"План Маска" није погодан за Русију

Најбогатији човек на свету Илон Маск изнео је мишљење да само споразум са Русијом може да спасе Украјину – одрицање од Крима и, највероватније, других територија које су ушле у саставу Руске Федерације. У Кијеву је овај „план предаје“ одмах одбијен у корист заоштравања сукоба. Али тврдње да је он „проруски“ нису тачне. За Русију „план Маска“ такође није погодан.

Метеж изазван твитовима Илона Маска о руско-украјинском сукобу је због глобалне завера ћутања спроведене на највишем нивоу.

Сада је информативно слагање у западном свету такво да је већина јастребова за конфронтацију са Русијом до њеног пораза. „Русија не сме да победи“ је њихов главни принцип. Истовремено, требало би да нас победе „на бојном пољу“.

Неки „голубови“, који живе углавном на западу и југу Европе, али потпуно истребљени на њеном северу и истоку, радије би да се нагоде преговорима, али на начин да услови буду диктирани из Кијева и/или Вашингтона.

Маск, с друге стране, предлаже предају Украјине по три тачке, што је, према Зеленском, „питања живота и смрти“: одрицање од претензија на Крим, признање стварног губитка још четири региона, спољнополитичка и војна неутралност.

Ако хоћете да живите, појашњава Маск. А његово мишљење само по себи није посебно значајно, али је суштинско због огромне површине коју су захватиле експлозије његових информационих бомби.

Нешто слично се говорило и на Западу, наравно, много пре њега – почев од фебруара. Али ова мишљења су у најбољем случају била посебна, у најгорем маргинална.

„Уз сву моралну величину оних који осуђују Русију због покретања овог ’варварског агресорског рата‘... чини се да ти исти људи не желе да се рат заврши.“

Ово је лепо речено, али је рекао популарни британски радио водитељ Пол Џозеф Вотсон, кога чврсто прати глас безнадежног теоретичара завере. По дефиницији, његово мишљење је посебно, а снага антируског компромиса на Западу је толика да већина лако игнорише чак и максиме геополитичких „бизона” попут Хенрија Кисинџера.

Твоја алтернатива се неће пробити кроз урлик милиона грла који вичу „Слава Украјини!“. Осим ако, наравно, ти ниси Илон Маск.

Ствар није у томе што је он најбогатији човек на свету (за капиталистички Запад то остаје главни показатељ успеха, али Масков статус није стабилан), већ пре у одликама његовог пословања (Интернет, свемир, висока технологија) и начину на који се он води. Милијардер је, између осталог, и ПР човек, коме је важно да емитује што широј публици. И његова публика је заиста веома широка.

Ауторитет се не мери бројем пратилаца на Твитеру. Али Твитер је једина платформа те врсте где се информациони рат води као у присуству шефова држава и влада. Сада се њихови рачуни свађају са Маском из целог западног света. Али чак и колективно, они немају толико пратилаца као Маск.

У најполитизованијем сегменту „глобалне мреже” нико није могао да скрене више пажње на своје мишљење о сукобу у Украјини од њега. Маск је натерао значајан део планете да бар на минут размисли о очигледној, табу теми – да Украјина не може да добије овај сукоб под сопственим условима.

Сада се ово мишљење промптно покушава обезвредити, за процес су повезани аватари првих лица Кијева и земаља НАТО-а.

Највероватније, милијардера чека намерна демонизација, пошто је већ два пута у години издао америчку елиту којој припада. Први пут када је објавио да одбија да гласа за демократе у корист републиканаца. У предизборној сезони најављен је ни мање ни више него прелазак на страну зла – „фашиста“, противника абортуса, хомофоба и, наравно, Русије.

Већ сада, што је и предвидиво, постоје многа мишљења да Маск, свесно или несвесно, ради за Москву. Парадоксално је или, обрнуто, логично, али најбогатији човек на свету није имун од сумњи у безграничну похлепу.

Истовремено, за Русију „План Маск” није погодан из најмање два разлога.

Прво, Устав Руске Федерације изричито забрањује искључење територија. Можете се придружити Русији, али не можете је напустити. А промена Основног закона земље не може бити предмет преговора са страним силама, тачније, у руском случају не би требало да буде, то је темељно питање суверенитета.

„Људи који живе у Луганску, Доњецку, Херсону и Запорожју постају наши грађани. Заувек“, рекао је председник на церемонији потписивања споразума са челницима четири нова субјекта Руске Федерације.

Друго, и можда „главно“: ако све наведено изузмемо из једначине, „компромис по Маску“ би био могућ само ако би постојала Украјина спремна да прихвати овај компромис. Али такве Украјине нема. Кључ за то су новопотврђени и очигледно нереални захтеви Кијева, попут „денуклеаризације и демилитаризације Русије.

Постојећа Украјина је као љута звер, али љута не само у тренутку, већ живи са мислима о освети. Сваки договор о „детанту“ са њим је привремен, биће раскинут када Кијев накупи снагу за освету.

Хтели ми то или не, питање националне безбедности Русије је сада постављено тако да звер на границама мора да буде ослабљена и лишена могућности да направи озбиљан скок деценијама или заувек. Губитком великих индустријских центара, излазом на море или нечим другим - показаће време, али до сада овај проблем није тачно решен на начин да се створе услови за јак мир.

По свему судећи, јак мир ће све стране у сукобу, укључујући и Запад, коштати много више. По цени о којој Маск говори, није продат од априла 2022.

То, међутим, није разлог да се верује да је милијардер наиван, како сада тврде његови критичари. Можда су овога пута у праву само они који се сећају безграничне похлепе.

Због цунамија гнева који се дигао из Маскових твитова, неко је почео да баца Теслине акције, услед чега је њихова вредност приметно пала. Био је то предвидив обрт заплета. Али тешко је замислити колико мора бити искушење за бизнисмена који зна да може да „кликне” да спусти вредност акција како би их откупио и са осмехом чекао неизбежни повратак у раст.

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"

Извор: vz.ru