Дејан Лучић, за оне који то не знају је популарни и познати "српски публициста, геополитичар и теоретичар завере" (Викиликс енциклопедија), не бих никако ни да га хвалим, а ни кудим, свакако утицајан међу добрим делом српског народа, ја бих га као описао популарним новинарским термином "колоритна личност".

У својим карактеристичним кратким видео записима недавно је у видеу под насловом "Црква мора да реагује (113) CRKVA MORA DA REAGUJE !!  рекао и следеће: " ... ако се ништа не догоди (ако патријарх и СПЦ не реагују), и "парада" дође овде, десетак дана ће они овде да шенлуче, онда ћемо увидете да наша црква није више наша ...". Рече то господин Лучић, свакако преоштро и подложно критици, али је сигурно да тај његов став (био погрешан или не) дели добар део верника. 

Како нам се приближава "Europride" (званични државни назив за оргијање хомосексуалаца) све су чешћи захтеви организација, група грађана или појединаца да се планирани догађај из многобројних разлога откаже, а верујем да ће тога бити још и више како се време шенлучења примиче, а већ је ту. 

У свом извештају јавља СПЦ са свог интернет гласила Патријарх Порфирије: Учинимо корак молитве и смирења, корак милосрђа и опроштаја – Српска Православна Црква (spc.rs): 

"Поводом храмовне славе, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. јула 2022. Године светом архијерејском Литургијом у храму Светог архангела Гаврила у Београду". 

Мени је лично у извештају занимљиво (а то наравно ништа не би требало да значи) да је домаћин славе (или кума како извештај каже) била списатељица српска "Љиљана Хабјановић Ђуровић са породицом" иначе познати ватрени обожавалац актуелног српског председника. Био сам до сада бар на тридесетак храмовних слава, ово је први пут да поред живог мужа супруга буде домаћин (или кум) славе, али и то само потврђује колико смо ми у дијаспори заостали. 

Морам да признам да сам или теолошки необразован (готово сигурно) или глуп (и то је свакако могуће) али беседе новог патријарха не могу лако, а често ни мало да разумем, доста ми је компликован. Занимљиво је да сам обраћања блаженопочившег патријарха Павла увек лако разумео, разумем без проблема и писања Светог Николаја, али Порфирија или тешко или никако. Одлучио сам се онда да се над његовом беседом колико могу концентришем и схватим шта је то хтео да нам пренесе. 

Претпостављам (ако ћемо тачно јако сам уверен) да је Храмовну славу и потоњи говор патријарх намерио да посвети без дилеме главној теми у ове вреле летње дане, нешто о чему размишља велика већина његове пастве, а то је питање, а шта да радимо са овим педерима који ће да нам преплаве Београд? Може се онда и рећи да је на поменуту прозивку год. Лучића патријарх ипак реаговао. И шта нам каже Његова Светост?

Дајем себи превелику слободу да на начин који одговара мојим скромним знањима протумачим беседу Патријарха:

На почетку, занимљиво, не говори о јеванђељу тога дана, већ о ономе од два дана раније (претпостављам да му је то за тему више одговарало):

" Видевши веру ове четворице Господ исцели болесног који засигурно није имао веру и не само то, већ је живео потпуно погрешно. Дакле, вером четворице, вером Цркве, исцељује се један који нема вере".

Ако ово гледамо кроз актуелни проблем, Бог је ту да помогне и онима који живе "погрешно", не само верницима, дакле педери јесу можда и гршни, али њих ће Бог да исцели, није нама да о томе судимо.

Онда Патријар помиње Содому и Гомору, и као најискуснији политичар, много збори, а празно. Онда нам преноси и главну поруку, а која важи и шире него за параду, а то је да не треба да се бунимо ни против чега: 

"Дакле, ми често, браћо и сестре, са дистанце посматрамо све око себе, посматрамо људе, често смо критичари, аналитичари, поучавамо и дајемо смернице, знамо боље од свих шта и како треба. Наравно, неретко смо спремни да осудимо све и сваког. То је посматрање феномена и стварности споља, али ако слушамо реч Христову и посматрамо свет онда ћемо управо кроз реч Христову посматрати свет, феномене, друге људе и све оно што они јесу, али и себе, поставивши себе у позицију и блудног сина и фарисеја и сваког оног које Господ позива на преображај, на покајање".

Порука је јасна: сви смо ми грешни (свакако да јесмо) и зато не треба да се бавимо туђим греховима, за то је Бог надлежан, па онда треба да педерима дозволимо оргијање по Србији, а Бог ће ако одлучи да их казни или не. 

"Он је дошао да се сви спасу и једнаку количину, ако можемо тако да се изразимо, љубави излива на сваког човека, на све људе независно од тога какав је неко". Овде је ваљда свима јасна порука да љубав Божија се излива на све, па и на педере, па по тој логици не треба да их дирамо.

На крају Патријарх елаборира мени мало необичну ситуацију (то ми се баш никада није десило у животу, ако има оних којима се то чешће дешава, извињавам се), а шта се дешава када вас неко са великом љубављу загрли, а ви то не можете да поднесете:

" То вам је као када ми у животу, у нашем искуству, знамо да загрлимо неког истинском неизмерном љубављу, а он вас не може да поднесе. Тај ваш загрљај за њега је пакао, али за оног без обзира какав је, да ли је слабашан, да ли посрће, да ли пада, који чезне за нормалним односом, за односом љубави са вама, ма какав био, ваш загрљај ће њему бити истински рај". 

Стварно ми је и жао Патријарха који је очигледно у животу доживљавао да његов загрљај веници доживе као пакао, могао би можда и да размисли зашто му се то дешава, али у духу параде и хомосексуалаца, а којима је како сам нагласио целокупна беседа и посвећена, схватам очински савет патријарха, ако хоће да те загрли педер, а то је за тебе због заблуда које имаш пакао, разуми да он чезне за љубављу и загрљајем и немој то да му ускратиш јер њему ће то бити истински рај.

Све ми се чини да патријарх српски не само да не намерава да "параду" осуди, већ се спрема да на њој и учествује и да тамо снажно, са љубављу, загрли гршне и уведе их у истински рај.

Предраг Вучинић, Мелбурн