header image
О. Марјан Кнежевић: Православље је тврђава истине Штампај Е-пошта
петак, 23 октобар 2009

Протојереј Марјан Кнежевић, старешина цркве Преображења у Ставама код Ваљева

Православље је тврђава истине

Безбожни спасиоци не могу спасти ни себе а камоли народ... Да је среће да сви они који су били у антихришћанским и антиправославним организацијама покају пред Богом и народом за огромну штету коју су му нанели... Да се почне држава градити на православним и националним темељима. Да је једино православље, тврђава истине, безброј је сведочанстава као што су: благодатни огањ, богојављенска водица, нетрулежне и чудотворне свете мошти, чудотворне, мироточиве, крвоточиве и проплакале православне иконе, чудотворне молитве св. Цркве - Св. Тајне.

 

Оче Марјане, реците нам како Ви видите и осећате тренутно стање у нашем народу. Шта би, по Вама, требало да буду духовни и национални приоритети у нашој земљи како би држава и народ имали напретка?

- Стање у нашем народу је производ дугогодишње антихришћанске пропаганде велијарових слугара... Под петокраком звездом и другим антихришћанским символима васпитавала се, тј. обесвећивала, душа србског народа, да је све што је у њему било добро и честито и миломе Богу приступачно било на удару оних који за Бога не знају... Петокрака је ознака Кабале и симболизује победу као резултат борбе ђавола победника против пораженог Бога (Боже, опрости!) и први пут се помиње 1384. год. као Алахова звезда и његовог пророка Магонета, која је уз полумесец, или без њега, у рату против Једне и Једине Свете, Саборне и Апостолске Цркве, која је Тврђава Истине. Ако изнад звезде петокраке стоје две бакље, онда представља сатану. Све фигуре окултизма, сви кључеви Кабале сумирани су у звезди петокраци, и она се сматра најмоћнијим средством у свим магијским ритуалима. Део нашег народа је још под комунистичком наркозом... Недавно се у Русији пројавила икона Васкрситељка Православља, која и мироточи. Налази се у олтару храма у Дивијеву... За све православне иду бољи дани.

Безбожни спасиоци не могу спасти ни себе а камоли народ. Да је среће да сви они који су били у антихришћанским и антиправославним организацијама покају пред Богом и народом за огромну штету коју су му нанели. Да се почне држава градити на православним и националним темељима. Истина је, без краља не ваља”'... Да се створе услови да на престо србски седне миропомазани краљ, или цар србски - кротак као цар Давид, премудар као Соломон и витез као Св. кнез Лазар и витезови косовски... И он би требало да помогне да се душа народна залечи и ка Господу усмери и да Светосављем продише.

Као свештенослужитељ и исповедник имате прилику да стекнете дубљи увид у духовне и сваке друге проблеме једног православног Србина. Који проблеми највише муче човека нашег времена и како им духовно одговорити. Шта саветујете својим верницима?

- Главни проблем србског народа је то што му је од вековне комунистичко-многобожачке духовно-физичке демагогије и тираније ослабила вера у победу добра над злом, па је маловерје, полуверје и кривоверје ухватило маха. А непријатељима Бога и народа било је дозвољено преко средстава информисања да било који могући начин сатиру и потиру православни и национални дух у народу и више говоре о невери него о вери праотаца - витезова и светаца.

Нажалост, у школама се још изучава и говори о мајмуноликим људима, очигледно је да их још увек има. У грађанском васпитању се учи да има три врсте брака. То нам је из европејско-многобожачке веронауке... Када нам се просвета обожи, и православље оживи и окрилати, и србски народ ће да васкрсне. Да врачаре, гатаре, астрологе и идеологе многобоштва и њима сличне одбаци, а православље пригрли.

Многи људи данас траже излаз али често на погрешној страни – код врачара, видовњака, лажних исцелитеља. Како објаснити ту потребу једног броја људи да иду код врачара, ту фасцинацију магијом, астрологијом? Шта таквим људима рећи и који духовни медикамент преписати људима који су били код гатара. Код такозване алтернативне медицине ствари су компликованије. Постоје људи који чини се искрено желе да помогну и то чине а постоје и други... Како да се православни верник постави у таквим ситуацијама, пошто смо ми народ прилично болестан и у духовном и у физичком смислу?

- Непознавање вере повлачи са собом неживљење по Богу, и из тога се рађа маловерје, полуверје и кривоверје... Православци не кувају и не соле водицу за Богојављење као неки, а и не врше духовну тиранију над другима, иако им је вера света и животворна... Покажите нам свеце па ћемо вам рећи каква вам је вера.

