Свако ко се моли а не каје се, или ће му молитва престати, или ће он, молећи се, пасти у прелест

Чињење умне молитве је присиљавање да изговарате Исусову молитву 12 пута непрестано устима, без прекида. У почетку брзо, тако да ум нема времена да створи [било какву] расејану мисао. Усмерите пажњу само на речи: „Господе Исусе Христе, помилуј ме“. Кад потраје довољно дуго, ум се навикне и сам то говори. И уживаш као да имаш мед у устима. И желиш то да говориш све време. А ако то престанеш, бићеш веома узнемирен.

Кад се ум на то навикне и насити, добро научи, онда то шаље у срце. Уосталом, ум је хранитељ душе и ако види или чује нешто добро или зло, његов посао је да то спусти у срце, где се налази центар духовног живота. Дакле, када човек који се моли обузда свој ум тако да он ништа не замишља, већ само слуша речи молитве, онда, лако дишући, он с неком принудом и својом жељом спушта ум у срце и задржава га унутра, такорећи, затвореног, и одмерено изговара молитву: "Господе Исусе Христе, помилуј ме!"