Наша Црква је објавила да прихвата општепризнати канонски статус Цркве у Северној Македонији, додељен јој 1959. године, када је, након убиства патријарха српског Викентија због тзв. македонског питања и под притиском Титових комуниста, додељена обласна црквена аутономија на територији НР Македоније, уз услов да се “Устав МПЦ” исправи и усагласи са општим канонским одредбама и уставом СПЦ.

Наша СПЦ изражава тиме наду да се уклањају разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, када је (као што видите на слици) коумунистички “македонски црквено-народни сабор” од 19. јула 1967. године у Охриду, прогласио аутокефалност, насилно отерао свештенство и монаштво СПЦ из Старе Србије и отео српске храмове и манастире, које су вековима на простору Старе Србије градили српски краљеви и цареви.

Погледајте само ко заузима централно место на овој оснвачкој седници “Македонске православне цркве” (коју видите на слици доле) изнад говорнице! Не, то није Господ и глава Цркве ИСУС ХРИСТОС, већ на његовом месту, на ударном месту виси СЛИКА ОСНИВАЧА тзв. МАКЕДОНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, а то је ХРВАТСКИ КОМУНИСТИЧКИ ДИКТАТОР ЈОСИП БРОЗ ТИТО.

Наша Црква није поменула неканонско мешање Цариградске патријаршије (која се од 1948. године налази под окупацијом америчке обавештајне агенције ЦИА), није изнела никакве детаље преговора са расколничком јерархијом у Скопљу, нити је рекла каква је судбина Митрополије скопске и Охридске Архиепископије у оквиру СПЦ, која функционише од 2002. године, на челу са митрополитом Јованом Вранишковским, када се он храбро изјаснио за канонско јединство са Српском православном црквом, због чега је најстрашније мучен по скопским казаматима.

Остаје да се види каква је даља судбина најдужег раскола у историји СПЦ, који траје још од 1967. године, с тим што сада имамо и елемент отвореног страног и неканонског мешања на канонску територију СПЦ.

Нама Србима треба тај народ у Северној Македонији и треба нам повратак данашње Србије у Повардарје, као и обнова нашег народа. Ми и они који себе зову данас “Македонцима” смо један народ и треба свим силама радити на поновном обједињењу под српски кров у једну српску државу и Цркву. Зато смо се ми и залагали да, приликом последњег избора патријарха српског, то буде митрополит Јован Вранишковски јер би се на тај начин најлакше превазишао раскол и вратио тај народ у свој српски корпус.

Међутим, не треба се изненадити уколико Цариградска патријаршија, под командом ЦИА и вашингтонске дубоке државе и подмазана парама северномакедонске државе, ускоро изда Томос о аутокефалности тзв. Македонске православне цркве, баш као што је то учинила 2018. године са тзв. Православном црквом Украјине, кршећи све досадашње каноне и поредак једне, свете, саборне и апостолске (Православне) Цркве.

Ако ми и наша Црква не будемо победили у одбрани својих права (и повратак својих светиња у долини Вардара, Брегалнице, Струмице итд.), следеће што ћемо гледати биће ЦИА Цариградски патријарх који признаје најпре “Косовску православну цркву”, па “Црногорску православну цркву”, па “Хрватску православну цркву”, па “Босанску православну цркву”, па и “Војвођанску православну цркву” или шта год је потребно америчкој дубокој држави у датом тренутку.

Бог нека нам је на помоћи, молитвама Светог Саве, Светог Симеона и свих наших светих Срба!

Извор: "Васељенска"