У СПЦ има више од 200 канонизованих светих, појединим светим из нашег народа канонизација је у току. Ту нису убројани, јер су из календара некуда нестали, само један мали милион јасеновачких новомученика, као да се стидимо да свете у календар упишемо.

Код Руса постоји чин одрицања од многобожачког зловерја - комунизма и окултизма, и оних који су слушали сатанску музику, и преко миропомазања (под условом да су у православној вери били крштени) они се православљу присаједињују. Све је то до револуције у Русији и широм православља функционисало. Тај чин су Руси сада поново оживели. И ми то треба да следимо.

Многобожачке лугове и шуме савремени многобошци у част Титуса србског и претече антихристовог су садили, (88 бреза, ружа, јела) и србске земље обесвећивали и против Бога радили. 67. правило Картагинског сабора заповеда: да пре него што почнемо подизати храмове Истинитом Богу, треба посећи лугове и шуме посвећене лажним боговима и срушити идоле. Србске земље су тако не само духовно, него и физички обесвећене. Док се многобожачки лугови не посеку и идоли не поруше, србске земље ће обесвећене бити... Црвена идеологија мрака и дан-данас се задржала у многим душама, и ње се, молитвама и постом и свим светим тајнама и врлинама, треба ослободити.

У цркви православној су сва средства спасења па нам ни за што нису потребни магијашки, екуменски сусрети било с ким, јер све то онеспокојује и огреховљује и одваја од Бога... Да је једино православље тврђава истине безброј је сведочанстава као што су: благодатни огањ, богојављенска водица, нетрулежне и чудотворне свете мошти, чудотворне, мироточиве, крвоточиве и проплакале православне иконе, чудотворне молитве св. Цркве - Св. Тајне.

Ми смо недавно били сведоци преноса моштију митрополита Владислава, из ман. Докмира у Сарајево. Митрополит је из ман. Житомислића с монахињама у прошлом рату избегао да и њега и монахиње непријатељи православља у јаму Видоњу не баце као што су то у Другом светском рату учинили с игуманом, монасима и искушеницима ман. Житомислића, који су у јаму Видоња били живи бачени петнаестак дана у мукама умирући. Њихове су кости из јаме извађене и једног од њих нога до колена се читава нашла и из ње је свежа крв текла, што се и камером овековечено.

Господ благовести: Блажени прогнани правде ради

Мошти митрополита су после десет година пребивања у земљи извађене и тело му је потпуно неоштећено и мироточиво нађено, да је два дана било изложено, да би га народ целивао, а праву истину о томе неко је с разлогом или без разлога скривао.

Нека нам новокомпоновани спасиоци и кривоверци покажу свете мошти и чудотворну богојављенску водицу, мироточиве и крвоточиве и проплакале иконе, па ћемо им веровати.

 Унутар наше цркве све више се распламсава полемика око начина служења литургије. Да ли нам је у овом тешком тренутку, поред бројних проблема уопште потребна још једна оваква расправа и какав је Ваш став по овом питању?

- Новотарије на богослужењу осудио је и забранио Св. Архијерејски сабор СПЦ. Новотарење на богослужењу је почело одмах после револуције у Русији. Расколнички владика Антум је тада говорио: “Св. престо на средину храма ћемо ставити, а с Богом ћемо да успоставимо дипломатске односе.” На њега су се наши новотари угледали. Свети сабори проклињу самоиницијативно новотарење у Цркви... Овакве измене богослужења, као што их данас појединци врше, у надлежности су Васељенског сабора. Надамо се да ће непослушне Св. Арх. сабор умудрити или развластити, ако до тога не дође сви ћемо... ”у чуђењу пребивати.

 Сведоци смо насилног одвајања Косова од Србије уз помоћ западних сила. Чини се да нашем страдању никада неће доћи крај, као и да се даље државно и етничко цепање српског простора неће зауставити. Како победити малодушност која може да обузме човека у оваквим ситуацијама? Шта треба да чинимо? Реците нам, оче Марјане, хоћемо ли ми вратити Косово и Метохију – не мислим само у симболичном већ и у буквалном смислу. Да ли ћемо ми повратити у неко догледно време пун државни суверенитет над својом јужном покрајином?

- Непријатељи србског народа покушавају да остваре оно на чему је Броз радио, да се Србија подели на онолико делова колико има Срба, а СПЦ на онолико цркава колико је и епископа. Јединство србске цркве и србског народа им никако не одговара. За овако стање код нас криви су сви који су од после рата антисрбској и антиправославној политици пљескали, а то су комунисти, социјалисти и њима слични...

