Љубљени нарoде Божији, данас вас је у величанствену Великогоспојинску београдску литију – и све нас који смо, не могавши да ћутимо, у духу са вама – сабрало зло којем гледамо у очи. Исконско содомско зло које чизмом западњачке глобалистичке идеологије бјесомучно лупа на врата душе српског народа.

Та врата су већ добрано одшкринута мешетарењем специјализованих невладиних организација, препуштањем медијске и политичке сцене глобалистима, допуштањем западњачким центрима моћи да злоупотребом начела људских права и демократије уопште пресудно утичу на формирање овдашње власти и на њену политику. А Црква, стамени бранич душе српског народа кроз сву његову мученичку историју, још од његовог крштења, данас ништа значајно не чини да постави уставу тој бујици зла која из ње потискује Бога.

И то зло је захватило србијански политички живот, мејнстрим медије, законодавство, школство, социјалне установе, културу, ушло је у дјечје вртиће, дијагностификовано је и у Цркви. И није му ни то довољно. Као незасита аждаја хоће још, хоће да сасвим сатре српски народ, да га утрља као пикавац.

„Европрајд“ у Београду, отјелотворење тог зла, ритуално је укопавање српског рода у већ ископану раку. Учешће у њему, учешће у његовом организовању, логистичка му подршка у медијима и државном апарату, али и његово оправдавање, заташкавање погибељи коју доноси, па и само прање руку, ћутање на њега, мазање је Лика Божијег у себи новопаганском нечистотом. Ћутање на богоборје „Европрајда“ у Београду је громогласно „Разапни га, разапни“ пред Пилатовом судницом.

Не постоји толико важан политички, државни или било који други интерес због којег би се том злу требало покорити, предати му душу. Лазарева клетва је свевремена, па и ововремена, и она данас пада на сваког „ко је Србин и српскога рода,“ ко подржава новопаганско зло „Европрајда“ у Београду или се пред њим завукао под кревет.

Данашња литија је Србинов завјет Богу.