Поштовано Уредништво,

Помаже Бог! У последње време приметила сам да све већи број људи из цркве, губећи поверење у званичну алопатску медицину, одлази код особа које се баве разним методама алтернативне медицине,  не схватајући да је то област која није прихватљива за хришћане.

Разлог томе је недовољна обавештеност како мирјана тако и духовника који им дају благослове за лечење овим методама, с обзиром да веома мали број православних аутора пише о овој теми. У том циљу написала сам кратки осврт на неке од метода алтернативног лечења, са жељом да упозорим хришћане на погубност ових пракси. Надам се да ћете га објавити на Вашем сајту, али Вас молим да га објавите под псеудонимом.  

Срдачан поздрав,

др Марија Јовановић

+ + +

Од средине 70-их година прошлог века једна религијска појава – Њу Ејџ духовност, доживела је невероватан успон. Историјско порекло данашњих духовних пракси везаних за Њу Ејџ (Ново доба) можемо да пратимо од разних метафизичких покрета 19-ог века, као што су трансцедентализам, спиритизам, теозофија... Сви они су сматрали да су открили везу нашег света са вишим духовним поретком, и веровали да енергије из више димензије могу да врше позитиван утицај на нижу димензију.

Упоредо са Њу Ејџ покретом расте популарност и Њу ејџ алтернативне медицине (интегративне медицине, холистичког здравља/медицине), која постаје један од главних пунктова за улазак у Њу Ејџ покрет. Због тога је холистичка медицина духовно опасна. Порекло Њу Ејџ холистичких терапија је повезано са паганским и окултним. Њих је прихватио Њу Ејџ покрет јер деле исту филозофију и религију и имају снажан нагласак на метафизичком.

Њу Ејџ медицина укључује примену источњачких и окултних метода лечења, наглашавајући да се ради о третману целе особе – тела, ума и духа. Одатле потиче израз холистичка медицина (eng. whole – цео, целина). Окултна и метафизичка терминологија су углавном уклоњене, како би биле прихватљивије широј популацији.

Џон Нејзбит, верник Њу Ејџа говори о богатству лекова новог доба[ii]  – (1) манипулација енергијом – акупунктура, акупресура, шиатсу, терапеутски додир или лечење биоенергијом, (2) медицина духа и тела – јога, медитација, визуализација, хипноза, (3) прорицање – иридологија, очитавање ауре, (4) природни лекови – хомеопатија, витаминска терапија, дијететика, (5) киропрактика, балансирање чакри итд.

Један од највећих заговорника интегративне медицине је др Дипак Чопра који посебно популаризује квантну медицину.

Током 20-их година прошлог века појавио се квантни мистицизам у Немачкој, када су неки од водећих квантних физичара били наклоњени мистичним објашњењима својих теорија. Раних седамдесетих година покрет Њу Ејџ је почео да преузима идеје из квантне физике и тада се појавила група физичара која је спајала квантни мистицизам са парапсихологијом, трансценденталном медитацијом, покретом Њу Ејџ и разним мистичним праксама истока.  Квантна медицина постала је посебно популарна након што је гуру Њу Ејџ покрета Дипак Чопра објавио књигу “Квантно исцељење: истраживање граница медицине ума и тела” 1989. године.[iii]

Традиционалнa кинеска медицина (ТКМ), за разлику од кинеске народне медицине која је заснована на практичном искуству и састоји се од једноставних лекова, изузетно је сложена. Она укључује акупунктуру, акупресуру, дијету, хербализам, тај чи вежбе ума и тела, медитацију, јогу. ТКМ води порекло из кинеске религије и културе које су интегрално комбиноване са окултним спиритистичким елементима.

Акупунктура је најпознатији облик древне ТКМ и филозофије изван Кине. Акупунктура се заснива на веровању да у телу постоје меридијани (канали) преко којих животна сила (чи) и крв циркулишу, а витални органи се узајамно повезују, усклађујући свој рад. На површини тела, ови меридијани се испољавају кроз акупунктурне тачке „на којима је површина тела спојена са унутрашњим органима”. Болест се лечи тако што се акупунктурне тачке стимулишу иглама или надраживањем да би се регулисао проток животне силе (чи) и крви.[iv]

Сва традиционална кинеска медицина заснива се на кинеској таоистичкој филозофији двоструке универзалне енергије исцељења или животне силе – чи. Чи обухвата две енергије – јин (негативну) и јанг (позитивну), које наводно прожимају свемир и све на свету укључујући и људе. Универзална енергија исцељења помиње се не само у кинеској медицини (чи), него и у јапану (ки), хиндуизму (прана), у хомеопатији се назива виталном снагом, руски парапсихолози је зову Биоплазма. Ова енергија прожима све у свемиру, уједињује људе са космосом и представља улаз у неискоришћени људски потенцијал. Она је у основи свих исцељења, психичких способности, и чудесних појава.

