попут Браме, Вишнуа и Шиве. Људи су саздани као измишљај божанске маште. У будизму и хиндуизму, тантричке праксе се, између осталог, заснивају на способности да се обликују јасне и подробне менталне слике. И  "астрална пројекција" (одвајање душе од тела) почиње преласком кроз виузализована "астрална врата". Окултисти саветују почетницима да, након успешног визуализовања предмета, почну да замишљају звукове и укусе; тек тада могу почети астрална путовања. Хитлер је имао екипу "визуализатора" који су замишљали освајање држава, једне по једне. Седиште им је било у Хитлеровом алпском сместишту, Берхтесегадену.

Великом успеху визуализације допринео је и Карл Густав Јунг, који је философију и праксу окултизма оденуо у појмове "научне психологије". Он је такође говорио о визуализацији (активној имагинацији) као једном од путева за достизање Сопства, крајњег циља на стази индивидуације.

Агнес Санфорд је јунговске идеје пресадила у своју, психологизовану верзију хришћанства, добивши тзв. "метафизички покрет". Она се бавила психо-исцељењима, и утицала на многе либералне протестанте.

Норман Винсент Пил, оснивач тзв. "позитивног мишљења",   сматрао је да је визуализација један од облика упражњавања моћи ума.

Др Берни Сигел, професор са Јејла и хирург, осамдесетих година 20. века објавио је књигу "Љубав, медицина и чуда" у којој истиче значај визуализације за "спиритуални живот" сваког од нас. Медитирајући под утицајем др Симонтана, који је међу првима био за увођење ове технике у лечење, Сигел се срео са својим "унутрашњим водичем" (inner guide), Xорxом, од кога је почео да прима савете како да живи. Сигел је у књизи "Мир, љубав и лечење" (1989.) објавио списак људи који су утицали на његов став према њу ејx медицини. На списку су Јунг, Рајмонд Муди ("Живот после живота"), Фритјоф Капра ("Тао физике"), Олдоуз Хаксли, Карлос Кастанеда, итд.

Визуализација се у терапеутици користи да би, аутосугестијом помогла у лечењу болесника, а у психолошком раду као средство за лечење траума из детињства и поправљање понашања.

Визуализација, спојена с хипнозом, служи за ступање у додир са духовима. "Унутрашњи водичи" су, очито, зли дуси, маскирани у светлоносце.