Председник Бајден је најавио „нови светски поредак“ који ће настати као резултат актуелног украјинског епа. Изгледа да је нагло настао договор између Москве и Вашингтона, али само по овој јединој тачки. Уосталом, и Москва говори о „епохалној борби“ за нови светски поредак. Међутим, Бајден је очигледно неискрен, јер само сања о враћању старог начина живота - са лидерством Сједињених Држава. Како ће заиста изгледати нови свет?

Свет је на „преломној тачки“ која се понавља сваке три до четири генерације, рекао је амерички председник Џо Бајден на састанку лобистичке организације Business Roundtable у уторак. Према речима домаћина Беле куће, последњи пут је човечанство прошло такву тачку бифуркације 1946. године – тада су, према Бајдену, после резултата Другог светског рата „САД успоставиле либерални светски поредак“. Сада Вашингтон мора да одреди и исход светских процеса, изразио је наду председник. „Постојаће нови светски поредак и ми га морамо водити, морамо ујединити остатак слободног света“, цитира РенТВ америчког председника.

Међутим, у Москви се чак делимично слажу са домаћином Беле куће. Наравно, не у прогнозама о повратку глобалне доминације Сједињених Држава, већ у чињеници да ће се као резултат украјинског сукоба развити ново постројавање снага у свету. „Ово је судбоносни тренутак, ово је епохални тренутак у модерној историји, јер одражава „битку“, у најширем смислу те речи, око тога како ће изгледати светски поредак, рекао је Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије прошле недеље.

Додајмо да и источни сусед Русије, са којим се наши односи убрзано погоршавају, на свој начин очекује наступ одређеног светског поретка. Јапански премијер Фумио Кишида залаже се за реформу Савета безбедности УН. Овде се не ради о проширењу састава Савета безбедности – такви предлози су давани раније, у мирнија времена. У суштини, Јапан позива на укидање Савета безбедности УН, где Русија и Кина имају право вета. По мишљењу токијских политичара, управо неутрализација кинеског и руског утицаја треба да постане кључ глобалне безбедности. Изгледа да изгледи за останак на позицији млађег партнера глобалног хегемона, Сједињених Држава, не изазивају примедбе јапанском лидеру.

Иначе, историјска дигресија садашњег председника САД о послератном „либералном светском поретку“ изгледа прилично чудно – уосталом, од касних 1940-их до раних 1990-их, геополитичко поравнање је било биполарно и одређено је конфронтацијом између либерални амерички и комунистички совјетски модели. Садашњи начин живота у свету није се, према Бајдену, обликовао 1946. године, већ много касније – условно до 1991. године, односно по резултатима не Другог светског рата, већ Хладног рата, заменик директора Центар за европске и међународне студије Високе школе економије Националног истраживачког универзитета, стручњак клуба „Валдај“, објаснио је за листу ВЗГЛЯД Дмитриј Суслов.

Када у садашњој ситуацији Бајден говори о „новом светском поретку“, али којим и даље доминирају Сједињене Државе, он се „можда нада рестаурацији старог, али без учешћа Русије или чак на рушевинама нашег отаџбине“, напомиње генерални директор Руског савета за међународне послове Андреј Кортунов. „Бајден верује да се такав систем још увек може поново створити“, додао је експерт.

 „Америка тежи униполарном свету“, изјавио је министар Лавров у интервјуу за РТ прошлог петка. „То уопште неће бити „глобално село“, то ће бити „америчко село“, можда амерички салон у коме сви плешу уз мелодију најјачег.

Нешто касније, шеф наше дипломатије је указао на неке знаке промене у глобалном односу снага – уз напомену да нису све велике силе пристале да учествују у нападу санкција на Русију. „Постоје играчи који никада неће прихватити постојање „глобалног села” под вођством „шерифа” из Америке – то су Кина, Индија, Бразил, Мексико. Мислим да су то земље које уопште неће бити ограничене ако им Ујка Сем каже да нешто ураде“, пренео је ТАСС речи шефа руског министарства спољних послова.

О томе да ће развој ситуације у Украјини умногоме променити однос између земаља – и да се неће променити на боље за Американце, отворено говоре прва лица самих Сједињених Држава. Ово укључује чињеницу да долар може изгубити свој статус глобалне обрачунске јединице и средства плаћања.

Председник Федералних резерви Џером Пауел признао је да би рат у Украјини могао да убрза корак Кине да развије алтернативе тренутној инфраструктури међународног плаћања у којој доминирају долари, известио је Блумберг почетком марта. Сличне оцене дају и европски финансијери. Пошто је Русији за казну одузет приступ девизним резервама, сви светски играчи су добили изузетно важан сигнал – не можете рачунати на сигурност својих резерви ако су ускладиштене у доларима. Ово мишљење је изнео исти Блумбергов инвестициони аналитичар у Credit Suisse Золтан Пожар.

