Патријарх Порфирије бирао омиљене песме, ово је његова листа

Патријарх је гостовао поводом 53. рођендана Двестадвојке, а у његовом избору нашли су се песме „Хоћу да знам” Партибрејкерса, „Етида” Корни групе, „Одбрана” Идола, „Загреб и ја се волимо тајно” Арсена Дедића и „Шумадијски блуз” Смака.

Патријарх српски Порфирије представио је данас на Радију Београд 202 избор од десет поп и рок песама које су обележиле његову младост и данас за њега имају посебну симболику. „Наравно да то нису све песме и правци које сам волео да слушам, али сам изабрао оно што може да створи утисак каква је била наша генерација у младости, шта смо волели да слушамо. Има разнородних песма и праваца, али заједно чине један мозаик”, рекао је Порфирије на Београду 202.

Патријарх је гостовао поводом 53. рођендана Двестадвојке, а у његовом избору нашли су се песме „Хоћу да знам” Партибрејкерса, „Етида” Корни групе, „Одбрана” Идола, „Загреб и ја се волимо тајно” Арсена Дедића и „Шумадијски блуз” Смака.

У Порфирјевом избору су биле и „Knockin' On Heaven's Door” Боба Дилана, „Dance Me To the End of Love” и „Famous Blue Raincoat” Ленарда Коена, „Immigrant Song” Лед цепелина, „Молитва Франсоа Вијона” Булата Окуџаве и „It's Five O'Clock” бенда Афродајтис чајлд.

За песму енглеске рок групе Лед цепелин Порфирије је рекао да садржи стихове о „Нордијцима који беже од несреће и рата”, што „потврђује да смо пред апсурдом и страхотама страдања једнаки северњаци и јужњаци”.

„Иммигрант Сонг” доноси „низ тема за размишљање и на неки начин нас опомиње”, а Порфирије је додао да је „вапај, јецај, крик (певача Роберта) Планта данас итекако актуелан”.

Порфирије је навео да стихови канадског кантаутора Коена о „плесу до краја љубави” надахнути страдањем током Холокауста у логорима смрти где је била пракса да гудачки квартет логораша „свира док њихове другове или рођаке стрељају или гуше у гасним коморама”.

„Песму доживљавам као својеврсну молитву за све који су пострадали у току Другог светског рата и и за све у било којим ратовима данас”, рекао је патријарх.

„Famous Blue Coat” је одабрао у знак сећања на недавно преминулог пријатеља Вељу Павловића, новинара телевизије Студио Б, који је био аутор серијала „Духовници” где су имали прилику „први пут на један приступачан начин да говоре многи монаси, свештеници и духовници”.

„Шумадијски блуз” крагујевачког Смака је једна од песма које Порфирије и данас слуша нарочито онда кад се не осећа добро, има неки проблем, у ћорсокаку је и не налази у себи потенцијал да се ишчупа из лавирината.

„Постоје различите духовне методе како би се човек подигао када пада. Кад бих улазио у безизлазе, кад слушам упорно ову песму, лагано бих се подигао. Звуци те музике ме изводе на зелену грану”, рекао је Порфирије.

„Knockin' on Heaven's Door” из филма „Пет гарет и Били д Кид” редитеља Сема Пекинпоа” Порфирију буди сећање на многе сате које је као студент проводио у Југословенској кинотеци.

Амерички рок музичар и добитник Нобелове награде за књижевност Дилан је поетски заступник и сензибилитет генерације којој припада патријарх.

„Ово је песма за коју мислим да нема рок трајања”, оценио је патријарх.

Поводом „Молитве Франсоа Вијона” Порфирије је рекао да треба да се сетимо великог руског песника Окуџаве, али и „филма 'Мистерија организма' великог (редитеља) Душана Макавејева”, где је песма и употребљена.

Као дугогодишњи митрополит загребачко-љубљански, Порфирије је „везан за Хрватску” а стихови песме кантаутора Дедића били су „инспирација и нека врста покретача” да и збирку својих интервјуа назове „Загреб и ја се волимо јавно”.

„Не само да постоји тајна веза између Загреба и мене, него и много тога што је видљиво и јавно. Морам да кажем да Загребу дугујем много”, нагласио је српски патријарх.

Порфирије је подсетио да албум Идола „Одбрана и последњи дани” (1982) у стиховима први пут у нашој поп музици помиње име Господње, а на омоту се налази изглед свештеничке одежде и први пут је у рок музици употребљена ћирилица.

„То што је било другачије био је повод да се застане. Не само да певушимо и ђускамо уз песму, него да се замислимо”, подсетио је Порфирије.

Према његовим речима, после тог албума новоталасних Београђана појавило се много млађих других појединаца и група које су почеле да следе тај пут и да копају неку своју бразду”, истакао је Порфирије. Назвавши певача Партибрејкерса Зорана Костића Цанета својим пријатељем и братом, Порфирије је рекао да је са песмом „Хоћу да знам” „направио нешто што спада у најбоља остварења у нашем рокенролу”.

Према његовим речима, неке песме Корни групе међу којима је и „Етида” „спадају у ремек дела, равна светским симфо рок групама као Јес или Емерсон, Лејк енд Палмер”.

Додао је да песма Корнелија Ковача поседује предивну музичку артикулацију, док у стиховима подсећа на Момчила Настасијевића.

Пошто је неколико година живео у Атини, код „кумова Грка који су крстили српски народ”, Порфирије је издвојио групу Афродајтис чајлд у којој су били певач Демис Роусос и клавијатуриста Вангелис који „спада међу најбоље композиторе у Грчкој, а самим тим је и на светском плану велики уметник”.

Поводом гостовања на Београду 202 Порфирије је између осталог рекао и да је својим избором желео да пошаље поруку „да су и свештеници људи из народа”.

„Да су то неки људи од нас које смо ми успели као народ да изнедримо да би могли да служе свету литургију, али да су и они делили, као што и данас деле, све вредности којима живи један народ. То је случај и са патријархом. И подразумева се да воле музику”, рекао је Порфирије, преноси Танјуг.

Српски патријарх је рекао да је за ову прилику припремио само делић песама и извођача које је слушао у младости и да очекује да ће бити још прилике да се листа продужује и проширује.

Извор: "Политика"