Људи овога света, Јуде-издајице целог човечанства, градите куће, небодере, станове; купујете јахте, ауте и шта год хоћете...

А за то време, док се ви ботатите, пирујете и забављате, над нашим главама виси Дамоклов мач. На једној танкој нити почива живот целог света, а ако се пресече, онда тешко овоме свету.

Пробудите се.

Људи, расаните се.

Пробудите се, богати и сиромашни.

Пробуди се свештеници и епископи Свевишњега.

Пробуди се и ти, Августине, јер ти је крај близу (ко зна није ли ово последња година мог живота?).

Пробуди се, Грчка, која спаваш док се твоји непријатељи спремају за битку.

Затворите центре греха, клубове коцкања и разврата. Уочи смо страшних догађаја. Молитвени апел „Душо моја, душо моја, устани, зашто спаваш?“ може се рећи другачије: „земљо моја, земљо моја, устани, зашто спаваш?“.

Па ипак, неки настављају да спавају. Шта да кажем о њима? Када човек заспи на природан начин, онда се после тога буди, али постоји и такав сан после којег се нећете пробудити. Ово је страшна болест. Узрокује га инсект који се зове цеце мува.

Ако вас, не дај Боже, угризе, онда ће вас постепено ухватити смртоносни сан и више нећете моћи да се пробудите.

Када чујете за то, да ли вам срце прескочи од страха? Али још више треба да се стресете када помислите на смртни сан у који нас грех гура. О њему пророк и псалмиста Давид каже: „Господе Боже мој, просветли очи моје да смрћу не заспим“ (Пс. 12,4).

Молим се да се, чувши ову беседу, нека душа пробуди, падне пред ноге Распетога и каже: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царство Своје“ (Лк. 23, 42).

Надеюсь, что эти слова достигнут вашего сердца и что этот год будет годом пробуждения, покаяния, возвращения ко Господу, чтобы мы все могли прославить Отца, Сына и Святаго Духа. Аминь.

Надам се да ће ове речи допрети до вашег срца и да ће ова година бити година буђења, покајања, повратка Господу, да бисмо сви прославили Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Пресвета Тројице, помилуј свет Твој! Господе Исусе Христе, помилуј нас!

Спасићемо се кроз покајање.

Завапимо сви: Господе, помилуј! Нека то кажу мала деца у мајчином наручју. Нека то кажу момци и девојке. Нека то кажу седокоси старци.

Нека то кажу млади и стари, нека сав народ наш Богу завапи.

"Господе, помилуј!". Рецимо ове речи од срца, и бићемо услишени од Бога.

Онај који је створио ухо, зар нас неће чути? Чак и ако ми, људи, направимо радар који хвата и најмањи звук, онда ће нас Бог утолико више чути – свечујући и знајући све на овом свету.

Нека неверници одбијају да верују, али ви и ја верујемо да, као небески радар, по неизрецивом Божанском Промислу, Свемогући Бог чује гласове сваког од нас када су ови гласови испуњени искреним покајањем и долазе из дубине нашег срца.

Згрешили смо као Нинивљани, што значи да морамо принети исто покајање. И тада ће Бог, који је наш Небески Отац, показати своју милост.”