Господ, каткад верника наводи на прави пут али не директно, преко анђела, већ посредним путем, преко знамења или човека. Ево опет ћу вам испричати један догађај из хришћанског живота.

У давна времена непосредно после успостављања хришћанства као државне вере, светлости које је са собом носило хришћанство пратиле су, нажалост и неке сенке. Наиме врло често се јављао и велики број јеретика, који је свесно уносио у ток богослужења неке недопуштене свештенослужитељске радње. Један од честитих свештеника је тако био рукоположен од стране једног свештеника да при том није ни знао да је он јеретик. Но, то није сметало младом свештенику, који је био изузетно ревностан не само у служењу већ и својој свеобухватној мисионарској служби да ускоро, постигне такав степен духовног савршенства да је веома често у току богослужења виђао анђеле и са њима често зборио.

Но, једнога дана је заједно са њима чинодејствовао и један много млађи свештеник. који је у току богослужења приметио да старији. а иначе у свему врли свештеник, уноси и неке свештене радње, које су њему биле стране, односно у свему јеретичке. Када се завршило богослужење, млади свештеник му је то са дужним поштовањем рекао.

Разуме се да је старији свештеник то примио са крајњом неверицом, верујући да је његово уобичајено богослужење једино исправно. Како је млади свештеник био упоран у својим тврдњама, стари свештеник одлучи да се посаветује са анђелима, којима исприча разговор који је имао са младим свештеником, замоливши их да они дају свој коначни суд.

На свештениково запрепашћење, анђели потврдише исказ млађег свештеника, а то је значило да убудуће треба да обавља службу управо онако како му је млади ђакон препоручио.

Јасно је да је све ово изазвало неисказан бол код свештеника. Јасно је да је отада служио управо по анђеоској препоруци, али му никако није било јасно, зашто му на све његове неправилне свештене радње, нису раније анђели скренули пажњу. Наравно да је он са анђелима говорио мислено. Умом не само што чујемо већ и видимо.

- Па реците ми молим, вас зашто ви као анђели нисте нашли за сходно да ме упозорите како ја неправилно служим Богу? Α анђео му одговори:

- Ми никога не изобличавамо. Бог стоји на становишту, да човек човека исправља.

Као што се види из ове мале и истините причице, Бог је сав Љубав. Он неће никога да изобличава и понижава. Ако се од стране Господа као Божанске енергије очекује да непрекидно исправља човека у његовим гресима онда би се нарушила Слобода коју је он даровао човеку. Слобода је дакле највећи небески дар човеку али истовремено и највећи терет, јер нарушавање, односно злоупотреба слободне воље води у грех.

- Из књиге: Духовни разговори богомолилаца са Игуманом Тадејом - Подгорица, 1994. године, стр 88-89.

Преузето са сајта: „Православље.нет“