Папа Фрања је пре неки дан дао интервју познатом италијанском листу „Коријере дела сера“... 

           „Можда, ја не искључујем, да НАТО лаје на вратима Русије“, рекао је понтифик. По његовом мишљењу, можда је управо овај лавеж „убедио владара Кремља да на то лајање реагује на лош начин и упадне у сукоб“.

 „Ја не знам да ли је [Путинов] гнев намерно изазван, често се то питам. Али неко је очигледно помогао да се тај гнев распали“, уверен је он.

 „Још не знам како да одговорим на питање о испорукама оружја. Не могу да кажем да ли је фер акција наоружавање Украјинаца“, размишља понтифик.

 „Али ево шта је дефинитивно страшно: сада се у Украјини тестира оружје... Између осталог, ратови се покрећу управо због тога: да се тестира оно оружје за убиство које је индустрија већ произвела. То смо видели пре Другог светског рата: у шпанском грађанском рату тестирано је исто оружје које су касније користиле обе стране у глобалном сукобу. Трговина оружјем је скандал, мало ко сумња у то“, рекао је шеф Ватикана.

Фрањо је изјавио да не иде у Украјину: „Не идем у Кијев... Био сам позван тамо, али осећам да не могу да идем тамо. Прво морам да идем у Москву, морам да се састанем са Путином. Питам се: ја сам само духовно лице, шта да радим? Али даћу све од себе ако Путин отвори врата.”

Папа је рекао да је са „патријархом Кирилом разговарао 40 минута преко Zoom. Слушао сам зашто је потребна војна акција и рекао сам му ово: "Брате, ја ништа не разумем у овоме. Ти и ја смо слуге Божије, а не слуге државе. Дакле, не можемо да користимо језик политике, већ само Исусов језик.. „Морамо заједно тражити пут ка миру и не верујем да је патријарх постао личност зависна од Путина. Требали смо да се састанемо у Јерусалиму 14. јуна. Ово би бити наш други лични сусрет тет-а-тет, и припреме су се одвијале без обзира на то. Иначе, Патријарх се слаже са мном у главном: хајде да престанемо, не би требало да буде рата, треба нам јасан сигнал о томе.“

 „Једна ствар ме брине. Не приписујем себи заслуге што сам је открио, јер је то изјава очигледне истине: око нас један рат следи други – у Сирији, у Ираку, у Јемену, у Африци... Не могу да замислим да би слободна земља могла добровољно напасти другу слободну земљу. А у Украјини су сукоб створиле спољне силе. Једино што се може замерити Украјинцима је то што су подлегли овим спољним силама и оштро реаговали на ситуацију у Донбасу“, закључио је понтифик.

Заиста, интервју поглавара Римокатоличке цркве је сензационалан. Уосталом, данас се мало који политичар на Западу усуђује да разлоге за специјалну војну операцију Русије објасни као НАТО провокацију. А онда – „лајање НАТО“; неко је помогао да се распламса Путинов гнев! За мање грубе изразе, западна штампа данас сваку јавну особу ваља у блато. А бившег америчког председника Доналда Трампа олако су називали „агентом Кремља“, „Путиновим човеком“. Хоћемо ли заиста бити сведоци информативне кампање против папе Фрање?!

Заиста, многе папине изјаве су мистерија. Посебно за оне који не познају добро историју Католичке цркве и не памте добро недавна дешавања у односима римокатолика и православних.

У ствари, ту нема никакве мистерије, а сам папа у интервјуу даје траг – он жарко жели да иде у Москву!

Најпознатији од недавних Фрањиних претходника, папа Јован Павле II, пореклом Пољак (у свету Карол Војтила), поставио је за циљ свог понтификата - да посети све престонице православних држава како би симболично успоставио примат Рима у хришћанском свету. И у томе је много успео. Папа - путник је посетио Грчку, Бугарску, скоро све земље бившег СССР-а, упркос протестима православаца, чак је био позван у Кијев. Само ципела римског понтифекса још није крочила на земљу престоница три православне државе – Русије, Србије и Белорусије.

Под следећим папом Бенедиктом XVI, стопа ватиканског прозелитизма је опала. Немац Бенедикт је више пажње посветио успостављању реда унутар Римокатоличке цркве, покушао да почисти „Аугијеву шталу“ наслеђену од његових претходника, за шта је платио цену. Послат је на починак јер се, како кажу упућени, дотакао низа таквих тајни Ватикана за које ни папа не би требало да зна.

Аргентински Италијан Бергољо је, изгледа, одлучио, искористивши војне операције, да доврши посао Пољака Војтиле и, најзад, спусти папску ципелу на земљу непослушног Трећег Рима.

Он искрено каже да је Владимиру Путину понудио своје посредничке услуге и изразио спремност да, упркос својим старачким слабостима и болестима, одлети у Москву. Путин је до сада ћутањем одговарао на тај предлог Понтифика.

Хоће ли шеф наше државе имати издржљивости и мудрости да одбије сумњиво папино посредовање?! На крају крајева, трошкови ће у овом случају бити много већи од позитивних, што некоме у Кремљу може изгледати веома значајно. Већа од цене Ердогановог посредовања.

Политика прозелитизма, жеља да се православни народи потчине власти Ватикана, хиљадама година остала је алфа и омега активности римокатолика. Ништа се ни данас није променило.

Надам се да ће Владимир Путин по овом питању кренути путем својих великих претходника, попут племенитог кнеза Александра Невског, који је одбио примамљиву понуду да прими круну од папе, као првог руског цара Ивана Грозног, који је протерао високог језуиту Посевина, који је искушавао цара обећањима у замену за признање власти папама, попут првог руског цара Петра Великог, који је одбио да расправља о питању уједињења са Римокатоличком црквом.

Занимљиво је како је папа Фрања изнео део свог разговора са Његовом светошћу патријархом Кирилом, посебно своју поуку нашем патријарху: „Ви и ја смо слуге Божје, а не слуге државе.“ Неки чак наводе тај папин израз у обраћању Његове Светости као „Путинов олтарски дечак“. Лукавство Фрање лежи у чињеници да су и сами римски понтифекси одавно постали држава, будући да су шефови државе Ватикан. Било је то искушење жудње за влашћу, ђаволско искушење моћи овога света, којим је непријатељ људског рода искушавао Исуса Христа, и постало основни узрок духовног пада католика. А сада ево Фрања демонстрира своју „духовност“ пред неким ко персонификује оданост Цркви Христовој. Поразно фарисејство!

Надамо се да у Кремљу схватају све опасности везане за организовање званичне посете поглавара Римокатоличке цркве престоници Трећег Рима. Као што је патријарх Алексије II рекао: „Можете, можда, да попијете шољу чаја заједно са папом“. А Пољак Војтила, ма колико се трудио, није добио позив да посети Москву. Добра традиција...

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

Извор: „Руска народна линија“