Чини се, да је српањ (јули) кобан за Србе. Већ двадесет седам година, у то доба, постоје двије теме које су незаобилазне: Сребреница и Олуја. Био сам први у свијету који је 2001. године, у књизи Демонизација Срба (СЛУЖБЕНИ ДОКУМЕНТ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА), разоткрио манипулације око „сребреничког геноцида“, и ту се, суштински, ништа ново није ново додало.

У истој сам књизи написао, да је сребренички мит био форсиран од стране Запада како би се прикрили злочини хрватске војске почињени за вријеме акције Олуја. Додуше, ствари са Олујом су комплицираније. Она је од хрватске стране била представљена као акције ослобађања хрватског територија. Али су у тој акцији, вјеровали или не, учествовали Хрвати, Америка, „мировне снаге“ УН и – тадашњи НАЈВИШИ СРПСКИ КАДРОВИ (да им не спомињем имена); седам дана прије те акције, моторизиране јединице војске Српске Крајине су се „склонили“ у Републику Српску и Србију, оставивши свој народ на милост и немилост непријатељу. Оно, међутим, по чему је Олуја посебно позната, су злочини које су хрватски бојовници извршили према голоруком српском живљу: према онима који нису хтјели напустити своје домове и онима који су бјежали и били митраљирани из војних зракоплова. Особно сам, у Загребу у Илици (улица) стотињак метара далеко од Јелачићевог трга, у просторијама Хелсиншког комитета чији је предсједник био професор Жарко Пуховски, читао извјештаје о стравичним злочинима које су поједине хрватске постројбе учиниле према Србима у Бљеску и Олуји. Жарко се у међувремену ушутио, а ти су документи вјеројатно „загубљени“.  Међутим, све ово што причам је „успут“, пошто је тема моје данашње колумне много „веселија“.

Срби су стварно наивни до бесвјести. Може их се као од шале „превеслати жедне преко воде“. Не говори се у народу узалуд: „Да се Власи не досјете“ (уствари, досјете се, али касно). Све у свему, весело је чути да Америка и Албанац спашавају Српску православну цркву. Албанци, Американци и Срби заједно, како то лијепо звучи. Као да је у Вучићевом аранжману мирољубиве коегзистенције на Балкану (а можда и јест, враг би га знао). Али, пођимо редом. Према медијским извјештајима:

„Патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије и премијер Црне Горе Дритан Абазовић потписали су данас у Вили Горица у Подгорици Темељни уговор.

У првом члану Темељног уговора, Црна Гора и СПЦ се обавезују да ће обје стране, свака у свом пољу дјеловања, независно и самостално дјеловати те да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело.

Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају.“

Ништа необично, рекло би се. Црна Гора је, некад давно, сличне уговоре потписала са вјерским заједницама ислама, католичанства и жидовства. Ово натезање са СПЦ је трајало „нешто дуже“, „свега“ дванаест година! Али, знате како то иде с људима. Чим им нешто, елементарно, ускратите дуго времена, они то почну толико жељети да забораве на све остало лоше. И када напокон то добију, пресретни су, а о свему другом више ни не размишљају (убрзо ће бити појашњено)!

Елем, Дритан Абазовић, Албанац, постао је српски херој нумеро уно (број један). Још мало, па ће га СПЦ прогласити за свеца и истовремено канонизирати. Ето, он се супротставио оној комуњари, оном антикристу, антисрпском Ђукановићу, и рискирао је да његова мањинска влада буде срушена након потписивања Темељног уговора. Докле ли је дошло, да се један Албанац, несебично и храбро, бори за темељне српске интересе. Урадио је нешто чудесно што  ни један Србин није успио! Па гдје је ту манипулација? Само једна зла особа, можда прије параноична, Емиловог типа, може у свему томе видјети нешто лоше.

ПОДСЈЕТНИК. Постоји у Црној Гори још једна православна, државна, режимска црква. Бит ће занимљиво видјети хоће ли власти и с њом потписати неку врст Темељног уговора.

Али, да наставимо.

Ево неколико темељних питања о Црној Гори чије одговоре знамо.

-Хоће ли Црна Гора тражити излазак из НАТО?  - НЕЋЕ.

-Хоће ли Црна Гора повући признања самопроглашене државе Република Косова?  - НЕЋЕ.

-Хоће ли се зауставити антисрпска хистерија у Црној Гори?  - НЕЋЕ.

-Хоће ли се ускоро одржати заказани попис становника Црне Горе да се види колико има Срба у тој држави?  - НЕЋЕ.

-Хоће ли Црна Гора повући санкције Русији?  - НЕЋЕ.

Хоћу рећи слиједеће. Питање имовине СПЦ у ЦГ се кад-тад МОРАЛО ријешити онако како је сада ријешено.

Венецијанска комисија и остале сличне институције Запада су МОРАЛЕ заузети такво становиште јер је та имовина већ фактички била у посједу СПЦ, а постојали су и Темељни уговори са другим вјерским заједницама.

Има ту још један фактор. Запад хоће да Србија коначно буде уз њега, а против Русије, па је Дритан Абазовић („тројански коњ“, који ради и за Запад и за Албанце) искориштен за ову сврху.

Ерго (дакле), у ЦГ се апсолутно ништа није промијенило у односу на Србе; садашња власт ће наставити с њиховим прогоном!

А сада нешто о вицу дана.

Гледам оне полу-идиоте који по телевизијама причају о Темељном уговору; дочепали се имбецили вруће теме (уствари, можда сам преоштар, можда су они само наивни).

Водитељи са истим квоцијентом интелигенције: Хоће ли Ђукановић сада, након Дритановог „херојског чина“, срушити њега и владу?

Одговор полу-идиота: Неће, зато што му Сједињене Америчке Државе то неће дозволити!!! 

Овим полу-идиотима никада не би могло пасти на памет да су у овом Темељном уговору учествовали Ђукановић, Дритан, Америка и ЕУ, и да је главни циљ био да се Вучић приволи да дефинитивно стане уз Запад!

Е, сада, да и ја будем мало циничан. Запад тек сада открива своје хипокризијско лице; показује се, са овом антируском хистеријом, да не поштује никакве уговоре и договоре.

Другим ријечима, лако се може десити, како Руси буду све више побјеђивали у Украјини, да фрустрирани Запад оптужи СПЦ да је основни узрок „руске бестијалности“ и да једноставно поништи Темељни уговор између СПЦ и ЦГ!

Српски народ у ЦГ треба да схвати слиједеће. Он је у тој НАТО држави осуђен на одумирање. Да би се како-тако обранио, мора што прије основати заједницу српских опћина, тамо гдје је у већини и повезати се, далеко чвршће са дијеловима српског народа у балканској регији.

Извор: "Правда"