Ако сутра, као резултат необјашњиве катаклизме, у Русији нестане сво нуклеарно оружје, онда ће она прекосутра лежати у рушевинама, а њено становништво ће се нагло смањити на неколико милиона људи.

Али цивилизовано човечанство неће занемарити ову страшну трагедију, не. Они који тако мисле су зли, бездушни и цинични људи.

Знајте да ће се после ове катаклизме широм цивилизованог света одвијати масовни маршеви жалости и сећања на људе које је тиранин довео до погибије.

Ајфелова кула биће осветљена бојама руске заставе.

Корисници Интернета ће постављати балалајке и медведе на своје аватаре.

На највећим концертним просторима у САД и Европи биће одржани шоуи посвећени сећању на преминули руски народ.

Певаће најбољи бендови, Стинг ће певати „Рашенз ловед чилдрен ту“, а стадион ће бити обасјан екранима хиљада мобилних телефона.

Хилари Клинтон ће изјавитим да су данас она и цела њена породица Руси. Они прави Руси који су покушали да спрече ову катастрофу, али, авај, нису имали времена (сузе у крупном плану, са три камере).

Све руско ће брзо постати модерно. Париске модне куће ће издати "руске" колекције, а у најбољим ресторанима одржаваће се недеље руске кухиње.

Све књиге руских класика реиздаваће водеће издавачке куће под Унесковом рубриком „Споменици ишчезлих цивилизација”.

Холивуд ће снимити блокбастер „Изнуђена мера” о догађајима разарања Руске Федерације, у којем ће каплар Колинс јецати изнад прекидача: „Не, не могу!“, и поручник Џонсон, који је једва суздржавајући сузе, виче: командуј, капларе! Мораш, Џони! Ради твоје жене Сузи, ради твоје деце, ради твојег пса, зар не заслужују да живе у безбедном свету?!"

Јецајући, заједно притискају тастер.

Затим ће филм показати како НАТО војници несебично извлаче руску децу из истопљених рушевина, ризикујући смртоносну дозу радијације, а неко ће је сигурно добити и умираће десетак минута на екрану уз блистав осмех и речи: „Ја Надам се да ће ова деца, када порасту, изградити Нову слободну и демократску Русију на острвима Северног леденог океана!“

Сви медији ће тужно и строго објашњавати западном човеку на улици да је то, наравно, страшно, али другачије никако није могло.

Сви светски канали ће приказати замагњен снимак пронађен у Тајном кремаљском бункеру, на коме Путин и Шојгу, паклено смејући се, отварају нуклеарни кофер, али не успевају, буквално, за секунду.

 „Успели смо у последњем тренутку!“ – сурово ће објаснити Амерички стручњаци и аналитичари. И сви гледаоци ће спремно поверовати.

За пет (или десет, али највероватније двадесет) година, један од пензионисаних генерала Пентагона признаће да Русија није намеравала да нападне, да је снимак лажан, да је амерички удар био превентивни и да је њему, као човеку, проклето жао ових Руса, али, као војнику, не.

 „Нуклеарно оружје Руса је изненада нестало, па је могло и да се појави исто тако изненада, разумете! Објаснио је.

Неколико стотина антиглобалиста ће сигурно организовати седеће демонстрације у Мекдоналдсу у знак протеста.

Гринпис ће оптужити транснационалне корпорације за смањење станишта сибирских медведа, а Хјуман рајтс воч оштро ће се противити лову на нерегистроване Сибирце из хеликоптера од стране врхунских менаџера Шела и Ексона.

Нови председник САД ће говорити у УН и свечано ће рећи да је свет доживео страшну трагедију, упоредиву са трагедијом Другог светског рата, када је свет због Стаљинове агресивности изгубио неколико десетина милиона људи. И да је сада свет изгубио преко сто милиона Руса због Путинове агресивности.

- Зар ти то није довољно? Можда већ има довољно невиних жртава? патетично ће узвикнути председник. Можда је време да се свет промени?

УН ће једногласно усвојити резолуцију да ће свака критика Сједињених Држава од сада бити изједначена са претњом по постојање Света и човечанства.

А негде у снегом прекривеним степама у близини Херсона, несрећни и непотребни Свидомити који живе у својим резерватима ће се жалити на следеће смањење оброка и следећу епидемију колере.

+ + +

А двадесет година касније, на једном острву у Северном леденом океану, у напуштеном хладном руднику, неколико радозналаца ће, уз помоћ делова реактора зарђалог ледоломца „Арктика“, старог лаптопа и неке мајке, саставити времеплов и телепортовати у амерички 4. јула 1776. године. Са собом ће понети компактну хидрогенску бомбу од двадесет мегатона како би прославили потписивање Декларације независности Сједињених Држава, негде у области раседа Сан Андреас, уз асиметричан и незабораван поздрав.

+ + +

 „Тако да нема опција, Барак, у сваком случају“, рекао је Путин, завршавајући свој тихи, љубазни говор. - Ово је Русија, схвати. Пренеси то тако својим кандидатима тамо.

Обама је тихо и некако безнадежно плакао...

Превод са руског: "Борба за веру"

Извор:blagogon.ru