На слици: Јевгениј Петрин, официр ФСБ који је разоткрио заверу у ОВСЦ-у

Конзервативно-пасивна већина Цркве, да не говоримо о активним ревнитељима, у ишчекивању је позитивних промена у црквеној политици, а не само у спољној политици. А онда су овоме додани извештаји да су људи из ФСБ коначно преузели свој директан посао у вези са спољним црквеним одељењем и упали тамо у циљу претреса и заплене докумената, што се природно може протумачити као почетак неке врсте истраге. Сама чињеница је непобитна. То су нам у личном разговору потврдиле две озбиљне особе везане за руску специјалну агенцију, а један од њих је, правећи гримасу, назвао поступке својих колега ПР-ом и позвао да још не ласкате себи, што нам омогућава да закључимо да постоји ипак нека мала шанса за позитиван развој догађаја.

Међутим, сам митрополит Иларион у својој „опроштајној“ беседи у Преображенском храму на Великој Ординки говори о томе шта се догодило нешто другачије. „Пут је скренуо веома оштро“, каже он, „и нисам се уклопио у њега... Ни сам не знам много детаља. Речено ми је да ова одлука није везана за било какве недостатке у раду Одељења за спољне црквене односе, ни опште црквене постдипломске школе, ... или других црквених институција на чијем сам челу. Иларион је такође позвао да се „не драматизује” шта се догодило и наговестио да би се могао вратити.

Удаљени црквени функционер никако није усамљеник, уз подршку неког закулисног дела (мада и овога није било без тога). Он је члан добро дефинисаног клана и пркосно остаје лојалан овом клану. Истовремено је више пута истицао да се у својим активностима не бави импровизацијама, већ само послушно испуњава вољу више хијерархије. Зашто је „митрополит“ предложио, да тако кажем, за масовну публику горњу „беседу“ није сасвим јасно. Али ако је све ово тачно (а још није било коментара од Патријарха и Синода), онда се то испоставља као занимљива ствар, убеђујући да је још увек прерано пити шампањац о његовој замени. У ствари, Иларион је јасно ставио до знања: од стране црквеног врха нема суштинских претензија на његов рад, разлози његове оставке повезани су искључиво са политиком. И истовремено, као одговор на одбијање украјинских архијереја (и пре свега епископа Онуфрија) да помињу патријарха Кирила као „Великог Господина и Оца“, недавно је отворено изјавио да се ништа страшно, уопште, није догодило , све иде по плану!

Постоје само две могућности. Или постоји јасна издаја са његове стране (добро, или, најблаже речено, „покоравање“) свог непосредног претпостављеног (али изгледа да нема одговарајуће реакције шефа?), или имамо добро одигран наступ у које свако има своју улогу, а онда се утолико више испоставља да је „одвод“ црквене Украјине планиран и изведен у Москви, а Иларион је само жртвена одвратна фигура, првобитно постављена на улогу „громобрана“ и „жртвеног јарца“ у овој конкретној ситуацији.

Одмах након громке смене, имао сам кратак разговор са једним својим пријатељем, у којем сам изнео мишљење да је разлог томе став Кремља који је незадовољан начином на који се украјински јерарси понашају у контексту нашег „СВО“, као и како на то реагују у цркви Москви. Мој саговорник се није сложио са мном. По његовом мишљењу, сам патријарх је био незадовољан непоштовањем многих владика из Украјине, почев од самог митрополита Онуфрија, и био је „јако увређен“. А сада, у вези са претресима у ОВСЦ-у, испоставља се да је моје тумачење догађаја ближе истини. Пошто ФСБ извршава налоге председника, а не патријарха, што је очигледно. А управо да се ово последње не би довело у чудан положај, ови претреси и заплена докумената се званично не пријављују. А, осим тога, да се радило само о Илариону, онда је логика деловања власти несхватљива. Уосталом, одлука је већ донета. Јасно је да су „људи чистих руку“ радили не за појединца, већ за ресор у целини.

