ПРАВОСЛАВЦИ УДАРИЛИ РАМПУ ВАТИКАНУ

Представници православних цркава који су учествовали у раду Мешовите међународне комисије за богословски дијалог између Православне и Римокатоличке Цркве, која је одржана од 16. до 23. октобра на Кипру, нису прихватили документ Римске курије о примату Ватикана у вођењу поменутог заједништва.

+++

На претходном скупу у Равени у октобру 2007. сви учесници, осим Руса који су напустили заседање, ватиканском папи који је и епископ Рима, признали су право првог међу једнаким поглаварима и епископима помесних православних цркава.

На скупу, чији је коначни циљ удруживање две цркве, православци нису попустили Ватикану па је заседање завршено без икаквог заједничког документа.

Највећи проблем био је, како јављају руски и грчки црквени медији, споразум који је понудила Римска курија и односи се на примат Ватикана у вођењу поменутог заједништва.

За православне главни камен спотицања односи се на три тачке споразума које је понудили католици, а то су: “да римска црква буде прва међу помеснм црквама истока запада, затим да је епископ Рима, односно папа, наследник апостола Петра, да наслеђује нераскидиво јединство између Исуса Христа и светог Петра па је тиме и непогрешив, а спорна је и понуђена одредба о улози римског епископа у периоду кризе у цркви уопште”.

Ради уједињења папа укида целибат?

Занимљиво је да је уочи скупа на Кипру папа Бенедикт XVI одлучио је да посебном апостолском одредбом призна свештенички ред ожењеним англиканским (протестантским) свештеницима, што се у католичким круговима тумачи да је одшкринуо врата почетку краја диктатуре целибата и у редовима римокатоличког свештенства. Наиме, ово је, како схватају католички високодостојници, други корак на путу ка укидању целибата. Први је био када су у окриље Римокатоличке цркве својевремено ушли гркокатолици (унијати), такође жењени свештеници, а два изузетка, како се тумачи, већ нагињу ка правилу. Бенедиктов потез посебно је обрадовао део католичког клера који заговара укидање целибата чак и кроз шале:

” Можда ми то нећемо дочекати, али наши синови свакако хоће”,

док тврдокорнији сматрају да је реч о дипломатском потезу ради уједињења са англиканцима и другим протестантима одавно отцепљеним од Свете столице, а пре уједињења са православнима што је и коначни циљ Ватикана, зацртан пре више деценија када је укупан број припадника ислама почео да се опасно приближава броју римокатолика у свету.

Кипарско заседање узбуркало је јавност и теологе, нарочито у Грчкој и на Кипру, који су се, уочи почетка скупа, отвореним протестним дописима обраћали учесницима, анализирали односе католика и православних као и разлике у догми, али и нападали васељенског патријарха Вартоломеја због екуменизма.

Митрополит пирејски Серафим током заседања Сабора Грчке православне цркве, анализирајући један Вартоломејев текст о исповедању вере, није се устручавао да каже да “патријарх говори лажи”. Митрополит, пак, киринијски Павле (Кипарска Црква), указивао је да је “Христос глава цркве а не папа”.

- Зато је неопходно да се најпре разговара о догматским темама. Само са настојањем на тачности православне догме и догматског учења Православне цркве, можемо бити сигурни да радимо на сабирању заблуделих у Христово стадо - истакао је кипарски митрополит Павле и упозорио да се припрема поље “за уједињење по унијатском моделу”.

Вартоломеј за двојну унију

Римокатоличка агенција “CW News” пренела је да је васељенски патријарх Вартоломеј из Цариграда, још прошле године предложио да унијатске цркве византијског обреда имају систем’ “двојног јединства’ (дуална унија) како би биле у пуном јединству и са Цариградом и са Ватиканом”.

Он је рекао да “Мајка црква у Цариграду држи отворена врата за повратак свих својих бивших синова и кћери`“. Нагласио је такође да би морале да се превазиђу важне разлике, али да су „учињени и велики кораци да се реше неслагања… Док католички и православни теолози настављају разговоре о доктринарним питањима, Патријарх Вартоломеј је рекао да ‘’обичан народ мора поново да буде заједно'’. Подвукао је и да идеја ‘’двојног јединства'’ са унијатима могућ корак ка практичном хришћанском јединству.

Овај митрополит је такође указао “да се бављење црквеним темама, а поготово онима који се тичу Православне Вере, не може оставити у рукама појединих професора, па чак и епископа, који формално представљају помесне Православне цркве, међутим делују самовољно изражавајући своје личне погледе, јер не постоји зацртана Саборска стратегија од стране њихове помесне цркве”.

Огласио се и унијатски Епископ у Грчкој Димитрије Салахас, са ауторитетом и сталног члана Мешовите Комисије за Дијалог, са циљем да умири православну паству рекавши да „не постоји било каква намера да се потпише уједињење Цркава на Кипру”!

Грчки теолошки кругови оцењују да је овогодишњи покушај Ватикана пропао, јер је био заснован на очекивању о уступцима само са православе стране, а не узајамно.Тако да поменуте теме остају отворене до следећег заседања чије је одржавање најављено од 20.до 27.септембра 2010. у Бечу, а домаћин ће бити кардинал Кристоф Шенборн.