Ајурведска медицина је део хиндуистичког духовног живота и повезана је са далекоисточном медитацијом и јогом. Ајурведски лекари користе медитацију као примарно средство за исцељење. Медитација води до промене стања свести, када особа више нема контролу и постаје отворена за демонски утицај. Др Дипак Чопра каже да они који постигну хармонију са универзалним умом уз помоћ медитације и ајурведске праксе могу да се излече од разних болести.[v]

Јога која се лажно представља као безбедна и неутрална пракса може да изазове озбиљне физичке и духовне последице (спомињу се парализа, лудило и смрт), с обзиром да је јога окултна пракса. Сви облици јоге су метафизички духовни путеви који воде до измењеног стања свести, повезујући човека са натприродним (демонским) силама. Отац Серафим Роуз тврди да “бављење јогом само ради телесног здравља већ припрема човека за одређене духовне ставове или чак доживљаје, што сам човек не може ни да претпостави.“[vi]

Хомеопатија се, као и акупунктура, заснива на кинеској теорији универзалне енергије, чи. Хомеопатски лекови се припремају употребом различитих супстанци ослабњених вишеструким разређивањем. Разблажења су толико велика да не остаје ни један молекул оригиналног лека. Према оснивачу хомеопатије Семјуел Ханеману (који је био спиритиста и масон) оно што лечи је “суштина налик духу”. Снажним мућкањем и разређивањем остаје есенција налик духу која лечи оживљавањем “виталне снаге” тела.[vii] Из овога је очигледно да су хомеопатски лекови спиритистички а не природни, како се најчешће рекламирају. Васкез наводи да је  Рудолф Стајнер нпр. преписивао хомеопатске лекове које су му открили духови.

Лечење биоенергијом или терапеутским додиром заснива се на окултном облику манипулације енергијом. Очигледно је да се ради о неком облику духовне енергије којом се жели постићи дејство на физичко здравље. Циљ је да се обезбеди исправан проток енергије како би дошло до оздрављења организма. Руке су моћно оруђе које се користи у окултном лечењу, при чему је могуће преношење енергије контактом или без контакта. Алис Бејли, промотерка Њу Ејџа је говорила да су руке преносиоци спиритуалне енергије.[viii] Стога масажа, акупресура и лечење биоенергијом могу изложити пацијента опасним окултним утицајима. Прави извор исцељујуће енергије се ретко открива, а може се практиковати под именом било које религије и чак претварати да је хришћанско. Многи биоенергетичари говоре да је Бог тај који контролише енергију којом они манипулишу.

Неке технике, као што је реики, отворено говоре да своје третмане базирају на “духовним водичима” и окултним симболима помоћу којих се каналише та енергија. Насупрот њима остали биоенергетичари желе да овоме дају научну или чак хришћанску позадину, истичући да су тај дар добили од Бога. Наравно, то је немогуће јер у хришћанству не постоји никаква беживотна енергија у човеку, нити Бог може да буде некаква сила или енергија с којом се може манипулисати у било коју сврху.

По речима св. Игњатија Брјанчанинова “дарови Светог Духа постоје само у оним православним хришћанима који су постигли хришћанско савршенство, очистили се и припремили покајањем”. Ти дарови су “дати као поклон од Бога свецима и то само благовољенијем Бога, и не могу бити изнуђени вољом или силом човека. Они су добијени неочекивано, веома ретко, само у случајевима крајње потребе, са дивном одлуком Божијег Промисла, а не тек онако” (св. Исак Сирин). [ix] Како је приметио о. Серафим Роуз ти духовни дарови у наше време изливају се веома ретко, услед духовног слабљења које је притисло цело Хришћанство. Ти дарови служе искључиво потребама спасења.

