То је оно што нам је преко потребно - неопходно, наравно пре свега у Цркви.  Нечастиви (кроз екуменистички покрет) зна то, и баш ту удара свом силином наметнувши атомизацију црквено - литургијској популацији, свакоме понаособ, правећи од нас несаборне јединице (јединке). Па чак и удружења попут братства и сестринства при Цркви су само добро контролисане атомизоване групације.

Захваљујући екуменистичкој упорности а и нашој пасивности, дешава нам се највећа несаборност у односу на све друге категорије људског живљења. У Цркву одлазимо искључиво зарад себе самих, заједница нас не дотиче (занима). Господ је рекао: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима. (Мт. 18, 19-20). Туге наше, данас нисмо у стању и вери ни овај минимум (а камоли 51%) да испунимо, а самим тим није чудо што бивамо у сталној опасности да се слијемо у делте јереси и отпадништва и да тако несаборни доживљавамо ко на лутрији, како се коме шта заломи. Немајући ни полазно дружење, ни изграђивање односа, а поготово саборисање у Богу - у Љубави речју и делом, не видевши и не осетивши присност и свеприсутност Његову, нити пројављујућу оллакшицу као последицу саборног деловања коју нам Он загарантова, ми упорно држимо то крајње место, да код нас Срба не може другачије, ту вековну матрицу да се стално на најгори и најтежи могући начин "судбоносно" крвљу искупљујемо. А не мора тако, нити то Господ тражи од нас... По стоти пут поновити и по стоти пут на ово обратити пажњу: Ми као јединке ништа не можемо да учинимо за веру, него само ако се ујединимо у једно, онда је то снага и моћ (Старац Тадеј). Сви ситни, преситни, несавршени морају се здружити јер без саборисања које проузрокује пројаву и помоћ Божју слични смо римокатолицима, те смо самим тим и у њиховом друштву а једини начин да их се отарасимо и све те не-животне жабокречине (а и свих осталих негативних структура) је бити слободан за заједницу, не Старог Завета у који нас утрпавају кроз закон и правила, већ у испуњавању две највеће хришћанске заповести - опипљиво с љубављу живећи Православље! Будимо Хришћани речју и делом!!!