Пошто је антихристов дух све више присутан у свету, сада содомија влада светом. Ми ћемо да размотримо стање човечије природе после првог пада и изгнанства из раја. Бог је најпре рекао нашим прародитељима:

„Не узимајте од дрвета знања добра и зла, јер ћете умрети“, а ђаво је рекао супротно нашим прародитељима: „Узмите од тог дрвета, јер ћете постати као богови“. Бог је тачно рекао људима „умрећете“, и у том стању смрти налази се сада човечија природа. Ђаво је, као и увек, слагао људе, али опет, као и увек, није потпуно слагао, него има у ђавољој лажи и по мало истине, иначе потпуна лаж не би могла да прође. И тако је ђаво рекао „бићете као богови“, али није одређено рекао: какви заправо богови, јер требао је ђаво да каже бићете као мртви богови, као и демони што су мртви богови. Свети владика Николај каже, да сама реч „смрт“, то је санскритска реч и значи смрад, и према томе, мртви богови су заправо смрдљиви богови. Тако су људи после првог пада и изгнанства из раја постали заправо смрдљиви богови.

По чему се види, да су људи постали смрдљиви богови? Новорођенче тачно показује стање човечије природе, тако што се сваки дан упогани и сваки дан мајка мора да га пере, и на то указује цар Давид у псалтиру, где каже:

„Ако нисам смирено мудровао, него сам вазнео душу моју, (онда) као одојено на матер своју, тако да узвратиш на душу моју“ (Пс.130:2). Ми знамо да мајка доји дете, а дете узвраћа матери – поган, и према томе псалмопојац говори овако: као што одојче узвраћа матери својој – поган, тако Бог да узврати на душу моју – поган, ако нисам смирено мудровао. Тако псалмопојац проклиње самог себе и каже: „Aко не размишљам смирено, онда као што одојче узвраћа матери својој – поган, тако Бог да узврати на душу моју – поган. Али свакако није иста поган, коју одојче узвраћа матери, и поган, коју Бог узвраћа на душу гордог човека.

Кад људи умру, онда по природи тело почиње да се распада и смрди, и тако је речено у Јеванђељу: „Рече Му (Исусу) Марта, сестра умрлога (Лазара): Господе, већ смрди, јер је четвородневан (јер су четири дана како је умро)“ (Јн.11:39). На то распадање тела и смрад напомиње и Господ у јеванђељу, кад говори о лицемерима: „Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља јављају лепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте“ (Мт.23:27).

Ова три доказа су довољна да потврде, да су људи по телесној природи – смрдљиви богови. Сама телесна природа није зла као што говоре неки јеретици, него напротив, она је добра за људе, јер указује људима какви су људи пред Богом. Јер људи су смрдљиви богови пред Богом и то им указује телесна природа, и зато је она добра за људе, јер она наводи људе на покајање и смирење пред Богом. Па ако се људи покају и смире пред Богом, онда се они спашавају, и тако телесна природа служи људима на спасење. И обратно, ако се људи не покају и не смире пред Богом, онда они гину, али за њихову погибију није крива телесна природа, јер она наводи људе на покајање и смирење и спасење, него људи гину због своје гордости и глупости.

Постоји веровање да демони не могу да се покају и смире и спасу управо зато што они немају као људи такво тело и такву телесну природу, која би им указивала да су они смрдљиви богови. И управо зато они немају покајање и смирење и спасење, док људи то имају ако правилно прихватају и употребљавају телесну природу. Према томе, телесна природа треба да послужи људима на спасење, па ако људи злоупотребе телесну природу на погибију, а за погибију није крива телесна природа, него људска гордост.

Смрдљива телесна природа мора да се купа и зато су била јавна купатила у време старог Рима и Византије. Али ево како Канони Цркве одобравају купање у јавним  купатилима.

Сабор у Лаодикији

Правило 30. Безаконо је мити се са женама.

