Да ли се прст Светог Саве налази у Бугарској?

Проф. др Аксинија Џурова у раду „Мошти Светог Саве Српског у девичанском метоху” увјерава да се у бугарском граду Самокову налази мали прст првог српског просветитеља – исти онај који недостаје на руци Светог Саве, која се чува у манастиру Милешева

Након недавног открића да је фреска породице цара Душана дуго скривана, прекречена и изгребана у грчком манастиру на Маникејској гори код Сера, које је у „Политици” објелоданио Димитрије Марковић, овај православни публициста сада износи нови, до сада у медијима необјављени податак, који може бити значајан за српску цркву и историју. Наиме, дио моштију Светог Саве налази се у манастиру Покрова Пресвете Богородице у бугарском граду Самокову. Истражујући хиландарске метохе у Бугарској, Марковић каже да је наишао на самоковски манастир и заинтересовао се за њега. Читајући о тој светињи крајем августа проналази рад бугарске научнице проф. др Аксиније Џурове под насловом „Мошти Светог Саве Српског у девичанском метоху”, у коме специјализанткиња Универзитета у Београду и Вишег института за социјалне науке при Сорбони тврди да се у Самокову налази мали прст првог српског просветитеља – исти онај који недостаје на руци Светог Саве, која се чува у манастиру Милешева.

– Тачније, реч је о малом прсту, који је део сачуваних моштију Светог Саве, а како пише професорка Џурова у самоковски манастир га је донео хиландарски јеромонах Серафим 1839. године. У манастиру Покрова Пресвете Богородице је, пише она, „12. јануара 1906. године преминуо хиландарски јеромонах Серафим. Пре своје смрти, немоћан због своје библијске старости од преко сто година, диктирао је свој духовни тестамент. У њему је монахињи Теоктисти оставио своју личну библиотеку и реликвијар који је донео 1839. године из Хиландара , у коме се налазе делови моштију Светог Пантелејмона и Светог Саве Српског” – свједочи Марковић.

Прочитавши то, он је без оклијевања одлучио да сједне у аутомобил и запути се ка Бугарској и хиландарском метоху, како би лично провјерио поменуте наводе. Све што је тамо чуо и снимио први пут јавно дијели са читаоцима „Политике”, пред које износи досад необјављену фотографију моштију једног од највећих српских светаца. Каже да је, захваљујући љубави и разумијевању мати Максимине из манастира Покрова Пресвете Богородице добио благослов да види, цјелива и фотографише поменути реликвијар. Видио је да се на унутрашњој страни поклопца налазе два медаљона са ликовима Светог Пантелејмона, на лијевој страни, и Светог Саве Српског, на десној.

– Испред њихових ликова, у реликвијару, налазе се делови моштију тих светаца. Међутим, приметивши моје велико занимање за реликвијар, мати Максимина ми је рекла да прст који се налази испред лика Светог Саве не припада њему већ да су сви делови моштију од Светог Пантелејмона. Будући да не говорим бугарски нисам могао да затражим подробније објашњење за њену тврдњу која стоји у супротности са ставом проф. др Аксиније Џурове. Која од њих две је у праву? Моје лично мишљење је да је истина у овом случају на страни професорке Џурове. Аксинија Џурова је дописни члан Бугарске академије наука и инострани члан Српске академије наука и уметности, редовни професор Универзитета у Софији, Директор Центра за словенско-византијска проучавања „Проф. Иван Дујчев” на овом универзитету, као и носилац почасног доктората Универзитета у Токију. У њену област рада спадају словенска филологија, историја уметности и византологија. Колика је вероватноћа да би један овако угледан научник олако изнео горе наведену тврдњу? Верујем да је веома мала. Осим тога, колико је вероватно да би се у реликвијару испред лика и имена једног светитеља нашле мошти неког другог Божјег угодника? Мислим да је и у овом случају вероватноћа веома мала – изричит је Марковић.

Откуд онда тврдња мати Максимине да се у реликвијару не налазе мошти Светог Саве, пита се Марковић. Поучен примјером да су Грци изгребали и прекречили фреску породице цара Душана како би сакрили српске корјене у манастиру крај Сера, који није изузетак у свјетској историји, он вјерује да је и овдје ријеч о страху бугарских монахиња да би могле да остану без моштију Светог Саве. Односно да бисмо могли да тражимо њихов повратак у Србију.

– У Бугарској је Свети Сава био веома поштован, нарочито после свога престављења у Трнову, што се види из упорног одбијања цара Асена да допусти пренос његових светих моштију из Трнова у Србију – пише Свети Јустин Ћелијски у житију Светог Саве.

– Из разговора са мати Максимином било је очигледно да се и данас у Бугарској гаји изузетно поштовање према Светом Сави. У неколико наврата је нагласила да је он и њихов, бугарски светац, због чега сам уверен да би разлог за њену тврдњу о моштима требало тражити у љубави према најпоштованијем светитељу из лозе Немањића, Сави, и страху да ће изгубити његов прст – наглашава Димитрије Марковић.

Манастир Покрова Пресвете Богородице у Самокову је основан као метох манастира Хиландара 1837. године. Самоковска епархија се у периоду од 1557. до 1766. налазила у саставу обновљене Српске патријаршије. Марковић каже да се изнад улазних врата у главну цркву манастира налази тродјелна композиција у чијем средишту је приказана Пресвета Богородица, на лијевој страни Свети Јован Рилски, а на десној наш Свети краљ Милутин.

Извор: "Политика"