"Ова одлука о „аутокефалији“ је кршење--- Предања, тог става, који су исповедала 4 србска патријарха: Викентије (платио главом одбијање да призна МПЦ, отрован од комуниста), Герман, Павле и Иринеј. Аутокефалија је пљување на њихов труд и њихов став, она је рушење св. Предања Србске Цркве и црквено-рушилачки, револуционарни, анти-предањски, у суштини анти-православни чин."

                Македонска аутокефалија је погрешна зато што:

1. МПЦ су створили комунисти.

Србском канонском епископу, питрополиту Скопском Јосифу је био забрањен улаз на своју канонску територију 15 година после успостављања комунистичке власти. Самопрогласили су аутокефалију 1967. и постали расколници. Озаконити ту јерархију без јавног покајања је кршење и канона и закона и здравог разума.

2. СПЦ је 55 година, од тада, имала јасан и чврст, канонски став да самопроглашена аутокефалија никако не може да буде призната за канонску тј. валидну. Нуђена им је аутономија у оквиру СПЦ. Одбили су. Ова одлука о „аутокефалији“ је кршење тог Предања, тог става, који су исповедала 4 србска патријарха: Викентије (платио главом одбијање да призна МПЦ, отрован од комуниста), Герман, Павле и Иринеј. Аутокефалија је пљување на њихов труд и њихов став, она је рушење св. Предања Србске Цркве и црквено-рушилачки, револуционарни, анти-предањски, у суштини анти-православни чин. „Аутокефалија“ МПЦ није само легализација црквеног безакоња већ и легализација измишљеног идентитета „македонског“ народа, који је хибрид настао из тела србског народа, као и легализација отете територије Старе Србије, на којој има више србских светиња и доба Немањића него на Косову и Метохији. То је велики грех и безакоње пред нашим светим прецима, који су ратовали и ослобађали Стару Србију од Турака и Бугара. То је смејање њиховој светој жртви. СПЦ то никако не би смела да ради, напротив.

3. Признање Цариградске каноничности и трчање под скуте „Васељенског“ патријарха, агента ЦИА и Ватикана, само је понижавајуће прихватање његове анти-црквене и јеретичке теологије и политике, у којој је он све и всја а сви остали су нико и ништа. Источни папа, који дели „аутокефалије“ и проче црквене одлуке како се њему прохте. Тешко безакоње у оквиру васељенске Цркве и понижење за СПЦ, а и ударац РПЦ, која је прекинула канонске односе са Цариградом због стварања пара-црквене организације, „аутокефалне“ Православне Цркве Украјине. Оправдавање свог бескичмењачког потеза, да су тиме „предухитрили“ Цариград од отимања канонске територије, исто је што и рећи да би СРЈ признањем Косова предухитрила НАТО и победила у тој геополитичкој игри. Велика срамота и стид за СПЦ!

4. МПЦ је свих ових деценија била финансирана и организована од Ватикана, што је Стефан и објавио у свом интервју ХРТ. Јавно се захвалио Ватикану, бедник.

5. Давањем „аутокефалије“ се исконско србске територије и светиње наших светих Немањића не дају нашој православној браћи већ бандитима, србомрсцима, који више од 60 година прогањају све србско на територији Старе Србије. Македонци су православне усташе по њиховом односу на Србе. Велика жртва архиепископа Јована Охридског, који је једини канонски представник Охридске Архиепископије СПЦ у Македонији, са оснивачком граматом патријарха Павла из 2002.год, је прегажена и бачена под ноге његовим прогонитељима, који су га 20 година прогањали, затварали и мучили, пљували му у лице а сада су постали „победници“. Терористи су постали легални и легитимни власници отете исконске србске земље и светиња. Србски Патријарх Порфирије им је на томе срдачно честитао. Да ли је он нормалан?

6. Ово у суштини, није црквено, већ пре свега, идентитетско питање, духовно и метафизичко.

Разлог зашто СПЦ није давала аутокефалију МПЦ је био тај што СПЦ није знала коме да да аутоефалију будући да није знала ко су уопште Македонци. То је овде основно питање: „Ко сте, уопште, ви Македонци?“

Нема вас ни у једном историјском документу пре краја 19.века, Скопље је било престоница србских Краљева и Царева, они су га подигли, они су подигли све светиње, које сте ви сада отели, ниједну цркву осим ваших комунистичкких цркава, није подигао ниједан Македонац, све су Срби изградили. Ви сте идентитетски паразит, израстао на телу србског народа, само, за разлику од Хрвата и „Бошњака“ тј. муслимана, ви сте православне вере, мада је и то питање, будући да сте у стању да свом матичном народу отмете светиње. То православни не раде.

Саградите своје па радите са њима шта хоћете!

Македонци су доказ да сви бивши Срби, макар и православни, кад се одрекну србског идентитета, постају анти-Срби и мрзе све србско, из зависти. Дакле, питање националног идентитета није само политичко или културно. То је питање пре свега духовно.