Тумачење. Кад се било који хришћанин мије са женама, то недолично дело велику против нас поругу поганима пружа. Због тога, дакле, као безаконо, забрањено би.

Шести Васељенски Сабор

Правило 77. Ни један хришћанин да се са женама не мије у купалишту. Ако то чини свештено лице да се извргне. Ово је јасно.

Према томе, није забрањено смрдљивој телесној природи да се купа, али је забрањено да се купају заједно мушкарци и жене, то Канони забрањују сваком хришћанину. И 30-то правило Канона напомиње, да је то забрањено и код незнабожаца, тј. код пагана. А зашто је то забрањено о томе говори најпре Библија, како је описан грех људи пред Потоп, где се овако каже: „А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише, видећи синови Божији кћери човечије, како су лепе, узимаше себи жене од свијех, које изабраше“. То речено: „видећи синови Божији кћери човечије, како су лепе“, то напомиње гордост смрдљиве телесне природе. И према томе, уместо да смрдљива телесна природа служи људима за смирење и спасење, она може да служи за гордост и погибију, као што је то било пред Потоп.

И у Јеванђељу Господ говори: „Сваки, који погледа на жену са жељом, већ је учинио блуд (прељубу) са њом у срцу својем“ (Мт.5:28). И овде Господ упозорава да смрдљива телесна природа, уместо да служи људима за смирење и спасење, она може да служи за гордост и погибију. Та гордост смрдљиве телесне природе многе је погубила и она увек погубљује људе. Знамо из Јеванђеља играчицу, кћер Иродијадину, како игра горда смрдљива телесна природа и погубљује многе душе, и на крају успева да изнуди убиство светог Јована и да му одсече главу, јер та Јованова глава је изобличавала гордост и погибију смрдљиве телесне природе. Јер гордост не трпи изобличавање и смиравање, иначе она не би била гордост и не би била тако погубна за људе. И тако смрдљива телесна природа, уместо да служи људима за смирење и спасење, она многима служи за гордост и погибију.

Без стида и смирења нема спасења

Још од пада Адама и Еве људи се покривају. А због чега се покривају? Зато што су људи по телесној природи мртви богови, тј. смрдљиви богови, па кад се не би покривали стидом и смирењем, они би се тада показивали смрдљиви богови, а кад се покривају стидом и смирењем, они се тада не показују смрдљиви богови. Ево како то да представимо. Ако би човек јавно вршио нужду пред свима и у просторији где живи и ради, он би се тада показивао смрдљиви бог, а ако се човек крије и врши нужду у нужнику, он се тада не показује смрдљиви бог. Разуман човек не може да поднесе пад своје природе без покривања, разуман човек има стид и смирење, без којих нема спасења. А безуман човек (луд човек) открива се и горди се својом смрдљивом телесном природом, уместо да се стиди и смирава. Такви су данашњи људи.

Ево још једног доказа да разуман човек не открива смрдљиву телесну природу. По учењу Цркве само је једно безгрешно зачеће, једино безгрешно зачеће имао је Спаситељ наш од Пресвете Богородице. Она је рекла архангелу Гаврилу: „Како ће то бити (да ја зачнем Сина), кад ја не знам (за) мужа“ (Лк.1:34)? То речено „ја не знам за мужа“, то значи: „Ја нисам открила смрдљиву мушку природу, ја нисам упознала тај грех, и "како ће то бити (да ја зачнем Сина)“? То је једино безгрешно зачеће, које је имао Спаситељ наш од Пресвете Богородице, а сва друга зачећа су грешна, тј. са откривањем и упознавањем смрдљиве телесне природе. Сва друга зачећа су грешна, с тим што се зачеће не рачуна у грех, ако је у законитом и благословеном браку. Нема безгрешно зачеће, него зачеће може да се не рачуна у грех. То подразумева и Псалтир, који говори: „Благо онима којима су опроштена безакоња и којима су покривени греси. Благо човеку коме Господ не рачуна греха, нити је у устима његовим лаж“ (Пс.31:1-2).