Осим што још увек није нашао за сходно да се јавно изјасни по питању Прајда, наш патријарх није нашао за сходно ни да упути речи саучешћа Александру Дугину. Сећамо се да је смрт Ђорђа Балашевића била повод за патријархово емотивно оглашавање у јавности, те да се на пригодан начин огласио и поводом смрти Микиса Теодоракиса. Памтимо патријархово интересовање за судбину Матеја Периша, одлазак на његово опело, као и патетично и неумесно љубљење руку Матејевог оца.

Али када је у срцу братске и православне Русије убијена знаменита кћерка великог руског философа и осведоченог пријатеља Србије и Српске Православне Цркве, наш патријарх је одлучио да у етер пошаље савршену тишину. Нема речи саучешћа чак ни у најформалнијем облику, нема ни најкраће изјаве саосећања и бола, нема ниједног знака братске наклоности и подршке. Само непомућена тишина и мук.

Зашто ћутите, Ваша Светости? Да ли сте послушни западним господарима којима се не би свидело да сада покажете чак ни ону основну хришћанску доброту према руском брату у Христу? Или вас овако страшно убиство искрене православне Рускиње заиста мање боли од погибије дрогираног Хрвата у Београду?

Не можете овако да будете наш патријарх и да очекујете да Вас волимо и поштујемо. Постајете нам отужни. Ваш лик се пред нашим очима све више растаче у безобличну образину и љигаву смесу сумњивих намера и циљева.

Све мање изражавате оно што јесмо, оно што волимо и у шта верујемо. Дозовите се памети док још нисте сасвим изгубили наше поверење, престаните да глумите хипи миротворца и да нас упућујете у Ваш рокерски одабир музике.

Понашајте се достојно свог великог звања, будите српски патријарх и патријарх Срба.

Извор: "Између сна и јаве"