И у хришћанству се дешавају чудесна излечења, али су она дар Божји а не резултат нечијег манипулисања енергијом. Такође, битно је напоменути да се у хришћанству здравље не велича изнад свега, понекад је неопходно трпљење у циљу очишћења душе. Када посматрамо Христова излечења видимо да је битна компонента исцељења покајање, обраћење душе, одрицање од греха, док ниједан биоенергетски третман то не захтева од пацијента. Према томе можемо да закључимо да су ови третмани у супротности са хришћанством, они су у својој основи магијски и задиру у духовну сферу. Отварањем таквом утицају хришћанин пристаје уз силе које долазе од нечастивог.

По речима једног свештеника: [x] “Да је у биоенергетици спас, Христос би њу проповедао, а не Јеванђеље које нам је оставио за спас наших душа. Апостоли и свети Оци би кроз многе векове држали сеансе и наплаħивали, али они то нису чинили. Насупрот томе рекли су нам да се клонимо тога и да бежимо од таквих. У Цркви постоје Богом установљене Свете Тајне и многа чудеса су се догађала кроз целу историју а и данас се дешавају. Зашто би Господ, који је све нас позвао у Цркву ради спасења и живота вечног, „деловао“ сада преко неког биоенергетичара?”

Погубне последице упражњавања овог начина лечења можемо видети у видео снимку који је поставио један од најпознатијих биоенергетичара у бившој Југославији https://www.youtube.com/watch?v=xMWQq24a3s4&ab_channel=HaidyB.K.Cinematography

Визуализација се у терапеутици користи да би, аутосугестијом помогла у лечењу болесника, а у психолошком раду као средство за лечење траума из детињства и поправљање понашања. Визуализација, спојена с хипнозом, служи за ступање у додир са духовима. Средиште веровања у моћ визуализације састоји се у ставу да човеков ум може да надзире целокупну стварност, у складу са моћима које је стекао. Окултисти саветују почетницима да, након успешног визуализовања предмета, почну да замишљају звукове и укусе; тек тада могу почети астрална путовања. Великом успеху визуализације допринео је и Карл Густав Јунг, који је философију и праксу окултизма оденуо у појмове „научне психологије”. Он је такође говорио о визуализацији (активној имагинацији) као једном од путева за достизање Сопства, крајњег циља на стази индивидуације. ^[xi]

Закључак

Основни циљ холистичких здравствених практичара је увођење новог начина размишљања. Испод бриге за исцељење целокупне особе – тела, ума и духа – крије се присила да се унесе радикална промена у начин на који гледамо на живот, да прихватимо нову парадигму и филозофију живота. Циљ је трансформација са старог начина размишљања на нови, од традиционалних вредности ка новим вредностима, које често укључују нехришћанске вредности. Циљ холистичке филозофије здравља је да трансформише човека у нову парадигму како би себе видео као полу-бога и самоисцелитеља тела и душе. Оснивачи ових холистичких пракси махом су се бавили окултизмом, парапсихологијом и источњачким мистичним религијама. Алтернативне Њу Ејџ холистичке здравствене терапије и лекови су засновани на нехришћанским погледима на свет. Мир и хармонија не могу бити резултат балансирања универзалних негативних и позитивних сила, већ потчињавања човека светој Божјој вољи.

Дакле  хришћани, по речима др Васкеза не би требали ни да се консултују, а поготово да се лече код оних који практикују алтернативне облике лечења. Сви облици алтернативног лечења представљају замке злих духове у које покушавају да ухвате недовољно упућене хришћане, како мирјане тако и свештена и монашка лица, који због недовољне обавештености понекад дају благослове за овакве видове лечења. Такође, велик број лекара који се баве алтернативном медицином, нарочито квантном медицином, хомеопатијом, акупунктуром итд. изјашњавају се као православни хришћани, због чега им људи указују поверење.

Мишљења сам да би хришћани морали бити много опрезнији чак и када је у питању народна медицина и фитотерапија тј. лечење травама и користити их само онда када су сигурни да су лишени бајања и враџбина. Из сопственог искуства знам да неки травари праве тинктуре и чајеве по рецепатима које су им открили зли духови (на основу причања једног травара који иде по манастирима и продаје своје препарате верном народу и духовницима, и који наравно верује да му ове рецепте открива анђео чувар).