ПОВОДОМ ТЕКСТА "КАКО СЕ УБИЈА ВЕРА"

Поштована редакцијо,

Желео бих овим путем да искажем своју неизмерну благодарност протојереју-ставрофору др Матеји Матејићу који је мени и многобројним мојим пријатељима и браћи у Христу отворио духовне очи и својом  пастирском речју нас упутио на опрез: да се чувамо вукова у јагњећој кожи.

Са друге стране, пак, многопоштовани отац Матеја је уздрмао моју успавану савест и загрејао моју млаку веру натеравши ме да се укључим у борбу за очување светоотачког предања, јер сам схватио да је то једини пут да се сачува од цепања јединствo Светосавске Цркве на које су се намерачили појединци продајући веру за вечеру.

Морам јавно признати:

Прво, да није било оца Матеје и његовог текста „У праву су али греше“ (http://www.borbazaveru.org/content/view/99/59/) ја не бих имао ни снаге ни храбрости да се у време оно придружим оним људима који су (тада малобројни) храбро устали против безакоња у СПЦ;

Друго, да није било текста оца Матеје „Да созерцавамо“ (http://www.borbazaveru.org/content/view/1366/59/), где нам је апостолски кратко и јасно разјаснио осионост, гордост, и самовољу ондашњег архијерејског намесника трнавског Радослава Милинковића („Раје“) ја се не бих придружио свештеницима и верном народу у храму Вазнесења Господњег у Чачку о Савиндану 2008. године, којом приликом је одбрањена част и достојанство свештеника који су поштовали прописе о богослужбеном поретку и одлуке Сабора, па су због тога немилосрдно били изложени прогону;

И, треће, предиван, поучан, апостолски текст оца Матеје „Како се убија вера“ је ноћас дефинитивно поломио мој кукавичлук и суздржање које сам до сада имао у односу на иницијативе великог броја верника да се од СА Сабора свим легитимним средствима, укључујући и масовно молитвено окупљање, тражи да се од васпитачке улоге (са Богословског факултета) и са епископског трона, најзад, уклони човек који је отпао од Светосавске Вере и постао понизна пришипетља вероломног Зизјуласа, а тиме и жалосна улизица највећег злочинитеља српском роду – римског папе. Тај надриучитељ, тај упропаститељ српске деце, тај вук у јагњећој кожи, сад заиста видим (захваљујући челичним аргументима оца Матеје) јесте Епископ Игњатије Мидић.

И због свега напред реченог, и много чега још што је неуморни пастир добри отац Матеја Матејић учинио за род наш, желим да му јавно изразим неизмерну захвалност и да му пожелим здравља и сваког добра од Господа, е да би нас својом речју и својим духом подупирао да се одржимо на стази којом су нас водили Свети Сава, Свети Николај, Преподобни ава Јустин и сви наши Свети Оци, да нас не преваре вукови у јагњећој кожи, да нас не преваре они који „Говорећи да су мудри, полудеше“ (Рим. 1,22).

Хвала, оче Матеја! И благослови!

Д. Ж.