Када смо ми са „Борбе за веру“, пре 15 година, Вартоломеја називали јеретиком, расколником и самоумишљеним источним папом (доказујући то канонима и чињеницама), осуђивали су нас са свих страна. И то не само српски екуменисти и новотарци, који су ђаци и послушници Фанара, већ и многи такозвани „ревнитељи“, ограничених видика. А догађаји су временом показивали и потврђивали да је једино „Борба за веру“ имала озбиљну и беспрекорну аналитику.
У тренутку када је постојала најава, да ће доћи до враћања такозване „Македонске православне цркве“ у канонско јединство са СПЦ (овде:), агент ЦИА-е и Ватикана Вартоломеј истанбулски признао је македонски раскол за цркву и тиме задао још једну тешку рану у већ раскољено тело Васељенског Православља. У вести која следи, ово ђубре истанбулско Српску Православну Цркву назива „Света Црква Србије“, чиме своди канонске територије СПЦ у границе државе Србије, јер дијаспору СПЦ сматра канонском територијом Фанара. Али, ко с ђаволом тикве сади о главу му се лупају. А лупају се о главу српских екумениста и новотараца – неофанариота. Признавањем црквености македонском расколу губи и македонски народ, који је већ 50 година у расколу. А мора се знати да је не само од јеретика, него и од расколника одступио Дух Свети, те не само јеретици него и расколници не могу имати спасење. Ту истину изразио је у трећем веку Свештеномученик Кипријан Картагински: ''Коме Црква није мати, Бог му не може бити Отац''; а блажени Августин: ''Расколници могу имати веру у Свету Тројицу, имати Свето писмо, и тајне, али не спасење''. Спасења ван Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве нема, јер је Христос рекао да ће основати Цркву Своју, и врата пакла неће је надвладати (в. Мт. 16, 18); а Свети Апостол Павле, да је Црква стуб и тврђава истине (в. Тим. 3, 15). А Свештеномученик Иларион (Тројицки) у свом делу "Нема хришћанства без цркве", поучава: „Ево чему нас учи прво правило Светог Василија Великог. Црква је јединствена и једна и само она има сву пуноту благодатних дарова Светога Духа. Ко год и на какав год начин одступи од Цркве – у јерес, у раскол, у самовољно збориште, он губи причасност благодати Божијој. Нема Хришћанства, нити Христа; нема благодати, нити Истине; нема живота, нема спасења – ничега нема без цркве, и све то јесте само у једној јединој Цркви.“ Међутим, указујемо унапред на претњу раскољавања и унутар СПЦ. Елем, после овог издајничког чина цепања канонске територије СПЦ, Београдска патријаршија и сви њени епископи треба да прекину помињање истанбулског ђубрета. Епископи који то не учине, и сви они који буду у јединству са таквим епископима биће расколници и плату расколничку примиће. Но, то је у перспективи... А ми ћемо – као и до сада - будно пратити догађања и благовремено о свему извештавати наше цењене посетиоце. + + + АТИНА, 9 мај - РИА „Новости.“ Константинопољска патријаршија признала је Цркву Северне Македоније као посебну цркву Константинопољска патријаршија признала је цркву Северне Македоније као посебну цркву, одлуку о томе донео је 9. маја синод на седници у понедељак којом је председавао константинопољски патријарх Вартоломеј. Синод је „подробно размотрио црквено питање Скопља и, оценивши у завршној фази молбу коју је ова црква поднела Мајци Цркви, као и молбу државе Северне Македоније“, одлучио „да прими у евхаристијско општење јерархију, свештенство и народ цркве под архиепископом Стефаном, зацеливши рану раскола и обезбедивши „уље и вино“ за ране наше православне браће и сестара, каже се у саопштењу синода. У ту сврху објављују се и релевантни патријаршијски и синодални материјали. „Светој Цркви Србије дати право да у оквиру канонског поретка и црквеног предања уређује административне ствари између ње и Цркве Северне Македоније“, наводи се у одлуци. Константинопољска патријаршија „признаје као назив ове цркве „Охридска“ (што значи да је подручје њене јурисдикције само у границама територије државе Северне Македоније), као што је било обећано у писму Патријаршији и њеном предстојању, искључујући термин „македонска“ и било који други извод из речи „Македонија“ . Патријаршија је саопштила да је и даље заинтересована „за раст, напредак и стабилност Охридске црквене заједнице, каква је вековима била у свим помесним православним црквама, као огњиште љубави, извора благочешћа за православне хришћане“. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|