|
 Русија је дала рок до 31. марта да „непријатељске“ државе почну плаћање природног гаса у рубљама. Ново правило односи се на земље које су увеле економске санкције Русији и замрзнуле њене девизне резерве.
То посебно забрињава поједине земље ЕУ које зависе од руских енергената, пише РТ. 1. Шта ће се догодити после 31. марта? Русија је саопштила да Европа неће добити бесплатан гас уколико земље одбију да плаћају у рубљама. „Недвосмислена је чињеница да гас нећемо испоручивати бесплатно“, рекао је портпарол руског председника Дмитриј Песков. На питање да ли ће гас бити искључен онима који не плаћају, Песков је одговорио да се Русија неће бавити добротворним радом и да „неће бити гаса ако не буде плаћања“. Он је додао да ће Русија тек донети крајњу одлуку како ће одговорити европским земљама уколико одбију да плате у руској валути. ________________ ПРАТИТЕ "БОРБУ ЗА ВЕРУ" НА "ТЕЛЕГРАМУ": https://t.me/+SR3oKR0k2lVmODNk _______________ 2. Колико Европа зависи од руског гаса Европа је веома зависна од руског гаса за грејање и производњу енергије. Руски гас чини око 40 одсто укупне европске потрошње. ЕУ је ове године увозила руски гас у вредности од 200 до 800 милиона евра дневно. 3. Шта ће се догодити у Европи без руског гаса Европска комисија саопштила је како планира да смањи зависност ЕУ од руског гаса за две трећине ове године и да прекине ослањање на испоруке из Русије „много пре 2030.“ Међутим, економисти наводе да није тако лако заменити око 1.550 терават-сати руског гаса који је испоручен у ЕУ 2021. Европа не може надоместити такву несташицу брзо, јер ће то довести до раста потражње. У међувремену, повећан увоз течног природног гаса на већ „тесном“ тржишту тог енергента, извршило би огроман притисак да цене порасту. То би био велики ударац европској економији, која већ пати од високих цена енергената. Продужени застој у снабдевању руским гасом могао би скупо да кошта ЕУ и да у неким земљама које су изложеније флуктуацијама руског гаса, као што су Немачка или Италија, доведе до ванредних мера. Немачки канцелар Олаф Шолц упозорио је да би забрана увоза руских енергената изазвала економску рецесију широм Европе. 4. Које су шире последице Постоји велики ризик од глобалне енергетске кризе. Русија је највећи извозник природног гаса на свету и други највећи извозник сирове нафте, после Саудијске Арабије, према подацима Међународне енергетске агенције. Замена руског гаса неће бити лака. Европа ће морати да купује гас на слободном тржишту, што значи да уколико купује од земаља као што су Катар и САД, мораће да плате више. То такође значи и да гас који европске земље купе неће моћи да оде у друге земље. То ће довести до виших цена гаса свугде јер ће се земље међусобно надметати за ограничене количине. 5. Да ли ће бити утицаја на цене нафте Русија извози око четири милиона барела нафте дневно Европској унији. За разлику од гаса, чије снабдевање је регулисано дугорочним уговорима, цена нафте је нестална и зависи од понуде и потражње. Уколико Европа ипак одлучи да напусти руску нафту, цене сирове нафте могле би да скоче на 200 долара по барелу, па чак и више, оцењују аналитичари. 6. Да ли ће Русија продавати другу робу у рубљама Руски председник Владимир Путин сугерисао је, објављујући план за плаћање, да би природни гас могао да буде прва руска роба која ће се продавати у рубљама. Уколико Запад уведе још санкција, то повећава могућност да би и друга руска извозна роба могла да се плаћа у рубљама, као што су нафта, метали и жито. 7. Ко ће први поклекнути како се ближи рок за плаћање До сада су ЕУ и земље Г7 одбиле руски захтев да прелазак на рубљу код плаћања гаса. Русија је саопштила да неће обезбеђивати бесплатан гас, сугеришући да је спремна да заврне цевоводе. Уколико до тога дође, Москва ће губити између 200 и 800 милиона дневно. Међутим, Русија би могла да преусмери део тог гаса ка Азији. Европа би се највероватније суочила са економском кризом каква није виђена од Другог светског рата, пошто би растуће цене енергената послале економије региона у рецесију. Ко ће први поклекнути у тој ситуацији, можете да положите опкладе. Извор: "Спутњик" |
