Православни Храм Светог Спиридона Чудотворца у Петрињи, у Хрватској, оскрнављен је графитима са усташким симболима.

Графити међунационалне мржње исписани су у току ноћи између понедјељка и уторка, 2. и 3. маја, на овом храму, који је у току своје дуге историје више пута разаран и подизан.

Храм Светог Спиридона Чудотворца у Петрињи поново је у изградњи, а кроз своју историју дугу 237 година подијелио је мученичку судбину свог народа.

Парох петрињски протојереј Саша Умићевић рекао је да овај случај има нескривену и директну поруку упућену припадницима српске националне заједнице.

Он је навео да је овај вандалски чин пријављен надлежној полицијској управи у Петрињи, након чега су њени припадници извршили увиђај и сачинили записник о овом немилом догађају.

– Остајемо у нади да ће актери овог антицивилизацијског чина бити пронађени и процесуирани, како би се јасно поручило да овакви и слични чинови инспирисани мржњом нису огледало мултиетничког друштва у којем живимо и нипошто не би смели постати правило понашања – навео је парох петрињски.

Од изградње првог Храма Светог Спиридона Чудотворца 1785. године, Петриња представља духовно и административно сједиште Петрињске парохије, која се простире на подручју четири општине – Петриња, Сисак, Суња и Мајур.

Овај храм у центру града 1785. године освештао је епископ Јован Јовановић.

Црква је срушена 1941. године по налогу усташког режима у Петрињи, да би педесетак метара даље од првобитног храма 1976. био подигнут нови храм, који је затим срушен 1991. године.

Пројекат за нови храм израдио је Пројектни биро Српске православне цркве из Београда.

Три године касније започела је изградња трећег храма, али су започети радови прекинути 1995. године, те су зидове храма који су до тада подигнути срушиле петрињске градске власти булдожерима у априлу 1997. године.

С обзиром на то да је и овај храм уништен, преостали малобројни вјерници били су принуђени да се сабирају на светим богослужењима у парохијском дому, у којем је некадашња дневна соба преуређена и до данас врши улогу простора за литургије.

Подручје града Петриње имало је 1991. године 35.565 становника, од којих је Срба било 15.969 или 44,9 одсто.

Сам град Петриња имао је око 18.000 становника, од којих 45 одсто Срба.

Према посљедњем попису становништва из 2011. године, град Петриња имао је 24.671 становника, а међу њима се 2.710 изјаснило као припадници српске заједнице, што чини 10,98 одсто становника.

Извор: "Срна" / "Вечерње новости"