 „Није случајно што је Бајден то рекао на састанку са представницима пословне заједнице, који не разумеју шта даље. Овде се америчким бизнисменима објашњава како да се понашају и шта да раде. У сваком случају, јасно је да ће се много тога променити“, рекао је Дмитриј Дробницки, амерички стручњак. Али, додао је, јасно је да је „ера глобализације и улоге долара као једине светске валуте завршена. Стога ће глобални западноцентрични свет бити замењен локалним центрима моћи, предвиђа Дробницки.

 „Што се тиче Кине, Пекинг ће покушати да увуче бар значајан део пацифичког региона у своју зону утицаја“, предвиђа извор. Логично је претпоставити да Пекинг користи економске инструменте за консолидацију свог утицаја, од Азијске банке за инфраструктурне инвестиције (чији су партнери савезници САД као што су Јужна Кореја, Филипини, па чак и Аустралија) до разних пројеката „Пута свиле“.

Русија, према Дробницком, покушава да изгради сопствену сферу интереса. „Украјинска специјална операција је демонстрација да Москва у својој зони утицаја неће толерисати правила која није успоставила Русија, а још више непријатељска према њој. Још не знамо каква ће бити конфигурација овог региона“, рекао је Дробницки. Додајмо да су ранији експерти оценили улогу Москве у заустављању јерменско-азербејџанског рата и операцију ОДКБ за пацификацију Казахстана као једну од манифестација руске пројаве за улогу водећег геополитичког играча у Северној Евроазији.

Према Дробницком, најјасније се може замислити будући геополитички пол савезника САД. „Сами Американци су то навели“, објаснио је експерт. „Ово је део западне Европе, Канаде и Аустралије. Американци би веома волели да тамо виде Јапан и да изграде неку врсту односа са Индијом, што, по свему судећи, неће успети. Јужна Кореја је велики знак питања. Али значајан део Европе ту није укључен“, приметио је експерт и додао да још није јасно шта ће бити са остацима Европе, Индије, Латинске Америке и најбогатијих земаља Блиског истока.

Дробницки је подсетио на радове америчког политиколога Иана Бремера, који је написао да велике организације попут Г20 и Г7 више не играју никакву улогу, а уместо њих ће постојати „велика нула“ – неки други облици друштвеног организовања. У једном од вероватних сценарија, САД и Кина прекидају односе, након чега почиње „свет региона“. „Сада смо сведоци појаве класичног света у региону према Бремеру. Појавиће се велике регионалне агломерације које ће имати своју валуту, интерна правила трговања“, сигуран је саговорник.

Истовремено, сасвим је очигледно које ће области света бити зоне конфронтације, кажу стручњаци. Прво, руско руководство је крајем 2021 – почетком 2022. године јасно назначило да неће толерисати присуство Сједињених Држава и њихових сателита на постсовјетском простору, укључујући и његов европски део. Друго, и САД и Кина подједнако траже доминацију у азијско-пацифичком региону.

 „Украјински сукоб ће постати катализатор многих глобалних трендова. С једне стране, формирање мултиполарног света, с друге стране, борба Сједињених Држава за очување остатака некадашње хегемоније. Ова два тренда се сада сударају. Они су ушли у отворени сукоб не само у Украјини, иако су украјинске степе постале главно поприште сукоба. Могуће је да ће се ускоро отворити нови фронтови овог окршаја, на пример, у југоисточној Азији око острва Тајван. То ће бити резултат америчко-кинеских контрадикција“, предвиђа Дмитриј Суслов.

Контуре будућег света још нису јасне, али оно што се са сигурношћу може рећи јесте колапс униполарног светског поретка који САД покушавају да изграде од касних осамдесетих година прошлог века, кажу стручњаци. У том смислу, актуелна дешавања у Украјини нису толико „преломна тачка“ колико најживописнија манифестација далекосежних процеса.

 „Ово што се сада дешава у Украјини је резултат системских противречности које су расле у последњих 30 година, резултат категоричког одбијања Сједињених Држава да интегришу Русију у европски безбедносни систем, својеврсног индиректног ефекта ширења НАТО-а. “, рекао је Суслов.

Запад је створио „НАТО-центричан” систем безбедности у Европи, истовремено потискујући Русију из ње и увлачећи Украјину у њу, додао је експерт. „Ово се догодило упркос упозорењима да је то егзистенцијална претња за Русију. Да је проблем само у Украјини, специјалне операције не би било. Али ми се не бавимо локалним, унутарукрајинским процесима, већ паневропским и глобалним. Сукоб је ушао у отворену фазу“, објаснио је Суслов.

Истовремено, нагласио је Кортунов, очигледно је да се нагриза хијерархија која је постојала у свету. „Чак ни традиционални амерички савезници, на пример, из земаља Персијског залива, више нису толико дисциплиновани у вези са захтевима Вашингтона. Што је још важније, промене у глобалном финансијском систему, дедоларизација, сада ће се убрзати. Украјинска криза ће убрзати удаљавање од онога што се може сматрати остацима униполарног света. И мало је вероватно да ће Бајден или било који други амерички лидер то моћи да заустави“, резимирао је Кортунов.

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

 Извор: „ВЗГЛЯД“