„Потребно је поново припремимо војску за рат у Европи. Императив је створити војску способну да се бори заједно са нашим савезницима и да победи Русију у борби“.

Ко ово жели да се бори са Русијом?

Нови начелник Генералштаба британске армије Патрик Сандерс. Његове наведене речи објавила је корпорација Би-Би-Си.

Генерал Сандерс сада има малу војску - само 73 хиљаде, али велике амбиције:

„Руска инвазија на Украјину потенцира нашу суштинску сврху: да бранимо Уједињено Краљевство, да будемо спремни да се боримо и добијамо ратове на копну – и да ојачамо нашу способност да спречимо руску агресију и претњу силом“.

Током векова, Британија и Русија су се два пута директно бориле једна са другом. Последњи пут, у Кримском рату, Британци су напали Русију. А сиспоставља ли се да је Русија коначно скупила снагу и да се спрема да нападне Уједињено краљевство?

Не, али сваки енглески школарац зна да Русија наводно планира да нападне европске земље, савезнице острвске монархије по НАТО.

Није случајно што је британски премијер Борис Џонсон у Sunday Times написао:

„Знамо да се Путин неће зауставити на распарчавању Украјине. Прошле недеље се упоредио са Петром Великим и дао Русији вечно право да "врати" било коју територију коју су икада насељавали "Словени". То је доктрина која би му омогућила освајање огромних пространстава Европе, укључујући и наше НАТО савезнике“.

Реч „би“ у Џонсоновим закључцима не  треба да збуњује – сви ужаси које је побројао прете Европи ако не успе да спречи припајање Украјине Русији.

Премијеров чланак је чак насловљен „Никада нећемо бити безбедни ако окренемо леђа храброј Украјини“.

Не питајте какве везе имају крај још једног немирног периода руске историје и поновно уједињење једног народа са безбедношћу Европе, а још више острвског краљевства, али – то се ни у ком случају не сме дозволити!

Ако генерал Сандерс једноставно пише да је „руска агресија довела до нове ере несигурности у Европи“, а стога и до потребе да се убрза модернизација британске војске (како би могла да победи Русију у биткама на континенту), сам Џонсон каже:

„Ми и наши савезници заштитићемо вашу безбедност, као и безбедност Украјине, и заштитићемо свет од смртоносних Путинових снова и од свих који би могли покушати да их копирају.

Ово је, опет, „словенски Хитлер“ који прети целом свету и јасна алузија на Си Ђинпинга, који ће се угледати на њега на истоку.

Смисао свих ових чаролија је један: Англосаксонци припремају Запад за дуготрајан рат у годинама које долазе.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је отворено рекао:

„Морамо се припремити на чињеницу да то може потрајати годинама. Не смемо престати да подржавамо Украјину. Иако цена може бити висока - не само у војној подршци, већ и у смислу цена енергије и хране."

Џонсон оперише да четири главне области помоћи Украјини – оружје, финансије, логистика и извоз житарица, истичући да ће „све то захтевати одлучне напоре Велике Британије и наших савезника, који ће трајати месецима и годинама ."

Сврху све ове помоћи британски премијер назива „јачањем наших украјинских пријатеља како бисмо окончали овај рат под условима које је изнео председник Зеленски“. Односно, у Лондону полазе од тога да Русију на бојном пољу могу победити украјинским рукама.

Тамо желе да се током неколико година рата у Украјини британска војска припреми за нове победе над Русијом у наредним биткама на континенту – можда када Русија, која изгуби у Украјини, нападне балтичке државе или одмах Пољску?

Али, може ли неко да поверује у такву логику циничних Британаца?

Наравно да не. Британија се неће борити на континенту, а још мање је вероватан руски напад на земље НАТО-а. Али, британски лидери, као и пољски, решени су да што више униште европско-руске односе – не за наредних неколико година, већ за наредне деценије.

Дакле, што дуже трају борбе у Украјини, то боље за Лондон.

Ипак, још нису успели да уплаше Немце руским походом на Берлин, а истовремено прозивају Немце `последњим речима` и замерају им кукавичлук.

За то им служе Варшава и помахнитали пољски лидери.

Британија само жели да спроведе сву ову акцију, трујући атмосферу у Европи и плашећи све руском претњом.

То је стара комбинација коришћена више пута током последња два века. Тада је та стратегија донела успех Британији – чак и ако су у последња два рата њени плодови могли да искористе углавном њихови млађи прекоморски партнери.

Овог пута Британија више нема некадашњу војску и морнарицу, али има моћ лондонског Ситија и елиту високе класе са наследним искуством у измишљању глобалних комбинација.

Рачуница им је, међутим, прилично слаба – Руси враћају своје и не прете чак ни провокаторској Пољској.

Могу покушати да надувају претњу – својевремено су успели да уплаше Европу Русима на Кавказу, Балкану или чак у Централној Азији.

За Британију је тренутно превише тога на коцки, па Лондон подиже улог, не размишљајући о последицама. Тачније, сматрајући да је ситуација недвосмислено за њега вин-вин. Али, историја је зезнута ствар, и на њеним оштрим кривинама, једну од таквих сада преживљавамо, морате бити на правој страни кола да се не бисте нашли под њиховим точковима.

Извор: "Факти"