Покушај атентата на Александра Гелијевича Дугина и убиство његове ћерке Дарје, сами по себи су доказ да су овај покушај атентата надгледали људи из CIA/МI6.

За њих је Дугин био „Путинов Мерлин“, „Путинов тајни и главни филозоф “, и све у том стилу, без обзира да ли je А. Г. Дугин имаo или није имао приступ председнику државе.

То је увек био важан део „западног“, англосаксонског, ако хоћете, мита.

Ако ово разумете, онда ће слика бити потпуна.

Управо претпоставка о Дугиновој политичкој моћи објашњава много тога.

Нису просто „саботери ударили на идеолога Руског света и убили његову ћерку“, већ је ово уџбенички пример „операције страних обавештајних служби“.

Актуелне околности натераће нас да заједно дођемо до закључка да ће наше специјалне службе поново морати много «детаљније» него до сад да траже агенте утицаја, илегалне ћелије и издајнике.

Пре или касније ће се поставити и питање ванредних овлашћења специјалних служби.

У нашем сећању из прошлости то се дешавало, што је понекад било страшно, а кад се крене тим путем - тешко се зауставити. Али, постоје ли друге варијанте, чак и технолошке, кад се агенти морају хватати за руку, откривати издајници и разоткривати завере — тим пре што је то од виталног значаја у условима када се против наше државе користе најпрљавије и најтерористичкије врсте оружја, укључујући убиства, атентате и дизање у ваздух инфраструктурних објеката?

Друго, можемо ли се ослањати само на антитерористичке и контраобавештајне напоре специјалних служби?

Консолидација друштва око Специјалне војне операције и акције не само демилитаризације и денацификације, већ и пута обнове националне и историјске правде, политичке и моралне мобилизације земље и коначне национализације „елите“ – то је управо најчвршћи темељ за национални препород.

Извор: https://t.me/evgenyprimakov/2627

Преузето са: „Факти“