Демографи као неке од разлога помињу да мушка популација, посебно она нежењена, више конзумира дуван и алкохол, лошије се храни, мање води рачуна о сопственом здрављу и ређе иде код лекара

Иако се у нашој земљи сваке године роди између две и три хиљаде дечака више него девојчица, број жена увелико премашује број припадника јачег пола – подаци Републичког завода за статистику говоре да у Србији живи око 180.000 дама више него мушкараца. Бројке говоре да су мушкарци у бројчаној „предности” до 39 године живота, а онда њихов број почиње да опада – педесетогодишњих жена има хиљаду више него мушкараца, у шездесетим је број дама већи за око 4.000, а у седамдесетим чак за десет хиљада. И осамдесетогодишњакиње су у бројчаној предности од 9.000 у односу на своје вршњаке.

Трагајући за одговором на питање зашто мушкарци живе краће од жена, виши научни сарадник у Центру за демографска истраживања Института друштвених наука др Иван Маринковић је у тексту приређеном за зборник „Промишљања актуелних друштвених изазова – регионални и глобални контекст” истакао да готово да нема земље на свету у којој мушка популација има дуже очекивано трајање живота. Истраживања су показала да, чак и у време епидемија и глади, жене и даље имају нижу смртност од мушкараца. У Србији мушкарци имају око пет година краће очекивано трајање живота од жена, а та разлика износи просек за готово све земље света.

– Разлика између полова јавља се већ код одојчади и деце до пете године живота, јер дечаци имају знатно вишу стопу смртности. У узрасту од пете до 14. године смртност опада код оба пола, али у популацији младих и средовечних мушкараца поново значајније расте – у периоду од 20. до 34. године стопе смртности мушкараца су од три до пет пута више у односу на жене. Због тога феномен веће смртности мушкараца већ дуго заокупља пажњу истраживача и та закономерност још увек није у довољној мери објашњена – наводи др Иван Маринковић.

Он објашњава да су фактори који утичу на разлику у смртности између полова различити и најчешће их је немогуће изоловано посматрати. Наиме, поред биолошке условљености, разлика се још значајније формира због другачијег понашања мушкараца и жена. Мушка популација у просеку више конзумира дуван и алкохол, лошије се храни, мање води рачуна о сопственом здрављу и ређе иде код доктора. Поред тога, насилни узроци смрти су неупоредиво чешћи у популацији мушкараца.

– Разлике у понашању полова, по многим истраживачима, имају пресудан утицај на смртност мушкараца и жена. Као појединачно најјачи фактор смртности, везан за индивидуално понашање, истиче се утицај пушења. Пушење је највећи узрок морталитета и код мушкараца и жена у Србији – четвртина свих смрти код мушкараца повезује се са дуваном, док је код жена дуван одговоран за девет одсто свих смртних исхода. Kада би се елиминисала смртност због пушења, мушкарци би имали дуже очекивано трајање живота за око три године, а жене за приближно годину дана. Употреба алкохола је, поред пушења и високог притиска, трећи најзначајнији фактор преране смртности. Висок унос алкохола је повезан са настанком многих болести, као што су болести срца, цироза јетре и одређене врсте малигних обољења. Штетна употреба алкохола представља озбиљан здравствени, али и економски и социјални проблем, пре свега због последица пијења – несрећа, саобраћајних удеса, насиља, смањене продуктивности, незапослености и криминала. Најновији резултати истраживања здравља становништва Србије Републичког завода за статистику и Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” показују да 50,7 одсто становништва конзумира алкохол – мушкарци у значајно већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Бар једном месечно прекомерно пије 18,3 одсто мушкараца и 4,5 процената жена.

Стиче се утисак да брак представља најбољу „полису здравственог осигурања” за припаднике јачег пола. Наиме, истраживање др Маринковића говори да брачни статус има значајнију улогу код мушког него код женског морталитета – неожењени мушкарци просечно више пију и пуше, имају више саобраћајних незгода и ређе иду код доктора у односу на мушкарце у браку. У Србији мушкарци у браку могу да очекују шест до седам година дужи животни век од оних који не носе бурму, док су удате жене у предности за само две године живота у односу на неудате. Један од фактора различите смртности мушкараца и жена је и њихов однос према сопственом здрављу. Жене редовније иду код лекара, чешће одлазе на превентивне прегледе и чешће узимају лекове, чак и без рецепта. Иако су жене у просеку болешљивије и здравствено слабије, мушкарци су ти који умиру раније.

 Извор: "Политика"