Кардинал Луис Рафаел Сако, вавлонски патријарх калдејског обреда са седиштем у Багдаду, оштро критикује УСА: да нису донели у Ирак демократију коју су обећали и да је сада горе него под Садамом Хусеином.

У интервјуу за римски Ил Месађеро, који је с њим водила Франца Гиансолдати, кардинал Сако каже да је у Ираку „формирана секташка влада. Нема националног јединства и не знамо што ће бити од заједничке будућности. Тој слици се додаје да је ирачка политичка класа подељена, а народ годинама ишчекује промене и напредак. Све остаје страховито неизвесно, па људи који имају средстава бирају исељавање у туђину.“ Одлазе, каже Сако, да би нашли „поштовање за људско достојанство које не налазе у Ираку“.

Хршћани у Ираку су изложени прогањању, оцењује кардинал: „Не видим како бих друкчије дефинисао оно што хршћани трпе. Ако ниси муслиман, припадаш нижој категорији и не можеш доћи до посла. Али ако неки хршћанин пригрли ислам, његова позиција се мијења.“

Сако сматра да „у демократији то не би смело бити допустиво. Држава би морала да третира свакога грађанина на исти начин, без таквих дискриминација, не наметати ограничења.“ Кардинал тврди да се иста појава „бележи и у другим државама с муслиманском већином, где би требало одвојити државу од религије. Модерна држава је правна организација и не би се смела да се идентификује с неким одређеним религијским веровањем, док је вера нешто између појединца и Бога“

Кардинал прецизира: „Ако ниси муслиман тешко налазиш запослење. Ако се хршћанин пријави за неку дужност, а постоје кандидати муслимани, ако су квалификације исте, увек су привилегирани муслимани. Ми хршћани смемо да се молимо у црквама али не можемо живети слободу савести. Грађанин муслиман не сме да промени  веру и прекрстити се, био би убијен, обраћење би било исто што и смртна казна. Али ако хршћанин постане муслиман, то буде опша свечаност.“

Упитан за улогу Сједињених Држава Америке с обзиром на скоре изборе за Конгрес и за председничке изборе 2024, кардинал Сако каже да сви амерички председници „говоре о обрани људског достојанства, али како сада ствари стоје – где је људско достојанство у Ираку?  Чујемо говоре о демократији, али где је амерички политичари доносе? Не говорим само о Ираку, него и о другим деловима света. Не би требало стварати напетости него разговарати с људима. Сједињене Државе су срушиле Садама али нису образовале Ирачане да прихвате демократију, да живе као прави грађани. Свргле су један режим да би фаворизирале други који је данас још гори.“

Il Messaggero

Хришћанство у Ираку се појавило у 1. веку, за чију појаву су заслужни апостоли Тома и Тадеј и њихови ученици Агаг и Мари. Хришћанска заједница у Ираку спада међу најстарије у свету. Претежну већину ирачког хришћанског становништва чине Асирци који говоре источним арамејским језиком, али постоји и знатна мањина Јермена. Каладејски католици су, такође, бројна хришћанска деноминација у Ираку.

Број хришћана у Ираку 2003. године био је око 1,5 милиона. После рата у Ираку процењује се да је број хришћана спао на 450 000 до 2013, док неки говоре о бројци од 200 000. Хришћани претежно живе у Багдаду, Басри, Мосулу и Киркуку и асирским градовима и регионима, као што су Нинивска горе на северу земље.

Извор: "Инат"