Уочи заседања на Кипру, епископ рашко-призренски др Артемије Радосављевић обратио се такође, Светом Архијерејском Синоду и свим епископима СПЦ са апелом да, због важности теме која ће бити расправљана српски епископат заузме саборни став који ће представници СПЦ заступати и бранити.

Медведев пречи од Кипра

На кипарском заседању, под копредседништвом кардинала Валтера Каспера и митрополита Јована Зизијуласа, учествовало је 20 представника Римокатоличке цркве, с тим што неки нису били у могућности да присуствују. Били су и представници свих православних цркава осим Бугарске, јер је њихов црквени врх донео одлуку да иступи из дијалога са Ватиканом. Српску православну цркву заступао је само владика браничевски др Игнатије Мидић, пошто је други члан те комисије владика бачки Ирнеј Буловић у својсртву члана Синода СПЦ морао да буде у Београду због посете руског председника Дмитрија Медведева.

Владика Артемије у свом допису пита ” како је могуће расправљати о “положају римског епископа у цркви”, када римски “епископ - папа” и није у цркви него у јереси, ван Цркве?” Затим, “Зар није неопходан предуслов расправе о његовом положају у Цркви, његов повратак у Цркву”. Те, “Није ли “равенским документом” прејудицирано уједињење Православне и Римокатоличке Цркве”?

-Тема је врло озбиљна и судбоносна. Она се не може и не сме превидети и препустити једном или двојици наших представника на том заседању. О њој треба да се изјасни и заузме став целокупна Јерархија наше Свете Цркве, сматра владика Артемије.

Иако су од самог почетка заседање пратили протести и тумачења више грчких, кипарски и руских, али и српских тврдокорних православних теолога да је Ватикан “у јереси” и да од велике шизме из 1054.године не може тек тако да буде у заједници са православцима, учесници скупа окарактерисали су ове реакције “као неосноване и неприхватљиве, и закључили да уносе нетачне информације које изазивају забуну”.

Мада је, како јављају поједини црквени медији, “сусрет Мешовите комисије обележио дух пријатељства и поверљиве сарадње”, православци на Кипру нису допустили заједничку молитву са католицима у храму Светог Георгија , тако да је већ први дан заседања протекао је уз протесте. Монаси манастира Ставровунио, свештенство Кипарске православне цркве као и верници, захтевали су од свог поглавара архиепископа Хризостома Другог да спречи заседање, које се одржавало у хотелу Светог Георгија у Пафу. Мото њихових протеста, како су узвестиле кипарске агенције, био је да скуп “има за циљ потчињење Православне цркве папи”. Демонстранти испред хотела где се одржавало заседање, носили су транспаренте на којима је између осталог цитиран и српски архимандрит Јустин Поповић:

“Три су највећа пада у историји: Адама, Јуде и Папе”.

С друге стране кипарски високодостојници истицали су да “постоје веома озбиљне разлике и да су их продубиле хиљаду година расцепа”, али да времена данас намећу помирење, и поред тога што су цркве прошле кроз мржњу и непријатељства”

Р. Лончар - Вести;  27. 10. 2009. 09:53h

+++

Беч: Кардинал Србима нуди католичке цркве

Бечки кардинал Кристоф Шенборн је, због све мањег броја активних верника католичке цркве, одлучио да један део храмова под његовом јурисдикцијом преда другим верским заједницама на коришћење, па и српској заједници у аустријској престоници.

Око 200.000 Срба који живе у Бечу тренутно на располагању имају само три храма, па се сада чека одговор великодостојника Српске православне цркве на предлог кардинала Шенбора.

“Увек сам говорио да се нећемо одрећи ниједне богомоље. Али сада заиста не знам да ли ће тако бити и у будућности“, рекао је бечки кардинал Шенборн на недавно започетом окупљању католичких свештеника бечке епархије. Он је том приликом изјавио и да не искључује могућност разрешења једног броја католичких свештеника, због све мањег броја верника-католика.

Тек сваки други грађанин Беча је католик који редовно иде у цркву, што је знатно мање него ранијих година. Због тога кардинал Шенборн није сигуран да ли ће свих 660 свештеника у бечкој епархији радити и даље.

Као могуће решење проблема, бечки кардинал каже да би тамошње “ректоратске цркве”, а то су цркве без сопствених свештеника, “могле бити предате другим хришћанским заједницама на коришћење”.

Македонска хришћанска заједница већ је добила једну католичку цркву на коришћење, а слично ће бити предложено и српским православцима у Бечу. Верници из Србије могу тренутно да користе две цркве у Бечу “што је заиста мало”, рекао је Шенборн и додао да ће им понудити на располагање још “божијих домова”, преноси аустријски “Прес”.

Иначе, у Бечу је од среде у току годишње окупљање католичког свештенства. Око 1.200 свештеника и верника разговарају о будућности бечке епархије.

Да ли ће предлог католичког кардинала бити усвојен највише зависи од става Српске православне цркве према екуменизму, односно идеји Ватикана да све хришћане “стави под један кишобран”.

ВЕСТИ-ОНЛИНЕ 24. 10. 2009. 19:37h | Вестионлине

Извор: http://www.novinar.de/2009/10/28/pravoslavci-udarili-rampu-vatikanu.html#more-13362