Ми морамо сами да пишемо своју историју и никоме не дозволимо да нам туђе смислове закуцава под нокте и увлачи под кожу. Психоисторијиски рат је стара појава, само се овај термин не користи често.

У ужем смислу под психоисторијским ратом имам у виду психолошко, културно и информационо деловање, углавном, на елите овог или оног народа. Ја овај термин користим у много ширем смислу, као деловање једног агента, активног субјекта, на целокупну психосферу мете. Мета може бити држава, социјални систем, група људи, мета може бити и један човек ако заузима одговоран положај.

Психоисторијски рат има неколико облика. Најједноставнији је – информациони рат у ужем смислу те речи, рат на нивоу чињеница, када се оне искривљују. Други ниво је – концептуални рат, када се намећу концепције и интерпретације. И највиши је ниво – метафизички, када у вас утискују туђе смислове, туђе вредности, а онда вас подстичу да, у складу са тим вредностима, оцењујете себе и своје друштво и дођете до закључка да сте ви и ваше друштво мање вредни. На пример, један од облика метафизичког рата против Русије увек се састојао у томе да нас убеде како смо недовољно вредна, недовршена, неизграђена Европа. „Доградите се, уведите тржиште, демократију, права човека и све ће бити добро“, – говорили су нам. То је учињено, а онда се све срушило. Не случајно – тако је планирано.

Преузето са: "Сродство по избору"