„А кад Петар дође у Антиохију, успротивио сам му се у лице, јер је заслужио осуду...

Али кад сам видео да не иду право по еванђеоској истини, рекох Петру пред свима…“

(Гал. 2, 11 и 14).

Више наших читалаца нам се јавило са питањем, да ли су људи из Уредништва „Борбе за веру“ били јуче на литији и молебану. Наравно да нису. Па зар да пљунемо и згазимо 30 година своје борбе?!

ПОРФИРИЈЕ СЕ И ОНОМАД ДЕКЛАРИСАО КАО ЈЕРЕТИК

Хајде да не идемо у ближу и даљу прошлост, наводећи све јереси, антисрпске, прохрватске и проусташке испаде Порфирија Перића. То наши редовни посетиоци знају. А они који не знају, нека укуцају у рубрици "ПРЕТРАГА" реч "Порфирије" па ће наћи. Усредсредимо се на нешто што је свеже.

Он је ономад, у свом писму саучешћа, јеретика и злотвора српског народа – енглеску краљицу – назвао „Поглавар Англиканске Цркве“. Дакле, ту квазиверску организацију, која „рукополаже“ жене и хомосексуалце, назвао је „Црквом“ са великим „Ц“. Литија и молебан су били против содомита, а Порфирије за цркву легитимише управо содомитску верску организацију. Ако то знамо, онда је јасно да је његов синоћни горљиви говор чисто лицемерје и лаж.

Ту исту краљицу, Порфирије је назвао и „заштитник вере“. Које вере? Ако су јеретици англиканци вера, шта смо онда ми, православни: невера, је л?

Ту исту краљицу, он назива „блаженопочившом“, како се говори само за упокојене православне клирике, што значи да је сматра за праведну и православну.

За ту исту краљицу, Порфирије се моли речима православне молитве за упокојене православне: „Молимо се Господу да душу уснуле Краљице упокоји у месту светлом, у месту цветном, у месту одмора и да је покаже као наследника божанских добара у дворовима праведних.“

И он је сигуран, написао је, да је она сада „тамо где праведници блаженствују.“

Дакле, Порфиријева вера је иста вера као поглавара Англиканске содомитске антицркве. Па зар да будемо на молебану коју предводи јеретик и јеретички једнодушник?!

МИ НИСМО, НИТИ ЋЕМО ИКАДА БИТИ СА ОНИМА СА КОЈИМА СУ ПОРФИРИЈЕ И БУЛОВИЋ!

Несумњиво и међу Србима има који би да буду на месту где је душа умрле краљице Елизабете. Један од њих је и Порфирије, и његов духовни отац Буловић. Они би да буду заједно у вечности и са надбискупом геноцида Алојзијем Степинцем. Ту жељу су Буловић и Порфирије изразили још 2015. године. Не стидећи се Бога и Светих Новомученика Јасеновачких, пред неоусташицом Колиндом Грабар – Китановић, која тврди да су у Хрватској сви Хрвати, Буловић и Перић су изрекли речи које вапију за Божијом правдом и осветом:

Буловић:

„За нас хришћане, људе Цркве, јесте важно трајање у историји, посебно континуитет тога трајања, али ми смо, пре свега, окренути ка Есхатону, будућем веку, Царству Божјем, које ће доћи, које долази и које је, као залог и првина, већ дошло. Стога ми све своје духовне и телесне претке видимо као чланове једног саборног, свеобухватног Тела Цркве, са којима ћемо, сабрани око Јединога Спаситеља у Небеском Јерусалиму, верујемо и молимо се за то, живети и гледати се у вечности, не мање реално него што данас, под дивним сводовима овога храма културе, гледамо једни друге“.

Шта је Србима поручио бестидни унијатски бискуп, окупатор православног трона епархије бачке? Он је поручио да су и православни и паписти припадници исте „Цркве“, да су им духовни и телесни преци у Царству Божијем, и да ће сви заједно гледати једни друге у Небеском Јерусалиму. Да ли тај издајник Христа и Српства зна шта говори? Зна, зна, како не зна – он је ко зна од када срце своје дао папи и његовој лажној вери, па потомке Степинца и усташа доживљава као браћу с којом ће бити у вечности. Духовни и телесни преци Колинде и њених су велики злотвори који су Србе вековима кињили и гонили на унију, а онда, у лицу Степинца, кога свецем сматрају, на силу прекрштавали 250 хиљада православних Срба, док су одани папини Хрвати клали и убијали Србе на најмонструозније начине. Њихови „свећеници“ били су џелати Брекало, Брале, Филиповић-Мајсторовић и њима слични. Степинчеви следбеници су давали „опрост“ чудовишним кољачима, које је савест мучила. Са њима Буловић и Перић, истински син Буловићеве наопакости, желе да буду у вечности, дајући истовремено „опрост“ тим истим кољачима. Следеће речи екуменистичког изрода Порфирија, изговорене пред духовним и телесним потомцима надбискупа геноцида Алојзија Степинца и усташких кољача у Загребу, нека читају само Срби са здравим срцем и јаким стомаком:

Порфирије Перић:

