Русија је 30. септембра, након референдума, објавила присаједињење окупираних територија Украјине Руској Федерацији. Руководство Руске Федерације је већ јасно дало до знања да ће се након тога офанзива Оружаних снага Украјине сматрати „агресијом на Русију“ и да ће као одговор користити „цео арсенал средстава“.

Какви су сценарији за развој догађаја после „референдума“, анализира украјинско издање „Страна“:

1. Русија ће поставити ултиматум са претњом употребом нуклеарног оружја

Сценарио о коме се сада често говори: Руска Федерација ће захтевати да Украјина прекине непријатељства, претећи, у случају одбијања, нуклеарним ударом.

Вероватноћа овог сценарија директно зависи од реакције на такву перспективу спољних сила – Запада, као и садашњих партнера Русије – Кине, Индије и Турске. Ако Путин од њих добије упозорења о последицама, које он доживљава као озбиљне, онда ће се вероватноћа смањити. Ако не, онда се ништа не може искључити.

Истовремено, могуће је да нуклеарни ултиматум неће бити објављен одмах након припајања украјинских територија, већ ће бити одложен како би се проценио развој ситуације на фронту. Ако украјинске трупе више не буду у стању да развијају офанзиву на територије које је већ окупирала Руска Федерација, онда неће постављати ултиматум, настављајући борбу конвенционалним оружјем. А ако, на пример, постоји реална претња да Руска Федерација изгуби Херсон (или било коју другу територију), онда се може поставити ултиматум.

Што се тиче реакције Украјине... Ако такав ултиматум буде постављен, то директно зависи и од става западних савезника: да ли ће упозорити Русију на узвратни удар, или ће снажно саветовати Украјини да пристане на примирје и компромисе како би избегла нуклеарни рат, што је веома сумњиво.

2. Рат се наставља по старом

Овај сценарио подразумева да Русија неће користити оружје за масовно уништење нити објавити рат Украјини, остајући у формату „специјалне војне операције“.

Чињеница да је Руска Федерација објавила делимичну мобилизацију даје одређене аргументе у прилог овој верзији. Допуна ће омогућити Русији да реши свој главни проблем у рату - релативно мали број јединица укључених у Украјину. И, на основу овога, руска армија може очекивати да заустави украјинску офанзиву, а можда и сама пређе у офанзиву. У овом случају, рат ће попримити карактер рата на исцрпљивање, у коме ће Москва наговорити Кијев и Запад на примирје.

3. Русија објављује рат Украјини

Опција је такође без употребе нуклеарног оружја, али уз објаву рата Украјини, ванредно стање и општу мобилизацију.

У пракси се од претходне верзије разликује по једном параметру - броју мобилисаних. Мобилизациони ресурс Руске Федерације је много већи од Украјине. И овде, калкулација Москве може бити на формирању вишеструке бројчане предности на фронту за офанзиву великих размера. Истина, није јасно да ли Русија има ресурсе да наоружа и обучи толики број мобилисаних. А друштвене последице опште мобилизације по ситуацију унутар Руске Федерације могу бити тешке.

4. Рат иде у спору фазу

Овај сценарио је да ће обе стране, без званичног објављивања примирја, де факто постепено смањивати активност на фронту на приближно исти ниво какав је био од пролећа 2015. до фебруара 2022. у Донбасу (иако је тада примирје потписано). То јест, спори рат са периодичним локалним погоршањима.

Украјина може да иде на ову опцију ако је Запад упорно препоручује (под изговором да „не сатера Путина у ћошак” и не изазове нуклеарни рат). А такође и за потпуно пренаоружавање војске.

Русија би такође могла да пристане на ову опцију, јер ће пружити прилику да добије предах за попуну и реорганизацију војске, узимајући у обзир потребе савременог ратовања и да „свари“ припојене територије.

До сада није било сигнала да стране желе да се договоре око ове опције. Али, како показује недавна прича о размени затвореника, нејавни дијалог између Кијева и Москве се наставља. А о којим питањима се тамо расправља, може се само нагађати.

Неколико дана раније, уредник одбрамбено-безбедносног одељења британског листа Гардијан Ден Сабах, после шест месеци руске специјалне операције на украјинској територији, одлучио је да предвиди развој догађаја у будућности.

Он је навео пет могућих сценарија за даљи ток сукоба између Русије и Украјине.

Прво, сукоб ће вероватно трајати најмање годину дана. Међутим, његов интензитет се смањује, а суштински је дошао у ћорсокак. Стране не показују интересовање за преговоре, а на првој линији су промене минималне и долази до исцрпљивања снага.

Други је да би Украјина желела да врати изгубљене земље, али Оружане снаге Украјине сада немају ресурсе за ефикасну противофанзиву. Стога је Кијев променио стратегију. Сада је приоритет извођење ракетних удара по складиштима и базама Оружаних снага Русије, као и рације украјинских специјалаца и партизанска дејства у дубоким позадинама Руса ради „стварања хаоса“. Овим Украјинци покушавају да натерају Москву на повлачење.

Треће, Русија и даље жели да гурне дубље у Украјину. Чини се да Кремљ није постигао резултат којем се надао. Међутим, са приближавањем хладног времена, напори Оружаних снага РФ биће усмерени на одржавање постигнутих граница.

Четврто, зима ће убрзати нову избегличку кризу и створити прилику за најбоље припремљене. Украјина је већ забринута због хуманитарних проблема везаних за стамбено-комуналне услуге. Вероватно ће је напустити још 2 милиона људи. Руси виде зиму као своју прилику да појачају притисак на Запад и Кијев. Истовремено, пролеће може бити време за покушаје офанзивне акције обе стране.

Пето, Запад мора да одлучи да ли жели да Украјина победи или да се само одржи. Стога он своју помоћ (хуманитарну и војну) треба да усклади са огромним потребама. Без помоћи Запада Украјина би већ изгубила.

Али Запад наставља да испоручује веома мало технике и не успева да обезбеди Украјини борбене авионе и друге системе наоружања који су јој потребни да гурне Русију назад на њене границе пре сукоба. Такође, не треба заборавити на милионе интерно расељених лица којима је потребно негде и некако да живе.

Напомена Редакције: После Путиновог упозорења о употреби нуклеарног оружја, као и пријаве Зеленског у НАТО, ситуација је нагло ескалирала. И сва предвиђања можда не вреде ништа.

Превод са руског: „Борба за веру“

Извор: https://rua.gr/