"Светосавље није замена за хришћанство, већ његово средство за проширење међу Србима.  Помоћу Светосавља Христос је приведен ближе Србима и кроз њега Срби су дошли ближе Христу. Хришћански идеали, циљеви напора Светога Саве, постали су идеали Срба појединаца као и целокупног српског народа." 

Слава и ауторитет Светога Саве међу Србима нема премца код иједне друге  историјске личности. Српска култура је богата херојима и светитељима, али ниједан од њих није толико омиљен и утицајан као Свети Сава. Он је обдарио Српску Православну Цркву и српски народ духом и идентитетом који су се показали као витална и неопходна снага за очување  у току целе њихове мученичке историје.

Православље, аутентични облик хришћанства, као и независна, народна Српска Православна Црква постали су стварност код Срба  као резултат мисионарских напора Светога Саве. Ради  тога она се често  помиње као  Светосавска  црква  Свети Сава је био тај  који је остварио нераздвојно јединство између Срба и њихове православне вере.  То јединство је тако потпуно усађено у националну и верску свест Срба да међу њима назив српска се користи као синоним за православна. Међутим, иако је родољубље било карактеристична особина личности Светога Саве, Свети Сава није никада био фанатик или шовиниста. Треба поменути да је он обилно помагао манастире и појединце који не само да нису били српски, већ ни православни.

Обзиром на то да је Српска Православна Црква понекад критикована због својих националних тенденција, и узимајући у обзир чињеницу да заиста постоје појединци који погрешно говоре о светосављу као о некој  национаоној религији, на своме месту је да се нагласи да Свети Сава није био оснивач никакве националне религије. Заправо, он није основао ни икакву цркву.  Оно што је он учинио је то да је Православна вера у Србији српска, и је учинио да је српски народ буде православан.

Супротно неким протестантским оснивачима разних религиозних секти, Свети Сава није основао никакву верску секту, већ  је  једино постигао да Православље буде народна вера  а Српска Православна Црква да буде самостална. Ова разлика је веома значајна, што се може увидети из следеће изјаве  светога Николаја Жичког и Охридског:

Једна нација не може далеко стићи само са националистичким идејама. Нити ми хришћани можемо још говорити о националним религијама или националним божанствима. Националне цркве – да; али дефинитивно  не националним религијама. Неки људи, чак и у нашем хришћанском добу. бркају ова два појма. У њиховом  заносу они хоће да васпоставе богове њихових паганских предака, лажне какви су били.

Први српски Архиепископ је то знао врло добро. Када је организовао Српску Народну  Цркву. то није било са намером да подстакне шовинизам међу Србима а  још мање да би васпоставио њихову паганску племенску веру. Он је хтео само да кроз национално организовану Цркву учини свој народ достојним чланом васељенске Христове фамилије.  Сам он је био прожет духом васељенског хришћанства. Као такав, он се осећао као код куће у  свакој  православној заједници сваке расе и језика2

Према томе,  Светосавље није замена за хришћанство, већ његово средство за проширење међу Србима.  Помоћу Светосавља Христос је приведен ближе Србима и кроз њега Срби су дошли ближе Христу. Хришћански идеали, циљеви напора Светога Саве, постали су идеали Срба појединаца као и целокупног српског народа. 

Личне особине Светога Саве су такође постале српски идеали и особине српског народа.  Оне укључују  личну храброст,  бригу за вечно а не за пролазно, давање предности духовном над материјалним, искреност,  наклоност ка дарежљивости,  жеља за миром, поштовање људског достојанства, дубока и искрена вера У Христа, ослањање на  Бога, лична неокаљаност, смисао за вођење, способност за организовање, вољност за жртвовање, учење других личним примером,  родољубље слободно од шовинизма, свест о друштвено-политичким националним проблемима и смелост уношење самога себе у покушај да се исти реше, и побожност која је интимно искуство а не јавно  показивање.

У Србији, као и на другим местима у свету, у којима живе особе српског порекла, сећање на Светога Саву је верно сачувано и одгајено. И овде у Америци Светосавље, скупоцено верско  и културно наследство које су у ову земљу  донели  српски досељеници,  Амерички Срби су одржали као живи извор њихове духовне хране и напретка. Велики број српских православних храмова у Сједињеним Америчким Државама и Канади посвећени су Светоме Сави. Годишње прославе Светога Саве се одржавају у свим српским православним парохијама. Дух и успомена на Светога Саву су очувани и у српским домовима и црквама Америчких Срба.  И овде се он спомиње и прославља као оснивач оригиналне српске књижевности, учитељ и просветитељ свога народа, духовни отац независности Српске Православне Цркве. Вредност његовог наслеђа расте из века у век. Чињеница да су Српска Православна Црква и нација издржале свирепу пробу времена и остале верне Христу упркос мачу и огњу, искушењима, разарањима, прогонима и тлачењима показује да их је њихов архитекта  Свети Сава обдарио неизмерном духовном снагом неопходном за преживљавање.

Седам стотина педесет и седам година³ историје Српске Православне Цркве, од 1219 до сада, показују да су Срби постали озбиљно одани Христу  и дубоко одани Православљу. Свештеници и мирјани који су пет стотина година под Турском окупацијом и угњетавањем  радије прихватали смрт него  издају Христа и Православља то сведоче.  Ти мученици који су у свим добима српске историје, са колаца на којесу били набијани, из огња који их је спаљивао, или стојећи храбро поред стрељачким  стројем јавно исповедали своју верност Христу и православљу на тај  начин су сведочили да су Срби  Православље, дубоко усађено у њихово национално биће,  Срби више ценили него живот. То исто су показале хиљаде жртава мучених и побијених за време  Првог Светског рата зато што су Срби и православни. Најзад, неуништива веза између Срба и православља коју је остварио Свети Сава била је такође показана мучеништвом седам стотина хиљада људи, жена и деце који су недавно, у периоду 1941-1945 били немилосрдно побијени не за неки други разлог већ што су Срби и православни и зато што су одбијали да се одрекну како своје националност тако и вере.  Јер, како се може видети, Светосавље је верност Богу и оданост своме народу. То је зашто ми верујемо да је Светосавље драгоцени допринос америчкој култури и то је зашто ми Амерички Срби прослављамо Светога Саву и држимо се  његове науке и идеала.  Гајењем његових идеала и следећи његов пример, ми богатимо не само свој живот  већ и обогаћујемо  културу и духовност друштва чији смо интегрални део.  Нама је сасвим јасно, а надамо се да ће  бити јасно и другима да су Свети Сава и Светосавље релевантни за Америчку културу као што су били и јесу за Србе.

   ____________

¹Последња глава у књизи Biograhy of Saint Sava,  by Fr. Mateja Matejic, Kosovo Publishing Co. Columbus, Ohio, 1978, стране 86-88

²Bishop Nikolaj Velimirovich, The Life of  St. Sava, Libertyville, IL,  1951: 230-231

³ од 1219 до 1976, када је издата књига из које је ово поглавље. Сада је 790 година.