Број умрлих у Србији у односу на број рођених расте деценијама. Ипак, забрињава информација да је у прва три месеца ове године смртност већа за 6,6 одсто у односу на исти период прошле године када је ковид имао много јачи удар.

Пандемија је прошла, али корона узима данак, последице вируса тек ће се видети на демографској карти Србије, кажу стручњаци.

Само у фебруару умрло је чак 28,8 одсто људи више него у истом периоду прошле године.

Све негативнији природни прираштај у Србији није вест, јер расте већ више од 30 година. Први разлог је смањење броја рођених и неповољна старосна структура, Србија постаје земља старих.

Иако се држава последњих година хвата у коштац са овим проблемом, има и посебно Министарство за бригу о породици и демографији, трендови се споро мењају.

Смртност у Србији расте

Да је тај процес тешко и успорити показују најновији подаци Републичког завода за статистику, у прва три месеца ове године број рођене деце порастао је за 3,5, а број умрлих је већи за 6,6 одсто.

Стручњаци Завода кажу да је смртност у 2020. години евидентно порасла због пандемије корона вируса, фактора који се није могао предвидети у демографским пројекцијама. Лекари су сигурни да се овај тренд наставља.

Неуролог др Анђела Гавриловћ која је пандемијске дане провела у Клиничко - болничком центру Звездара каже да то управо показују најновији подаци о броју умрлих ове године.

„Две и по године људи су били ван здравственог система што је последица лоше организације служби које су се током пандемије бавиле пацијентима који немају ковид. То су хронични пацијенти који су у корони били здравствено запуштени. Док смо се бавили главним проблемом, те друге болести су се развијале својим природним током. Кардиоваскуларне, малигне, посебно хематолошке, леукемије, лимфоми. То су хитне ствари, не могу да се заказују, односно прегледи одлажу пар месеци“, каже Гавриловићева.

Нестала цела Лозница

Председник Синдиката лекара и фармацеута Србије др Раде Панић скреће пажњу да је код оваквих анализа најбоље погледати број умрлих у односу на десетогодишњи просек, а у Србији је чак 55 хиљада преминулих више. Нестао је цео један град величине Лознице.

Он такође смата да је највећи број преминулих од почетка године умро од последица не лечења оних који нису могли да дођу до здравствене услуге на време, јер је целокупни здравствени систем био поремећен због притиска великог броја пацијената са ковидом.

„Чињеница је и да је ковид однео највише живота међу оним групама пацијената који су ризичне, људи који имају удружена обољења, такозване коморбидитете, али је и чињеница је да су се чувене листе чекања сада сигурно драстично погоршале. Трудили смо се да се малигни болесници оперишу редовно, али ова ситуација јесте направила застој, па је било проблема посебно за оне пацијенте који су требали да дођу до дијагностике, хемиотерапије, а што се тиче оних са другим болестима, многе болнице нису радиле ни операције, јер су биле у ковид систему“, подсећа Панић.

Последице ћемо тек осетити

Он верује да ћемо последице пандемије тек осетити, јер ће целокупно становништво проћи лакшу, средњу или тежу форму ковида.

„Већ имамо озбиљне податке о томе да ковид оставља поселдице, у изгледу су и неке трајне, али и пролазне су врло непријатне и некада могу да умање и радну способност пацијената. Ако имате такву слику, онда они који су били склони развијању додатних обољења, после ковида ће их много брже развити. Дакле, реч је болестима до којих не би дошло да ковида није било“, каже Панић.

Др Гавриловић сматра да је на повећану стопу морталитета утицала и информација која није пласирана само у Србији, да је са короном завршено.

„Народ се уљуљкао као да корона не постоји, део те бројке је од короне, вероватно има случајева који нису ни хоспитализовани, болест није третирана како треба, нити су се људи јављали, зато што су поверовали у ту информацију. То је у људској природи, поверовали су да то није то, а болест се закомпликовала“, каже Гавриловићева.

Вирус је још ту

Панић додаје да надлежни треба да имају у виду да здравствени систем тек чека оптерећење, пандемија генерално јесте завршена, али вирус није нестао, систем чека притисак пацијената који су чекали излечење од других болести.

„Ковид је и даље присутан, само је тренутно епидемиолошка ситуација у односу на претходни период значајно боља. Има и грипа, па се дијагнозе мешају, пацијенти се више не тестирају у мери у којој би требало, не обавља се ваљана тријажа“.

Оба наша саговорника апелују на хроничне болеснике да се и даље придржавају мера заштите од вируса који је и по званичним подацима Републичког завода за статистику већ 2020. стављен на листу фактора који утичу на црну демографску слику Србије.

У низу фактора који доприносе све мањем броју рођене деце у Србији стручњаци наводе одлазак младих и унутрашње миграције, одлагање рађања и репродуктивно здравље, економске факторе који негативно утичу на наталитет, али и психолошке факторе који утичу на смањење наталитета.

Извор: "Спутњик"