„Наша два народа, хрватски и српски, које међусобно везују хришћанска вера, као и простори на којима се вековима међусобно прожимамо и преплићемо, данас су обогаћени још једним лепим искуством - искуством заједничке радости... Ми ту радост доживљавамо, верујем, на исти начин, иако нисмо једнообразни. Ни појање хорова, које смо управо смо чули, није једнообразно. Чули смо унисоно и полифоно појање. То значи да се и Богу не мора и не треба молити једнообразно. Бог то не тражи и не очекује од нас. Оно што Бог очекује од нас, било да му певамо једногласно, вишегласно, уз пратњу оргуља или неког другог инструмента, је да будемо једнодушни у чињењу добра и да имамо љубав једни према другима, без обзира на то како појемо Богу, како му се молимо. У тој љубави, једних према другима, пред Васкрслим Господом и младим нараштајима дужни смо да заједно чувамо све оно што нас зближава... и хвала Господу, смогли снаге да иза себе оставимо догађаје из не тако славне прошлости.“

И  када је Буловић јасно изрекао своју жељу да буде тамо где су преци данашњих поданика Колинде и екипе, ми смо и њему и његовом духовном сину,  Порфирију Перићу, и свим његовим следбеницима, у име народа српскога, потомка усташких жртава, поручили, сасвим свесно, јасно и гласно:

 ДА БОГ ДА БИЛИ У ВЕЧНОМ ЖИВОТУ СА АЛОЈЗИЈЕМ СТЕПИНЦЕМ И СВИМА ЊЕГОВИМА АКО СЕ ЈАВНО НЕ ПОКАЈАТЕ ЗА СВЕ ИЗЈАВЕ И ПОСТУПКЕ КОЈИМА СТЕ УВРЕДИЛИ СРПСКЕ НОВОМУЧЕНИКЕ!

И да поновимо:

ДА БОГ ДА СЕ ПОКАЈАЛИ ЗА СВЕ САБЛАЗНИ КОЈИМА СТЕ ИЗЛОЖИЛИ НАРОД НОВОМУЧЕНИКА ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ, А АКО НЕ СЕ ПОКАЈЕТЕ, ДА БОГ ДА БИЛИ У ВЕЧНОСТИ СА СТЕПИНЦЕМ И СВИМА ЊЕГОВИМА!

И трећи пут:

ДА БОГ ДА У ВЕЧНОСТИ ГЛЕДАЛИ СТЕПИНЦА АКО СЕ ЈАВНО НЕ ПОКАЈЕТЕ ЗА РЕЧИ И ДЕЛА КОЈИМА СТЕ УВРЕДИЛИ СЕДАМСТО ХИЉАДА СРПСКИХ ЖРТАВА УБИЈЕНИХ ЗБОГ ВЕРНОСТИ БОГУ И БОЖИЈОЈ ПРАВДИ, КОЈИМА ТРЕБА ДА СЕ МОЛИТЕ ЗА СВОЈЕ ПРОГЛЕДАЊЕ И ПОВРАТАК ХРИСТУ!

 http://borbazaveru.info/

Ми нисмо са Буловићем и Перићем ни са њиховом неоусташком и усташком браћом и сестрама, а ко воли – нек изволи!

ЛИТИЈА ДА – АЛИ КАКВА

Здраво расуђивање говори, да не сме да се пренебрегне веће зарад мањег. А веће је ЈЕРЕС, а мање је геј парада (и то у тренутку кад је одложена!).

Лепо је имати литију. Али, какву? Православну. Ону коју предводи праверно свештенство, а не јеретици и "бајкери". Лепо је имати молебан. Али, какав? Православан, а не екуменистички и новотарски. Јер, први су благословени, а други су осуђени на пропаст.

Замислите каква би саблазан настала, да смо ми, са „Борбе за веру“, били на Порфиријевом и Буловићевом молебану? Ми бисмо се тако одрекли своје Вере, сами себе, а не само оног што радимо на овом сајту. Људи би с правом могли да нас пљуну у лице и питају: ко сте ви, и шта сте ви? Где вам је вера, где вам је част, зашто сте згазили све што сте нам говорили!

И МИ СМО САБЛАЖЊЕНИ

Исто тако је саблазан што је на синоћном екуменистичко-новотарском мелебану било присутно и правоверно монаштво и свештенство. Велика је то саблазан, оци наши и браћо! Велика! Али, за ту саблазан нећемо одговарати ми, већ њихови надлежни и духовници, који су им дали благослов да буду тамо. И рећи ћемо вам: да, саблазнили сте и нас.  Зашто сте се удружили са јеретицима? Због исфабрикованог проблема - геј параде? И то када је она већ отказана.

Оци наши и браћо, и „православни“ екуменисти, када оду на јеретичке скупове, кажу: занемарићемо све оно што нас дели, а окупити се око оног што нас спаја? Зар ћемо се и ми по њиховом примеру водити, па занемарити ЈЕРЕС и НОВОТАРИЈЕ, којима су нам Веру покварили и Цркву расколили, зарад неких нејасник циљева, сада подведених под уопштену паролу борбе за Србију?

И тако су Буловић и Порфирије надлукавили (не можемо рећи надмудрили, јер су они  само лукави) многе правоверне, и превели их под свој омофор...

У памет се, браћо Срби и сестре Српкиње. Време је врло мрачно и смутно. Плашимо се да ће – ако се овако настави – и оно мало стадо правоверних, а саблажњених, бити раздробљено и предато вуцима грабљивцима.

На пастирима и духовницима је највећа одговорност...