А повод за такве поступке је више него очигледан. Овде је умесно подсетити се на причу бившег официра ФСБ (као што је познато, у овом одељењу, као ни у ОВСЦ-у нема бивших запослених), Јевгенија Петрина, који је наводно, по позиву свог срца, добио посао у ОВСЦ-у пре неколико година, како би, према његовим речима, служио Цркви. Овај Петрин је због својих активности осуђен на 12 година по чл. 275 Кривичног законика Руске Федерације за „издају“, док је радио у спољашњем црквеном одељењу, тамо је водио унутрашњу истрагу, најдиректније везану за Украјину, током које је сазнао много занимљивих ствари. Према брату оптуженог контраобавештајца из интервјуа Комерсанту, „Он (Евг. Петрин) никада није престао да прати ситуацију, па је успео да идентификује инфилтриране агенте међу особљем Патријаршије који су радили у корист Сједињених Држава да се раздвоје Руска и Украјинска Православна Црква. Према речима Алексеја Петрина, „план убачених шпијуна био је да ослабе утицај Руске Православне Цркве на територији Украјине, укључујући стварање сукоба између ње и УПЦ. Један од координатора шеме, каже он, био је Данијел Билак, менаџерски партнер CMS Cameron McKenna LLC , међународне адвокатске фирме са седиштем у Украјини. (Сада ради као главни саветник премијера Украјине за питања улагања). Његова фирма у Украјини, посебно, заступа интересе многих страних концерна, укључујући, према извештајима медија, Shell и Exxon. Међутим, према речима Алексеја Петрина, прикупљене информације „нису интересовале ФСБ, па је Јевгениј одлучио да настави комуникацију са наводно уграђеним агентима како би „извукао више информација од њих”. “Почео је да води сопствену истрагу како би дошао до више чињеница, па је с тим особама комуницирао у оквиру закона. Али на крају је ФСБ одлучио да им он, напротив, предаје државне тајне“, каже брат оптуженог. Занимљиво је да је Петрин наведену информацију добио непосредно пре свргавања Виктора Јануковича, односно, као што је јасно, пре Мајдана.

Наравно, постоје неке нетачности у горе наведеном. Можда се не ради о „инфилтрираним агентима“, већ о запосленима у ОВСЦ-у које су регрутовале стране обавештајне службе, посебно ЦИА. Тачније, ситуација је била следећа. Након што се ФСБ „није интересовала“ за информације које је прикупио, Петрин је, наводно на сопствену опасност и ризик, кренуо у прикупљање апсолутно гвоздених доказа и, како би стекао поверење страних обавештајних служби, почео да преноси неке информације о РПЦ заинтересованим странама, узимај углавном из отворених извора, за релативно малу накнаду. Истовремено, о својој делатности обавестио је свог непосредног претпостављеног у ОВСЦ, протојереја Николаја Балашова, сада заменика председника Одељења. Информације које су пренете страним „колегама“ на црквену тему очигледно нису биле увучене у кривично дело, па је иницијативни контраобавештајац на крају осуђен по једној од епизода своје претходне службе, ван Цркве.

Другим речима, особа која је прикупила информације о директној издаји у ОВСЦ-у, везано управо за украјинску тему, на крају је и сама осуђена као државни издајни, а црквена тема у његовом случају је уредно стављена у заграде. Петрин је ретроактивно разрешен из ОВСЦ-а, иако он сам није поднео оставку, а протојереј Николај Балашов је известио патријарха да је Јевгенијево „затварање“ проузроковано његовим поступцима током претходне службе у органима и да нема никакве везе са Црквом. Сам Петрин у једном од својих писама све ово назива „монструозном лажом“. Државни тужилац тражио 19 година затвора за Петрина! Исти тужилац за Јевгенију Васиљеву, оптужену за више милијарди долара штете руском Министарству одбране, затражио је условну казну.

Све наведене чињенице, преузете из апсолутно отворених извора, уверавају нас да уколико руска држава у новим условима има политичку вољу да заиста истражи улогу ОВСЦ-а у догађајима у и око Украјине, онда  оставка „митрополита“ никако није разлог за силну и коначну радост, већ само почетак новог процеса (или процеса), за који, као ни сам СВО, нико не зна како ће се завршити. Помолимо се да се све заврши победом. Нашом победом.

Превод са руског: "Борба за веру"

Извор: "Амин.су"