Ратко Дмитровић

Томпсон код својих у Ватикану

      Усташтва, као снажног, жилавог и у народу укорењеног покрета не би било без Ватикана и Католичке цркве

„Печат“, 20. новембар 2009.

 + + +

Одлука папе Бенедикта XVI да у службену аудијенцију прими хрватског певача Марка Перковића званог Томпсон изненадила је само оне који не познају историју 20 века. А та историја крцата је доказима да још од тридесетих година прошлог века преко Другог светског рата па све до данас траје веза између Свете столице и усташ-ког покрета. И трајаће, нема дилеме.

СТРАШНИ ЗЛОЧИНИ

Крајем двадесетих и почетком тридесетих година следбеници тзв. правашке идеје, политичког деловања заснованог научењу Анте Старчевића, предвођени Антом Павелићем, беже из Краљевине Југославије и уточиште налазе у Италији. Тамо Павелић успоставља блиске односе са Мусолинијем али и са Ватиканом, а помоћ за константно деловање против Југославије, пре свега православне династије Карађорђевића, добија и од Мусолинија и од папе Пије XI, а онда и његовог наследника, Пије XII, који на ватикански престо седа 1939. године. Снажног усташког покрета не би било без Ватикана. Као, уосталом, ни усташке Независне државе Хрватске.

Ватикан је толерисао велики број свештеника Католичке цркве у свим структурама НДХ, тадашњи врх Католичке цркве у Хрватској проглашава НДХ за „Civitas Dei" (божија држава), а Света столица ништа није подузимала ни у случајевима где су свештеници учествовали у страшним злочинима над православним српским становништвом.

Фратар Срећко Перић, из самостана Горица, код Ливна, чија је рођена сестра билаудата за Србина, обратио се у пролеће 1941. са олтара окупљеним Хрватима: „Браћо Хрвати, идите и кољите све Србе, а најприје закољите моју сестру која је удата за Србина. Када завршите посао дођите к мени у цркву, гдје ћу вас исповиједити, па ће вам сви гријеси бити опрошћени".

У страшном злочину у селу Рагоље, у Босни, убијено је 400 Срба, а кољаче је предводио католички фратар Бранимир Жупанић.

ПАЦОВСКИ КАНАЛИ

Покољ у селу Дракулићи, у западној Босни, извршио је фратар Вјекослав Филиповић, кољући српску децу, ђаке тамошње основне школе. Учитељица је од ужаса полудела, а Филиповић је променио име у Мирослав, додао још једно презиме и 1942. године, сада као Мирослав Мајсторовић Филиповић, постао управник логора Јасеновац.

Десетине хиљада Срба, од преко 700.000 колико их је убијено у НДХ, настрадало је тако што су прихватили позив католичких попова да промене веру, од православаца постану католици. Католички свештеници уверавали су Србе да ће им прелазак на католичанство спасити живот и сачувати имовину, а када су Срби, верујући у обећања, долазили и окупљали се, усташе су их или убијали на месту или слали у логоре у НДХ.

У данима слома НДХ, када су се десетине хиљада усташких злочинаца пробијале преко Словеније, бежећи од казни за злодела, на сцену је ступио Ватикан и у операцији названој „Пацовски канали" коју је предводио фратар Крунослав Драгановић, сакрио а убрзо из Европе у Јужну Америку пребацио неколико хиљада окорелих усташких злочинаца. Међу њима Анту Павелића и Андрију Артуковића.

Корени непријатељства Ватикана према православнима сежу, разуме се, све до Великог раскола 1054. године, а у овој причи посебно је значајна 1919. година када је у Загребу проглашена Хрватска старокатоличка црква.То је хришћанска заједница рођена 1870. године на идејама неколицине немачких теолога о повратку на „старе хришћанске облике" што је значило одбацивање догме о непогрешивости папе као и укидање целибата, неразрешивости брака, тајне исповеди...

Ватикан реагује жестоко и врши велики притисак на владу новостворене Краљевине СХС да законом забрани деловање Хрватске старокатоличке цркве, плашећи се верског и националног приближавањаХрвата и Срба. Чубриловићева влада у Београду чини услугу Ватикану и 1923. године ставља „старокатолике" у илегалу. Одмах потом Ватикан на чело цркве у Хрватској поставља Алојзија Степинца. Остало је познато.

УСТАШКА 3BEPCTBA

Да је било другачије, да је група хрватских католичких свештеника 1919. успела у својој накани, оставила Хрвате у католичанству али их одвојила од Ватикана и папе, историја Балкана била би сасвим другачија, а Срба би данас, вероватно, било бар неколико милиона више. Марко Перковић Томпсон познат је као човек који се отворено диви усташама, своје концерте почиње узвиком „За дом спремни", а има и песму „Јасеновац и Градишка Стара" у којој се диви усташким злочинима. Забрањен му је наступ у неколико европских земаља што, видимо, није сметало папи Бенедикту да га прими и благослови. Ништа ново кад су у питању односи између Ватикана, усташа и усташких следбеника. Није случајно што је папа Томпсона угостио дан уочи сусрета са председником Хрватске Стјепаном Месићем, последњих година жестоким борцем против хрватског фашизма, против усташтва. Порука јасна да јаснија не може бити.

Извор: „Печат“, бр. 90, 20. новембар 2009., стр.43.