Страх да ће највећа привреда старог континента ући у рецесију, ноћна је мора сваког Немца. Док поверење Шолцу вртоглаво пада, све више Немаца симпатије поклања Русији, и то услед невероватне кампање где се солидарност према Украјини намеће као канон. Кључа не само Немачка већ цела Европа.

Овако за Спутњик расположење Немаца суочених са инфлацијом и надолазећом кризом, које је министарка иностраник послова Аналена Бербок окатегорисала као могући увод у народни устанак, коментарише Мирослав Стојановић, дугогодишњи дописник Политике из Берлина.

Изјави Бербекове је, наводи Стојановић, претходило упозoрење немачких института да би на јесен могло доћи до социјалне експлозије, те да најмање 8,5 до 9 милиона људи који примају неку врсту социјалне помоћи, неће моћи да плати струју.

„Немачка се први пут суочава са једном озбиљном инфлацијом од 9 одсто која је код њих нека врста баука. Све се згушњава, и без обзира што 50 посто гаса пролази кроз Северни ток 1, то није ни добро ни комплетно решење за привреду која тражи далеко више енергената. Притисак на Владу је велики“.

Погубан потез

То што је Немачка смањила зависност од руског гаса са 50 и нешто на 30 одсто, за неке бранше – од хемијске индустрије до индустрије хране – погубан је потез.

„Читаве бранше зависе од руског гаса. Једна огромна млекара која има 50 хиљада својих коопераната без руског гаса не може да пастеризује млеко. То се ради сваки дан, а она потроши струје за један сат која се прави из гасних електрана, колико једно домаћинство за целу годину. То што се дешава са гасом, погађа и последњи капилар у привреди“.

Суморне процене

Процене које се врше у кризним штабовима у великом броју немачких покрајина и општина су лоше, каже Стојановић, а у сусрет зими већ се уводе ригорозне мере штедње. Важна тема јавне расправе је шта учинити са електранама на атомски погон.

„Остале су колико знам још три које функционишу, а после Нове године и оне ће, упркос притисцима, бити скинуте јер велике енергетске компаније то не дозвољавају. Нема више ни горива, а ситуација се додатно усковитлава пошто су Зелени веома оштро против повратка на угаљ“.

Шолцов суноврат

Агенда коју су Зелени мислили да фаворизују у Влади, указује наш саговорник, пропада, а популарност Олафа Шолца нагло опада.

„Немачка није склона великим превратима и веома се ретко дешавало да у првом полугођу Владе, једном канцелару тако осетно падне популарност. Он је обично био при врху популарности, али из месеца у месец, како показују мерења института, он губи политичке поене“.

Шолц је, образлаже Стојановић, жртвовао доста од онога што је унео у изборну кампању а једна од кључних ставки била је – Нова источна политика – у чијем средишту је требало да буде бољи и конструктивнији однос са Русијом.

„То је све пало у воду. Под притиском из земље и иностранства Шолц који је некада био против слања оружја Украјини, морао је да се повуче и прихватати све оштрије мере према Русији. Овакав заокрет изазвао је велико нерасположење. Немачка које је прихватила све те ригорозне санкције да би била солидарна са осталима постала је највећа жртва овога што се сада збива на европском тлу“.

Драме на помолу

Прогнозе, не само за Немачку већ читаву Европу, оцењује наш саговорник, веома су суморне.

„На помолу су драме. Оно што се дешава у Великој Британији није изазвано неспретним политикама и односима већ кризом у коју земља тоне. Са оставком премијера, и Италија клизи у неку врсту хаоса. Избори су неминовни, ситуација драматична. Шта ће се догодити у Немачкој, то ни они сами не знају“.

Црна овца Европе

Једина засад поштеђена великих ломова је Мађарска, одавно у ЕУ етикетирана као црна овца која следи сопствене националне интересе.

„Та суверенистичка жица била је јака и у Вишеградској групи која се распала после рата у Украјини јер су Пољаци и Чеси стали на стану Украјине, али не и Мађари. Они нису хтели да шаљу оружје, нису дозвољавали прелет преко своје територије. Мађарска ту држи заиста веома доследно сопственог става. Национални интерес је јачи и они који ни по какву цену не би прихватити да ЕУ изгласа тотални ембарго на руски гас сада имају најбољу позицију“.

Наташа Јовановић, "Спутњик"