На француским председничким изборима, Марин Ле Пен  је трећи пут заредом поражена од представника јеврејских банкарских интереса, при чему је бирачко тело изабрало глобализам и мултикултуризам уместо свог француског идентитета.  Отац и ћерка Ле Пен су изгубили на укупно осам председничких избора. Изгледа да француски родољуб који се залаже за Француску и представља француски етнички национализам не може бити изабран у Француској.

Широм Европе, политичар који верује у своју нацију сматра се „крајњим десничарем". Израз је препун нацистичких импликација. Иако су немачки национал-социјалисти били социјалисти, а не крајња десница, њихов национализам је коришћен за дискредитацију идеје о нацији која се заснива на заједничком језику, заједничкој култури и заједничкој етничкој припадности.  Национализам више није ефикасна политичка снага у Европи. Чак је и концепт националне државе мртав.  Замењује га Европска унија.

Европска унија је Вавилонка кула попут Сједињених Држава.  Не постоји хомогеност.  Без заједништва, нема основа да се таквим спрчканим подручјем управља другачије него присилом. Тако у ЕУ власт лежи у неизабраним комисијама, а не у представничком парламенту.  Другим речима, индоктринирани да верују да је национална држава фашизам, Европљани су на путу ка фашизму власти одозго. Доба демократије и представничке власти ближи се крају.

Лонац за топљење под називом Сједињене Америчке Државе, док је још функционисао, успео је да произведе заједништво и прихваћањње једног језика за различите европске етничке групе.  Али лонац за топљење је ствар прошлости, а имигранти од 1965. више нису Европљани, већ "људи од боје" из трећег света међу којима нема заједничког наслеђа. Оно што је некада био заједнички систем веровања нарушено је, можда кобно, критичком теоријом расе, политиком идентитета и будизмом.  Институције које дају снагу друштву, попут брака, породице и религије, драстично су ослабиле током последњих шест деценија.

Од пре шесдесет година, деца скандирају „Напоље са западњачком цивилизацијом“. Историја САД се свих тих шесдесет година на универзитетима учи као дуги низ злочина. Споменици се руше и музејски експонати уклањају, а имена школа и улица мењају како би се "канселовали" хероји прошлости. Сви бели Американци наводно су кривци. Данас, Американци понос усмеравају на успех фудбалског тима свог универзитета, величину куће им и аутомобила, и дечицу примљену на универзитете Лиге бршљана, и на све што је благонаклоно према снагама и интересним групама које доводе до цепања њихове земље. 

Извор: The French Vote NO to France 

Преузето са: "Ћирилизовано"