Раст цена достигао је овог месеца вишедеценијске максимуме у Италији, Француској, Немачкој и Шпанији, а поскупљење појединих намирница, посебно хране осећа се у свим земљама Европе. Лидери за то оптужују Русију и њену специјалну операцију у Украјини, али без јасног објашњења зашто цене расту и како ће обуздати инфлацију. Шта се заправо дешава?

Талас поскупљења, али и несташица појединих намирница запљуснуо је Европу. Највећу муку имају становници Немачке, који не могу да дођу до сунцокретовог уља. Из истог разлога људи стоје у редовима и у Бугарској. Чак су и у Швајцарској поједини ланци ограничили куповину уља на три литра. У Италији је храна скупља и до 50 одсто.

Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија каже да је очигледно дошло до поремећаја на тржишту, али да за њега не треба кривити искључиво руску операцију у Украјини. Одговорност је и на онима који својим грађанима ту робу обезбеђују.

„У нормалним ситуацијама, каква је била до краја 2019. године, цене су биле стабилне, дистрибутери нису правили залихе, посебно не ратне. То су сви избегавали, јер гломазне куповине траже много издавања, па и за одржавања купљене робе. Ако из великопродаје купујете, да би сте ишли на малопродају, било чега, онда знате да ћете платити и у року од 24 сата добити робу или ће вам је чак одмах дати, а платићете за два месеца, сада је то поремећено“, објашњава Бушатлија.

Паника због пуцања ланца снабдевања

Он додаје да су највише погођени ланци производње и дистрибуције, пре свега у Западној Европи, односно у Европској унији;

„Имате систем у коме купујете неку робу да би је препродавали на мало, без стварања великих залиха, а онда дођете у ситуацију да пукне неки ланац снабдевања, а он почиње производњом. Ако у њој имате проблем, зато што рецимо немате довољно енергента, онда ће крајњи корисник тог ланца, купац, доћи у ситуацију да уђе у радњу у којој је куповао што му треба, установиће да нема онолико робе колико је било. Тада почиње лагана паника, неће га бити, још ће теже бити“, објашњава Бушатлија и додаје да је логично да тада расту и цене.

Он додаје да је нека врста психозе постојала и пре дешавања у Украјини, а створила ју је корона. Томе треба додати још једну важну чињеницу, практично никада није санирана криза која је почела 2007. године у Америци и после се прелила на Европу.

„Крајем 2019. Немачка је већ ушла у рецесију, осим Скандинавије, сви који су били развијенији у односу на источну Европу, су били на прагу или су већ ушли у рецесију. На то долази корона која је само још више поспешује, односно зауставља производњу, нарочито у Европи и Америци“.

Пропаганда против Русије не помаже

Бушатлија додаје да смо сведоци ситуације у којој је, како каже, без икаквог озбиљног резона поремећено тржиште. Купци, грађани, уместо једне флаше уља месечно, купују две, да покрију два месеца, али кад се такво размишљање пренесе на читаву популацију, уље или неке друге намирнице, преко ноћи нестане.

„То је нешто што ће се тешко поправити, зато што је пропаганда која се води на Западу против Русије утемељена на томе да се оптужује Русија да не да енергенте, па се ко зна шта дешава због тога. Међутим, сви заборављају да је Русија највећи извозник житарица, да је огроман произвођач хране, један од највећих на свету. Али је и највећи извозник. Кад се тржиште поремети, а ви због тога оптужујете Русе, уместо да вучете логичне економске потезе, та се ситуација неће лако смирити. Западни свет, укључујући читаву Европу, благо, али сигурно улази у рецесију“, тврди Бушатлија.

Упитан да ли се јасно може одвојити шта је природни процес покренут законима тржишта, због чињенице да су Русија и Украјина велики извозници житарица, па се са њима сигурно могу очекивати проблеми, а шта је вештачка криза изазвана ширењем панике из одређених центара моћи, наш саговорник каже да је и политика постала природни покретач стања на тржишту, и то у негативном смислу.

Немачка је могла да мирније дише

Бушатлија објашњава да права економска политика која има излаз у оваквој ситуацији не постоји, јер у Европи већ деценијама земље које су развијеније нису ни имале потребу да надалеко планирају. Зато, каже, сада немају ни гас на лагеру, нити се труде да га обезбеде, јер се воде искључиво политиком.

„А њихова политика сада је, хајде да некако људе охрабримо, да покажемо да смо сила, да смо стварно сила. То се види у свим политикама, посебно у примеру Немачке. Њена и унутрашња и међународна економска политика је показала да немају управљање какво су имали са претходном владом, у периоду од 16 година са „великом мајком“. Док је Меркелова била канцелар, она се отворено супротстављала било каквим сугестијама или наредбама Америке да уводи санкције према Русији и Кини, зато што би сметале њиховој економији“.

Наш саговорник подсећа да је одлазећа канцеларка на самом растанку са америчким председником Бајденом рекла да никада неће зауставити Северни ток 2, зато што је то интерес земље која је и сувласник тог пројекта.

„То је рекао и њен наследник, али је врло брзо посустао под притиском Америке, затворио могућност да Немачка много мирније дише, него што дише сада. То је једна од чињеница која утиче на панику која тера људе да купују све, јер ако председник владе каже, казнићемо Русију и нећемо да узимамо њихов гас, а сви знају да преко 55 одсто гаса који се увози иде из Русије, једноставно, не смете да дирате такву линију снабдевања, то људи знају“.

На крају разговора за Спутњик Бушатлија каже да је у овом тренутку за тржиште Европе све неизвесно, посебно због једног разлога, нема више солидарног става Европске уније, која је, да апсурд буде већи, настала на солидарности у сличној ситуацији.

„Настала је на солидарности шест земаља које су хтеле да се заједнички супротставе санкцијама Америке на челик и угаљ из тих шест земаља. Они су солидарно направили асоцијацију, да се бране од Американаца. То је временом нестало, формирањем ЕУ дошло је до тога да сада у Европи влада бирократија трећеразредних политичара националних политика. Нико не води рачуна о земљи из које је дошао кад се дочепа велике плате, кад се седи у Бриселу и измишља проблеме, уместо да их решава“.

Извор: "Спутњик"