Македонци се позивају на то да православна Црква није национална. Али то је лаж. Црква је прво васељенска, саборна у вери, али је затим национална. О томе говори св. Владика Николај: Христос је потврдио утемељење (националност) Помесних цркава кад је рекао апостолима: „Идите и крстите све народе света“. У тој реченици он је признао народ као конститутивни елемент Црквене грађевине. Дакле, Помесне цркве су националне. Македонци то питање избегавају јер они немају нацију. Да македонство није нација већ геополитичка халуцинација, говори и то што ни грчки македонци, нити бугарски, не тврде да су нација, а камоли да су наследници Александра Македонског или великог србског Цара – светог Јустинијана Великог. И Грци и Бугари им се смеју. Они немају правих савезника. Хрвати, њихови лажни пријатељи, их користе као топовско месо против Срба.

Поновимо овде основну историјску истину по питању формирања народа и њихових идентитета: само народи, који су као нације настали у Средњем веку, су заиста историјски народи, јер су се изборили за своју државност и у тој борби су искристалисали свој национални идентитет. Народи, које су прогласили комунисти на Дрезденском конгресу или, још горе, у Титовом Јајцу, нису народи већ геополитичка химера, хибрид, конфузија. Они су геополитички и социолошки пројекат.

Македонци, конкретно, на штету србског, а самим тим и руског народа.

Да се разумемо, сваки народ је социолошка и геополитичка творевина, идентитет настао у вртлогу историје. Али, народи као Србски, Руски, Бугарски, који су своје државе изградили упркос моћним царевинама, које су се трудиле да осујете покушаје стварање њихових самосталних држава, сами су се изборили за своје постојање као идентитетских и политичких субјеката, постали су историјски субјекти, народи са именом. Тако се стварају национални идентитети. У борби за свој идентитет, за своје место под сунцем.

Народи, чије су државе створене од стране великих сила, на рачун и да би се ослабили неки други народи, само су геополитички пројекат тих истих „великих сила“. Комунисти су се бавили управо стварањем нових народа на телима великих, православних народа, да би их ослабили и лакше потчинили, у складу са одлукама Дрезденског конгреса Комунистичке партије. Македонци су типичан пример тога, поред Украјинаца, Белоруса, Црногораца, Бошњака и других нових „народа и народности“.

И, пошто су све најважније ствари у животу просте, овде можемо изнети и фундаменталну чињеницу шта су народи. На старословенском се народ каже „језик“ (Јазик). Дакле, сви народи, који говоре истим језиком су један народ! Немогуће је да Хрват говори србском језиком а да не буде Србин. Или Украјинац да говори руским језиком а да не буде Рус. То је шизофренија!

Такође, и Македонци говоре измишљенимм хибридом, који је ипак само јужно наречје србског језика. И бугарски језик се исто може сматрати наречјем србског језика. Дакле, ми смо исти народ. Али, пошто су Бугари створили сопствену државу још пре Срба, србски су се свети Краљеви и Цареви јако трудили да са Бугарима имају добре односе, јер су исти народ. Свети Сава је Бугарима издејствовао Аутокефалну цркву, исто као и Србима. Умро је у Бугарској. Свети Немањићи су се женили Бугаркама и неке од њих су биле свете. Не сећам се да се у то време, кад су се царства сабљом делила, игде спомиње неки „македонски народ“. Можда зато што није ни постојао?

Оно што је закључак овде јесте, да, као што се у украјинском случају, тај идентитетскки паразит – украјински народ окренуо против свог матичног, руског народа у овом крвавом рату, тако ће се исто Македонци окренути против Срба где год буду могли, јер су се окренули леђима према својим светим прецима. И гледају у Стамбол, Вашингтон или Ватикан, са испруженом руком, чекајући да им они уделе мрвице са трпезе господара њихових живота. Тужно.

Али, таква је судбина издајника светог завета. Јер народ не чини само крв. Нема данас „чистокрвног“ народа, нарочито не на Балкану. Народ, пре свега, чини Завет. Дакле духовна категрија. Срби га имају. А Македонци? И од кад он датира?

Зато се последњих 50 година измишља лажна историја Македонског народа, од античких Македонаца и слично, што, да није жалосно, било би смешно. Заиста, кад та црна рупа, не Европе, него Балкана, Македонија, покуша да кривотвори историју, сви им лупају пацке и смеју им се. Сад ће то моћи да раде и „аутокефално“ све са Цариградском граматом и благословом србског патријарха. Катастрофа, у које смо ми трећеразредно друштво упали!

И не само то, у следећем великом геополитичком сукобу, такви „народи“ ће бити избрисани од стране агресора (Македонце ће избрисати Албанци и Турци, муслимански фактор) јер они нису ни били намењени да постоје ради себе, већ у корист страних а против свог матичног народа. А кад изгубе и подршку свог матичног народа (што ће се сада и десити), они ће погинути на ветрометини историје, као што сува грана отпада са дрвета од кога се одвојила. Погледајте пример Украјине! 

Извор:  Друштвене мреже