Пошто је процес канонизације Амфилохија Радовића, контраверзног епископа црногорског у пуном току, не би било на одмет да се овдје присјетимо пар детаља у вези дотичног.
Лажни Архиепископ, специјални кадар одшколован на престижном језуитском универзитету у Риму и по многим стари удбашки кадар са веома развијеном удбашком мрежом у Митрополији, сачињеној од његових најоданијих сарадника а врло вјероватно и криптокардинал, који је тајно убачен да растура Христову Цркву у Црној Гори. "Благочестива" средства информисања су скоро негдје пренијела вијест, да се једној госпођи јавио Свети Василије Острошки и рекао да се пренесе, како он жели да устане из кивота и своје мјесто уступи језуитском ђаку и творцу црногорске цркве, који је за свог живота успио да из српске Цркве у Црној Гори избаци сваку назнаку да је она српска. Исти Свети Василије, који је прије пар година обурдао стијене са врха Острога и порушио огавни олтар, којега су сатанисти поставили поред горњег манастира (ОВДЕ:). У том олтару била је владичанска столица, на којој су нацртали демона "Гаруду" и накитили олтар са још мноштвом сатанских симбола, све до момента када им је Свети Василије све то обурдао, бацивши им камен са врх брда, те од олтара остаде само гомила камења. Него, не би било на одмет да се овдје помене савез са ђаволом, који је дотични прије пар деценија склопио, све у име српске Цркве и народа православног у Црној Гори. Прије тога један мали исјечак у вези Светог Василија Великог: "Наиме, сви знамо из житија светих и из светоотачке литературе (нпр. житија Светог Василија Великог) како Ђаво власт над људима неопозиво задобија уговорима и записима на хартији, где се они потписују да су добровољно ступили у савез с њим (продали душу за нека материјална блага, данас нпр. добровољно примили његово цепљење-жиг звери...)." Какве ово везе има са Амфилохијем Радовићем, кога ће прелешћени народ у Црној Гори, који је литијама изманипулисан не би ли онако саборно учествовао у уништењу српске Цркве у Црној Гори (те се као плод литија убрзо појави масонско преварантска влада, све са Благословом светог ђеда и његовог удбашког удружења, а мало послије тога се потписа уговор са државом у којему ни помена о српској Цркви нема), ускоро прогласити за светитеља. Потребно је само још да изманипулишу неко чудо и да се некоме јави у сну са поруком, да је етнофилетизм зло велико и да Црква не треба да има никакав национални предзнак. Ако порука дође одозго, ко ће се дрзнути да јој не вјерује. Прије негдје 30 и више година, реновирала се у Момишићима (насеље у Подгорици) мала Црква, која се налази непосредно уз велелепни храм подгорички, који је један од највећих у Европи а у којему се људи крсте прскањем, као католици. Моја кућа у којој сам се родио је свега пар стотина метара одатле удаљена и мале црквице се сјећам из детињства, када смо као дјеца играли фудбал у близини и она је тада служила као јавни нужник. Главни организатор реновирања те светиње био је отац Андрија Ђикановић Цетињанин, Црногорац "са дна каце" веома побожан и ревностан свештеник, као некада из времена првих хришћана. Он је по професији био инжињер и радио је у Источној Њемачкој, гдје је оженио једну Њемицу, која је касније примила православну вјеру. Имали су троје ђеце од којих је једна дугогодишња монахиња у једном српском манастиру. Син оца Андрије је зилот и духовно чедо владике Нектарија. Отац Андрија Ђикановић потиче из једне катунске фамилије, са осморо браће, од којих су многи били комунисти. Моја рођена сестра се удала у тој фамилији и лично познајем сина оца Андрије, који ми је све ово што ћу написати испричао. Дакле, отац Андрија Ђикановић и отац Драган Митровић из Подгорице су били главни људи у обнови мале подгоричке Цркве и Андрија је био десна рука Амфилохија Радовића у времену када је овај по задатку глумио Јустиновог ученика и православца. Када је из ватиканске централе дошла наредба да се промијени курс, Амфилохије је почео да пропагира екуменизам и чланство у светском клубу вјештица (ССЦ), које је "за добробит српског народа", како је волио да прича. У склопу тог деструктивног рада против Цркве, дошао је једног дана код оца Андрије Ђикановића тражећи му да му овај напише "CV" (животну и радну биографију) и да је својеручно потпише. Отац Андрија га је питао због чега му то треба, а будући "светитељ" му је рекао да му то треба због Женеве, јер потписане биографије свих свештеника треба да однесе у централу "светског савеза цркава" (сатанска црква - гдје ће се потписи свих свештеника чувати у ћаволској архиви, као знак склапања пакта српске Цркве са Сатаном). Након тог предлога, отац Андрија Ђикановић је Амфилохије истјерао из стана, јер је овај, због озбиљности посла, дошао овоме директно у стан. Андрија Ђикановић је био вјероватно једини свештеник у Црној Гори који није дао свој потпис за "светски савез вјештица". А сада да цитирам Светог Аверкија Џорданвилског, који је прије неколико деценија рекао следеће: "Сада, када су све Цркве светског православља ушле у "светски савез цркава" и ТИМЕ СЕ ПОКЛОНИЛЕ САТАНИ, дошло је вријеме нашег потпуног одвајања од њих." И још једном: "Наиме, сви знамо из житија светих и из светоотачке литературе, (нпр. житија Светог Василија Великог) како Ђаво власт над људима неопозиво задобија уговорима и записима на хартији, где се они потписују да су добровољно ступили у савез с њим (продали душу за нека материјална блага, данас нпр. добровољно примили његово цепљење-жиг звери...)." Ваљда је сада јасно зашто су све „православне“ Цркве светског православља подржавали чивутске вакцине и жиг звери и нека никог не збуњује то сто још има понеки свештеник или епископ, који се још "трза". То је као када се одсече здраво дрво, па одсечене гране још неко вријеме луче своје сокове, све док се потпуно не осуше. Да је неки од светитеља жив, највјероватније би рекао још и ово: "Знак нека вам буде, када масе народа буду клицале партријарху јеретику и сатанисти да је достојан" (као што управо прије дан - два клицаху Порфирију). Исто тако: "Знак нека вам буде када масе народа буду славиле јеретика и непријатеља Христовог као светитеља" (болест ђедоиманости у Црној Гори). То бива због тога, јер општењем са лажном Црквом, човјек прима у себе духа преваре, па ће за мјесец или два најкасније заборавити да га је неки квазиепископ позивао на самоубиство вакцином а онда ће да тај исти направи неки православни блеф и биће одмах достојан и свет… |