Када смо ми са „Борбе за веру“, пре 15 година, Вартоломеја називали јеретиком, расколником и самоумишљеним источним папом (доказујући то канонима и чињеницама), осуђивали су нас са свих страна. И то не само српски екуменисти и новотарци, који су ђаци и послушници Фанара, већ и многи такозвани „ревнитељи“, ограничених видика. А догађаји су временом показивали и потврђивали да је једино „Борба за веру“ имала озбиљну и беспрекорну аналитику.

У тренутку када је постојала најава, да ће доћи до враћања такозване „Македонске православне цркве“ у канонско јединство са СПЦ (овде:), агент ЦИА-е и Ватикана Вартоломеј истанбулски признао је македонски раскол за цркву и тиме задао још једну тешку рану у већ раскољено тело Васељенског Православља.

У вести која следи, ово ђубре истанбулско Српску Православну Цркву назива „Света Црква Србије“, чиме своди канонске територије СПЦ у границе државе Србије, јер дијаспору СПЦ сматра канонском територијом Фанара.

Али, ко с ђаволом тикве сади о главу му се лупају. А лупају се о главу српских екумениста и новотараца – неофанариота.

Признавањем црквености македонском расколу губи и македонски народ, који је већ 50 година у расколу.

А мора се знати да је не само од јеретика, него и од расколника одступио Дух Свети, те не само јеретици него и расколници не могу имати спасење. Ту истину изразио је у трећем веку Свештеномученик Кипријан Картагински: ''Коме Црква није мати, Бог му не може бити Отац''; а блажени  Августин: ''Расколници могу имати веру у Свету Тројицу, имати Свето писмо, и тајне, али не спасење''. Спасења ван Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве нема, јер је Христос рекао да ће основати Цркву Своју, и врата пакла неће је надвладати (в. Мт. 16, 18); а Свети Апостол Павле, да је Црква стуб и тврђава истине (в. Тим. 3, 15). 

А Свештеномученик Иларион (Тројицки) у свом делу "Нема хришћанства без цркве", поучава:

„Ево чему нас учи прво правило Светог Василија Великог. Црква је јединствена и једна и само она има сву пуноту благодатних дарова Светога Духа. Ко год и на какав год начин одступи од Цркве – у јерес, у раскол, у самовољно збориште, он губи причасност  благодати Божијој. Нема Хришћанства, нити Христа; нема благодати, нити Истине; нема живота, нема спасења – ничега нема без цркве, и све то јесте само у једној јединој Цркви.“

Међутим, указујемо унапред на претњу раскољавања и унутар СПЦ. Елем, после овог издајничког чина цепања канонске територије СПЦ, Београдска патријаршија и сви њени епископи треба да прекину помињање истанбулског ђубрета. Епископи који то не учине, и сви они који буду у јединству са таквим епископима биће расколници и плату расколничку примиће.

Но, то је у перспективи... А ми ћемо – као и до сада - будно пратити догађања и благовремено о свему извештавати наше цењене посетиоце.

+ + +

АТИНА, 9 мај - РИА „Новости.“ Константинопољска патријаршија признала је Цркву Северне Македоније као посебну цркву

Константинопољска патријаршија признала је цркву Северне Македоније као посебну цркву, одлуку о томе донео је 9. маја синод на седници у понедељак којом је председавао константинопољски патријарх Вартоломеј.

Синод је „подробно размотрио црквено питање Скопља и, оценивши у завршној фази молбу коју је ова црква поднела Мајци Цркви, као и молбу државе Северне Македоније“,  одлучио „да прими у евхаристијско општење јерархију, свештенство и народ цркве под архиепископом Стефаном, зацеливши рану раскола и обезбедивши „уље и вино“ за ране наше православне браће и сестара, каже се у саопштењу синода.

У ту сврху објављују се и релевантни патријаршијски и синодални материјали.

 „Светој Цркви Србије дати право да у оквиру канонског поретка и црквеног предања уређује административне ствари између ње и Цркве Северне Македоније“, наводи се у одлуци.

Константинопољска патријаршија „признаје као назив ове цркве „Охридска“ (што значи да је подручје њене јурисдикције само у границама територије државе Северне Македоније), као што је било обећано у писму Патријаршији и њеном предстојању, искључујући термин „македонска“ и било који други извод из речи „Македонија“ .

Патријаршија је саопштила да је и даље заинтересована „за раст, напредак и стабилност Охридске црквене заједнице, каква је вековима била у свим помесним православним црквама, као огњиште љубави, извора благочешћа за православне хришћане“.