Политичким интернационалним партијама и њиховим садашњим следбеницима који су нас до овога довели треба омогућити да све што су они идеолошки или на било који начин покварили исправе. Нека сами виде како ће то извести, оно што су продали нека откупе, оно што су поклонили нека поврате... Да Косово и Метохија и остале окупиране земље србске слободне буду.

Ако смо ми и Бог на једној стани, а цео свет на другој - ми смо у огромној већини.

Архангел Михаил је сву војску цара Сенахирима побио, нека и нама буде на помоћи - и од злобних непријатеља одбрани.

Иде време да ће Косово и Метохија и све отето Србији бити враћено. У времену смо када православље васкрсава. Ако је православље уз Господа и Господ уз православље ко нам шта може... Десна рука Св. кнеза Лазара је почела да благо мироточи.

Нека умукну сви мрзитељи наши, проклети нека буду, како још Срба има после толиког робовања и клања, узнемиравања живих и закопавања мртвих, питам се у чуду.

Притисак у артеријама Србиновим је немерљив - 1389 са 2012.

Ако трпила Србинова пукну, сви мрзитељи Србинови ће побећи далеко.

Васкрсење православља је веома близу.

Када православље васкрсне, односи међу православних држава на православним основама ће се уредити. Тада ће непријатељи православља од маковог зрна бити мањи. Господ ће се и на земљи као и на небу у православним земљама, у савезу православних држава прослављати. И праслику живљења у небеским радосним обитељима на земљи ћемо под покровитељством православних краљева и царева имати. Непокорни ће живети где је суша.

Оче Марјане, код Вас долази пуно верника с молбом да им читате молитве за здравље. Чули смо да су се у Вашој цркви десила велика чуда. Молимо Вас да наведете неко од тих чуда.

- Две главне дужности свештеника су: једна је да лечи болесника а друга да проповеда Еванђеље о Царству Небеском и о очинству Божјем у погледу људи.

Ово важи за Цркву и наследника апостола до краја времена.

По несрећи (а то значи под јеретичним утицајем у наше време) то се заборавило.

Ко се усуђује данас рећи да је једна од првих дужности Цркве лечити болесне?

Православни свештеник је једини представник правог лекарства, не по својој моћи и праведности, но по сили свесилнога Христа, победитеља ада и смрти. ”Ја сам твој лекар, рече Господ. (Св. Николај Лелићки)

Да ли ће се и кад православни лекари одрећи заклетве положене многобошцу? У Светом писму се заповеда да се не кунемо... Нема мале молитве, свака молитва је стуб од земље до неба ако проистиче из омивене душе и чистог срца. Ако се молимо а нисмо се измирили с Богом кроз све свете тајне и свете врлине, слично је као кад у шупаљ суд сипамо воду, говорио је Св. Јефрем Сирин... Свети оци су говорили да се треба молити колико и дисати. То је другим речима препричана она Господња благовест: “Молите се непрестано”.

У Св. тајни јелеосвећења болни задобија исцељење од болести и отпуштање грехова. У њој се потапају и заборављени греси. Веома често се чује мишљење да се јелеосвећење врши искључиво умирућим. Такво убеђење је формирано под утицајем римо - католичког богословља, и “последњим помазањем” се називало.

Међутим, у Православној Цркви последње за умирућег је његово причешће Светим Тајнама, коме претходи исповест и разрешење грехова.

Св. Тајна Јелеосвећења је веома силна св. Тајна. Ја сам био очевидац многих, па чак и тренутних исцељења и од најтежих болести болесника ради којих је вршена ова св. Тајна: тумора на мозгу, шизофренија, штитних жлезди, разрешења од невоља изазваних магијом. Неопходно је да и болесник код куће чита одређене молитве за своје оздрављење, да живи по Закону Божјем, у посту и молитви, и да се не скрнави гресима који су као воденични каменови окачени о врат душе.

Да је у нашем народу било више молитве, а не богохуљења, где би нам крај био.

Срби су прваци у Европи по богохуљењу. Да је среће да су по Исусовој молитви.

Да завршим молитвом Св. владике Николаја Лелићког и свеправославног: да се Срби сложе, умноже и обоже и тада ће нам свима бити боље.

Геополитика, бр.25., 7.мај. лета Господњег 2008.

Последњи пут ажурирано ( петак, 23 октобар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.